Pisati o Formuli 1 može sva(t)ko, to je bar danas lako: malo iz Gugla a manje iz „vugla“, plus YouTube od par minuta, i eto ti (ga). Pa se slikaj! Ali ja F1 ne smattram za sport, jer je u Formuli 1 ulog, ni manje ni više, nego život! Glava, bre! Stoga se mora uneti ogromna količina strasti, jer pišemo o Ljudi(na)ma koji su poginuli – dok smo mi gledali. Strasti, ali i objektivnosti. Jer, zaslužili su Askari, Klark, Rint, Sena... i svi ostali, da budemo bar objektivni. Onoliko koliko možemo, mi obični smrtnici. Jer su oni besmrtnici! I ja se trudim koliko mogu, jer ko da sam lično poznavao Žila, Didijea, Prajsa, Petersona i još mnogo njih. Čitavu plejadu pokojnih. A meni bliskih. Uz njih sam rastao, s njima patio i pobede slavio – a nisu me ni znali. Stoga moje omaže čitajte kao himne junacima iz kokpita smrtonosnog sporta u kojem miris benzina opija a brzina ubija. Jer, otkad nema pogibija – nema ni Formule 1.

Cinično zvuči, ali istina je: sada je F1 kalkulacija, kastrirana simulacija trkanja. Čast izuzecima!

Prosto je neverovatno koliko je Formula 1 degradirana. Ne, nije kriv jedino alavi Berni, pokvarenjaci FIA-e i ostali kreteni, krivi su čak i navijači. Jer gledaju, navijaju, komentarišu... glupavi, a ne razumeju. Ne uvek zato što su mladi, pa Prosta i Senu nikad nisu gledali, nego što su ostrašćeni, ko da fudbal gledaju u betonskoj džungli nazvanoj „stadion“ a ne u banji Spa u Belgiji.

Ili na televiziji, ko i mnogi drugi normalni, jer ni JA nikad nisam bio u Spa. Iako sam 6 krugova provozao Monte Karlom, a nisam... Dasubo. Ma ni Alpiner...

A pre u F1 nije bilo mržnje, ona je oduvek bila svojstvena Ciganima i Grobarima a ne nama, civilizovanim obožavateljima automobilskih trka. Isuviše komlikovanim za gledanje, još težim laicima za razumevanje. A mi smo voleli sve, i bolide i vozače, iako smo imali naše favorite. Recimo, još na studijama, moj cimer i ja smo ludo navijali za Lotus i Ferrari. Ali je on voleo i Žila Vilneva u T4 a ja Senu u crnom Lotusu. Potom smo obojica voleli Senu u Meklarenu, ali i Mensela u Vilijamsu... A kad je Roni poginuo u Monci, zajedno smo trku gledali, zajedno smo... plakali.

A danas? Danas mržnja vlada svetom. Pa i među fanovima Formule 1.

Sada je 2014, pola sezone završeno, sve je već jasno, ali njima nije ništa?! Recimo, sada neki rasisti već uveliko slave Rozberga. „Crnju“ već otpisali. Otpisale budale Luisa, jednog od najbržih trkača (trkača, ne „vozača sakupljača“) i najvećih fajtera u F1 ikada. Jer oni ne uzimaju kao olakšavajuću okolonst odustajanja, kad ti rikne Merdža. A Merdža „kao“ da malkice više crkava kod crnog nego belog. Nemci su to bre, plavi i visoki... ki Adolf!

„Kao“, ne tvdim decidirano, ali... znam ih! A zna ih i moj otac, i moj prededa...

No, nije u žiži interesovanja lepi „Leonardo“ i obojeni Hamilton, nego Raikonen i Alonso?! O njima se i nadlaje ponajviše polemiše, oni imaju najviše fanova – iako tužno malo titula i Grand Prix pobeda. Njih njihovi smatraju za najbolje – iako jedni druge ne priznaju. Jedino zajedničko im je što obe grupe „ni za ič ne zarezuju“... Fetela?!

Kao, Sebastijan je osvojio sve 4 titule samo stoga jer imao najbolji bolid. Samo zbog toga. Ajde?! Ni za trenutak se ne sete poslednjih trke iz sezona 2010. i 2012. kad je Fetel bukvalno oteo titule kilavom Alonsu. Alonsu, ne i Ferariju, jer crveni konjić tada nije bio baš propeto kljuse.

Fetel kao da nema navijača u Srbiji. Što je i logično: ovde što si uspešniji to si omraženiji.

Slično je i sa Šumaherom, 91 GP i 7 titula su „luk i voda“ jer „Šumi nije imao konkurenciju“! Ajde?!

Pa evo kako to Šumi “nije imao konkurenciju”: kao kada bi rekli da Sergej Bubka nije imao konkurenciju! Ili Majkl Džordan. Ma imao je – ali se konkurencija nije videla. Nije im dozvoljavao da budu ispred njega, tako da su neki konkurenti tek kasnije postajali šampioni. Jer Šumi je u svojoj karijeri vozio protiv Prosta, Sene, Pikea, Mensela, Hila, Vilneva, Hakinena, Alonsa, Raikonena, Batona… malo li je to šampiona? I protiv suludog Montoje – ali mu nije dozvolio da ikad postane šampion! A to što su neki postali šampioni tek kada se Šumi povukao (Kimi, Baton...) nije njegova krivica. Uostalom, zar je trebalo da pusti, recimo, Raikonena 2003. da bude Kimi šampion te godine kako bi ga pobedi sledeće 2004.

Šumaherova prva puna sezona u Formuli 1 bila je 1992. godine. Tada su prvi i drugi bili Mensel i Patreze u neprkosnovenom Williamsu – debitant Šumaher je bio treći. Trostruki aktuelni šampion Sena bio je… četvrti.

Ali šta vredi, kome pričati, kad „skojevci“ ni Senu nisu gledali, kako takvima išta objasniti? Stoga oni za Fetelove titule „krive“ jedino Red Bull, a za Šumaherove samo „nedostatak konkurencije“. Kao, Mika se povukao...

Ali zaboravljaju da ga je Šumi prethodno oduvao, i 2000. i 2001. A da je Hakinen 1998. u Spa imao Kultarda, a 1999. je u Silvestonu Šumi slomio nogu. Pojma navijači nemaju da je Hant 1976. bio šampion samo zato što je Lauda u Ninrburgringu goreo – skoro izgoreo. Pojma nemaju „gledaoci-slepci“ F1 2014. da je Mensel imao malo titula ali mnogo pobeda jer je forsirao – pa ili je pobeđivao ili odustajao, zicerašio i kalkulisao nije!

Sada Rozberg ziceraši - ko da mu je Alonso uzor, a Hamilton forsira – ko da mu je Najndžel idiol. Alonsu se ta taktika nije isplatila, videćemo hoće li Rozboregu...

---------------------------------------------------------------------------------------

Sada se vozi mnogo trka po sezoni, postoji li šansa da neko ostvari 92. pobede? Ili 8 titula?

Za to vreme Šumi ih gleda iz bolničkog kreveta. Gleda, ali još ne može da govori. Stoga mu čitam sa usana: „vidi budale“!

Jer, trojka sa slike ima zajedno 7 titula i 91. pobedu – koliko i Šumaher sam!

I tandem Prost-Sena ima takođe 7 titula, ali GP više – 92. pobede. Eto, pa računajte, i nadajte se. Jer ni Prost, ni Sena, ni Šumi više ne voze.

Stoga trio sa fotke ima šanse... ali nikako pojedinačno.

Jedino što sad prvo treba da pobede - Hamiltona!

Ali kad Alonso opet ode u McLaren...

FjodorD

P.S. Eto, priznajem, i ja ostrašćen pišem ovaj tekst, iz kojeg se nedvosmileno vidi da ne volim Alonsa. Ali ga ne mrzim, jedino ne podnosim. Toliko, da odkad je u Ferariju ja ne navijam ni za koga. Tek tu i tamo za Masu, Botasa, Rikarda i naravno... Kvjata. Ne samo stoga što je Rus, nego šti ima i muda i mozak. Još da mu Putin bude mecena i ubaci ga u pravi tim... svašta bi bilo. Alonsa izuzetno cenim kao vozača, ali ne volim kao trkača. Jer volim žestoke trke i muška preticanja (ko Fetel Alonsa i Kimija na slici!), a ne taktiziranja. Inače bih igrao šah. I igram ga, ali cuger – na 5 minuta. Pa šamaraj drveni „Garde“ do iznemoglosti... Šta, ne znate ni šta je „Garde“? Eeee....

P.P.S. Gledam F1 na SK, i čestitam: nema prekida zbog reklama, a dva komentatora ne samo što vole Formulu 1 nego je i razumeju. Stoga se trude, jadni, da nam (vam) što više pojasne; tipiju, jadni, kad će ko u pit po sveže gume, licitiraju... pa čak ko da za Ferdžu malkice, ili Fernanda malko više, navijaju?! Ili mi se čini. Jer previše pominju petog, šestog... da li će, možda, biti... treći? More, jebeš podijume, broj titule. I pobede!

Jer i drugi je samo najbolji gubitnik.