Kroz istoriju Formule 1 Ferrari je često imao diletante za komandnim pultom, ali ovakve nikad!
Grand Prix je snimljen decembra meseca, sada daleke 1966. godine, a ja sam imao svih 13 „magarećih“ godina i revnosno kupovao zagrebački „Moto Magazin“, tada jedini auto-moto časopis u Jugoslaviji, čak sa ponekim stranicama u boji. Naravno, kada sam prvi put video žutu Miuru (te godine je bila predstavljena) načisto sam odlepio i žestoko se popalio za sportske i trkačke automobile, prototipove sa trka izdržljivosti više nego za bolide Formule 1.
E, ondak je moj puberteski idol, Litl Toni u Sanremu 1967, otpevao Cuore Matto na što smo svi otkinuli. U časopisu AS (Automobil i Svet, ili Sport – ne sećam se više najbolje) naletim na intervju s njim (bio je veliki ljubitelj rasnih automobila), u kojem je fotografija Tonija pored Ferarija 330P4, tada najnovije grlo iz trkačke ergele. I dan-danas znam čitav intervju napamet, a seksi, pun oblina, 330P4 i dalje sanjam...
Dođe tako i 1968. a ja postadoh srednjoškolac. U jesen te godine prvi put sam Grand Prix gledao. Pa sutradan još dva puta odgledao – u dva dana 3 puta po 3 sata Formule 1 u sinemaskop tehnici, u punom koloru, sa čitavom plejadom glumačkih zvezda, ali i sledećim „glumcima“: Phil Hill, Graham Hill, Juan Manuel Fangio, Jim Clark, Jochen Rindt i Jack Brabham od šampiona, plus Dan Gurney, Richie Ginther, Jo Bonnier i Bruce McLaren! Šta kažete na ekipu? Frankehajmer je tim filmom osvojio 3 Oskara, a moje srce zauvek – bolji film o F1 još nije snimljen, bez obzira na modernu tehniku, kompjutere i animacije. Čik neka sada Spilberg okupi plejadu vozača F1 da mu „glume“ – pa Kimi bi tražio više love od Kruza i Stalonea zajedno! Tek, od 1968. ja se žestoko napalih na Formulu 1 i, naravno, Ferrari! Ali ne više Litl Toni nego The Rolling Stones, bre! Ta neću valjda za mamine maze – Bitlse.
Uf, baš sam našao (i) za koga (a) i kada da navijam! Zavoleh Ferrari – a najlepši (mi) je Lamborgini Miura! I Jaguar E-Type Coupe. Zavoleh Ferrari zbog Le Mana a pojavi se Ford GT40! I ne samo da nas je drao 4 godine uzastopno (od 1966-1969.), nego je bio neviđeno lep, posle Miure najlepši je GT40. Uf. Joooj! No, ne dam se, navijam, čekam…
Tada je Ford hteo da kupi Ferrari. I skoro da je bilo dogovoreno, ali je Enco odustao u poslednjem trenutku. Zli jezici tvrde da su u Fordu tada poludeli i napravili GT40 - iz inata! Tek, pojavi se Ferrari 512S – meni srce da iskoči od sreće – evo ko će napokon da pomrsi konce Fordu! Kad, malo morgen, Porsche napravio 917 (pogledajte film „24 časa Le Mana“ sa Stiv Mekvinom i biće vam sve jasno – posle Grad Prix-a drugi najbolji film o trkama!).
Ništa, ne dam se ja, navijam, 1970-a je, Porsche nas dere sve u 16, ali se se sada uzdam u Formulu 1 – lepi belgijanac Džeki Eks vozi zver od bolida, Ferrari 312B (pa B2) – bokser od 12 cilindara, skoro pa najlepši bolid(i) svih vremena. Ali avaj, odro nas Rint u Lotusu – poginuo u Monci na treningu, a pobedio Regazoni u Ferariju, ali ne Iks, pa titula ode (zasluženo!) posthumno u rike Nine Rint.
1971. je – nema više ni Klarka, ni Hila, ni Rinta, ni Fitipaldija u Lotusima, ali tu je Džeki Stijuart, prvo u Matri a sada nam Tyrell mrsi konce. I još se, ko za inat, pojavi se (niotkuda, ničim izazvan) McLaren! Znam ko je (bio) Brus, ali otkud njega u F1?!
Uf, kad 1974. nisam svisn’o. U JNA sam bio i „dezertirao“ sa straže da bih Laudu u 312B3 gledao. Zamalo… ali opet ćorak. Eto, punih 10 (deset!) godina Ferrari se sa titulom nije sastavio, od 1964. sa Sartisom pa do 1975. godine. Stoga vam rekoh da sam počeo da navijam za Ferrari u nevreme, niti pobede u Le Manu niti u Formuli 1. A u Le Manu poslednja pobeda (pa sve do danas!) beše 1965. sa prototipom Ferrari 250LM (normalno, imam ga u svojoj kolekciji replika, prvi Ferrari sa motorom u sredini, tj. ispred zadnje osovine.)
---------------------------------------------------------------------------------------
Fordu se nismo prodali, ali smo se Anjeliju nemoralno podali I, isplatilo se, kupio nas FIAT. Stiže lova u Scuderiu, a stižu, bogami, i titule – Ferrari 312 serija T načisto ubija. Ili Lauda? A ja sam na sedmom nebu, pucam od sreće ko da imam njihove akcije. Ludak, pravi tifoz, ali ne više toliko mlad. Prođoše godine dok si reko keks…
Ne, mlad – ali tifoz do daske i dalje! Ma, još više. Neću vam sada ovde priznati da sam (tada) osuđivao Nikija što nije, onako rovit, skoro pa bogalj, odvezao po kiši onu poslednju trku sezone u Japanu 1976. ali voleo sam matorog Enca i podržavao njegovu teoriju o „vozačima – sijalicama“. Sada me je i stid i sram, jer sam tek 1982. shvatio kuda to vodi – vodi u smrt!
Žil, Didije… i mnogi drugi. Ali ni Lotus nije bio bolji – i Čepmpen je, ležaći u kadi sa toplom vodom, smišljao kako da mu bolid bude što brži a lakši – ali ne i bezbedniji. Da vam nabrajam plejadu trkača koji su glavu izgubili u Lotusu spisak bi bio podugačak. Kolin je ležao u kadi, nije u svom elegantnom mrtvačkom kovčegu – Lotusu 78 (videti Roni Peterson!).
Sve u svemu, od 1975. do 1979. tri titule, svake druge godine po jedna, malo li je posle 10 godina apstinencije?! Poslednja beše Šekterova iz 1979. sa 312 T4. Džodijeva - ali ne Žilova!
---------------------------------------------------------------------------------------------
O dve „turbo“ titule u šampionatu konstruktora ne želim da pišem, imate Google pa ga pitajte, imate YouTube pa pogledajte. Međutim, te dve „sporedne titule“ ne znače mi ništa, jer sam proćerdao 20 godina, pune dve decenije, čekajući „novog Laudu“ - od 1979. sve do 2000. godine. Ceo prošli vek sam čekao, i verovao. Čekao i nadao se, slušajući svake godine ista saopštenja, već negde oko polovine tekuće sezone: „prestajemo sa razvojem bolida i sva sredstva ulažemo u konstrukciju bolida za narednu sezonu“.
Recimo 1970. se pojavio neki Williams! Ooooj živote – taj Williams nas je u prošlom veku dostigao, iako je neuporedivo mlađi nego Ferrari u F1, a McLaren nas je i prestigao – takođe znatno mlađi - a ja se i dalje bojao… Lotusa?!" Tek, Pike, Lauda, Prost, Sena, Mensel… pa Hil, Vilnev, Hakinen, ređali su se na postoljima, a ja bih bio srećan što je „sijalica“ Alezi pobedio u jednoj trci – u karijeri?! Ili Alboreto u, valjda dve (ne sećam se više tačno, pišem iz glave a ne iz „Vugla“). Ali su bili Italijani! Opet, nisu bili Italijani Mensel i Prost – a ni oni nisu uspeli u Scuderiji U Vilijamsu jesu, ko i Lauda u Meklarenu. Ma ko i Andreti u Lotusu! Jer svi oni su posle odlaska iz tima sa propetim konjićem postali šampioni F1. „Pregorele sijalice“ – ajde?! Uostalom, 1990. smo imali i Prosta i Mensela u Ferariju ali nas je pobedio Sena – i to sam! Ali u McLarenu!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prođe 20. vek i 20 godina BEZ titule u F1! Ferrari mit, Ferrari legenda… ajde?! Legenda je Onaj koji sada spava! Jer Ferrari je u 21. veku osvojio 5 titula šampiona i 6 titula konstruktora uzastopno – neponovljivo u F1. I pride još 3 titule, jedna Kimijeva 2007. i dve Ferrari-jeve 2007. i 2008. I te titule su „inercija“ – Šumijeva zasluga. Jer njegov tim, ekipa koju je oko sebe okupio: Birn, Bron, Tod… bila je nešto najbolje što je Ferrari ikada imao! Zamilite da Šumija nisu oterali 2006. i da je vozio 2007. i 2008. koliko bi titula sada imao? Računajte…
No, bilo pa prošlo, sada je već 2014. – beskrajno daleko od 1966. godine! A sve ovo pišem zbog mladih tifoza, koji ne shvataju da je Mihaelovo ime postalo značajnije nego Encovo prezime, zbog onih koji veruju da Alonso može (i) ono što Ferrari ne može! Peta godina je Fernandova u Ferariju – sad ili nikad. Pa tako još „samo“ 4 godine…
Sad, eto, ima i Kimija za vodonošu. Ko Prost Menesela 1990. Ali onda je u Meklarenu sedeo Sena. A sada u Red Bulu sedi Fetel. Ma i u Wilijamsu – Masa. Da i ne pominjem Hamiltona u Mercedesu…
Prema tome, dragi moji, spremite se na dugotrajni post – od 20 godina tek je prošlo 5. Ali i tih 15. će proleteti dok dlanom o dlan. Jer, koliko kontam, već posle prve trke 2014. samo je pitanje vremena kada će Ferrari „usredsrediti sve snage na sezonu 2015“. Pa će odvrnuti i Kimija i Alonsa. Sve dok ne odvrnu kesu i zavrnu Fetela i Njuia!
Dragan Jovanov Glod – alijas Fjodor
P.S. Znam već unapred i šta ćete i kako komentarisati, ma znam vam već unapred i „stil“ kojim ćete me optuživati, ali ja znam šta je stvarno Ferrari, a vi veruj(e)te u bajke – u mitove i legende. Jer morate shvatiti da je jedno Ferrari GTO, Testa Rossaa, Enzo ili Ferrari La Ferrari a sasvim drugo Formula 1. Nekada „bolidi iz garaža“, a sada bez zvuka – ekološka F1. Seks sa kurtonom! A u moje vreme prezervativi nisi ni postojali, jer side nije bilo. Ničeg se nismo bojali – ko Žil Vilnev! Uostalom, Džon Frankehajmer je čak i to u filmu prikazao još 1966. kad ono Žan-Pjeru „kasni“ bolid. Ali tek kada pročitate Fanđove memoare: „Đambertone – Fangio život 300 km na sat“ biće vam jasnije zašto je Musolini dao titilu „Comendatore“ Encu. No, i Porsche je za Hitlera konstruisao tenk „Tigar II“, pa ništa – pobedio je Putin!
P.P.S. Ovo sam napisao još 2014. i pogodio sam - eto, "zavrnuli su" Fetela 2015. A sada je već 2016. i ništa novo, ni Fetel i Kimi ne mogu jer su na pit volu - volovi. U istoriji Ferrari je često imao diletante za komandnim pultom, ali ovakve nikad.
