Čudan je ovaj svet. Eto već smo debelo zagazili (tačnije: ugazili!) u drugu deceniju 21. veka a svuda unaokolo mediokriteti i diletanti. Ili licemeri i foliranti. Demagogija zavladala, svi se (kao) profinili – ljudska prava, zaštita životinja, ekologija... a u suštini gledaju jedino profit. Zamenili su sopstveno (kvazi)obrazovanje sa inteligencijom, a poštenje i skromnost proglasili manama. Rodoljublja se stide jer sopstvenu istoriju ne znaju. Ne poštuju svoje jer se stide porekla, kao da imaju pedigre a ne časne pretke. Svi se pokondirili i uobrazili, nesvesni koliko su duhovno osiromašili. Toliko da nemaju ni saosećanja ni osećaja za solidarnost. Usamili se i kad su u društvu, jer foliraju i dok (ako) se druže. A druže se sa sebi sličnim. Ili preko Fejsbuka. Pogospodile se seljačine! Nesvesni da im je duša od betona, pošto su odrasli u gradskim džunglama i nikad nisu brali kajsije „još nedozrele“ iz komšijine bašte. Istina, ima „duševnih“ i u gradu – ali malo, ko i seljačina u selu – ali malo. Srećom, bar u selu nema „managera“, ali na nesreću je seljaka sve manje...
A nekad, ne toliko davno, nije bilo tako. Iako je i pre bilo „Fema“, „Rodoljubaca“ i „Mister dolara“, ipak se znalo ko je ko. Gospoda su bili popovi i učitelji, seljacima se obraćalo sa „gazda“ a zanatlijama sa „majstore“. Majstori se nisu stideli zanimanja, seljaci štala, a učitelji svojih plata. Bilo da je bio pekar ili apotekar znao je da nije lekar. Ali su i lekari znali da nisu doktori bez obzira što im se obraćalo sa: gos’n doktore.
Danas su svi „doktori“, pa i ordinarni diletanti. Recimo, nekoliko meseci sam se mučio sa kompjuterima. Zbog čestih nestanaka struje (pred izbore pojeftinjenje, posle izbora poskupljenje uz nesuvislo objašnjenje) od tri kompjutera dva su mi se pokvarila. Uzalud sam pitao „majstore“ šta je crklo – nisu znali iako sam potanko opisivao simptome „bolesti“, iako su po mesec-dva dana kod njih stajali?! Nisu znali ali su sebe samoproglasili za „doktore“! Ili je puko’ Windows, ili trokira memorija, ili brljavi matična, ili crkava grafička, ili je procesor na izdisaju... to su, kao, „znali“, a ne i šta je tačno problem. Ali su svi redom savetovali: batali brate, stari su to računari, kupi nove!
Ej bre diletanti, kad oteram kola kod automehaničara on mi ih popravi, ne „savetuje“ da kupim nova – ma koliko da su stara. Uostalom, zašto bih kupovao nove kompjutere kad „ne igram igrice“ a brzina neta od 25-30 Mbs mi je sasvim dovoljna. Sve u svemu, možda su diletanti čak i znali, ali su bili lenji. Nisu ni pokušali da ponovo podignu OS (original imam!) ili da ubace cd sa svim drajverima za matičnu... Ili bar da pogledaju knjigu sa detaljnim uputsvima o kompjuteru. Jer ja nemam „divljake“ ni kad je softver u pitanju a kamoli hardver.
Elem, kud ću šta ću, popravim ih sam! Ja, čist diletant i za jedno i za drugo.
Trećim kompjuterom koji, gle čuda, i dalje fercera iako je uključen još od 2002. godine, nakačim se net pa gulam. Ko nema u „vugla“ neka pita „gugla“. Čitam pažljivo knjige i uputstva, ali pitam i moje prijatelje „Đenku“ i „Šurdu“ koji mi telefonom sugerišu kako i šta smem da čačkam po računaru.
Tek, rastavim ih oba, rasturim ko „bugarsku skupštinu“. Sve povadim, očistim, sam promenim čak i napajanje i prespojim, iako se struje bojim ko Federer Noleta, pa sve ponovo ubacim, sklopim ih ko „pazle“. I sav ustrepatao – uključim. Rade, oba bre – bip se začuje! Rade tiho, skoro nečujno, toliko tiho da umalo ne pritisnuh na dugme za paljenje ponovo jer mi se učinilo da nije startovao. Potom natenane reinstaliram Windowse, instaliram sve drajvere... i sad pišem. Pišem i da se prijateljima javno zahvalim: hvala Jovise, hvala Braco!
Nove generacije treba da nas naslede, da nas nastave, takav je valjda red. Ove generacije diletanata i lenština koje „sve znaju“ a ništa ne umeju. Generacije školovanih mediokriteta koji „kupuju za novac koji nisu zaradili stvari koje im nisu potrebne da bi se hvalili pred onima koje ne podnose“ (hvala Talični za ovu bolnu činjenicu, koju sam cirirao). Jer je sada vreme menadžera a ne inženjera, vreme školovanih prevaranata i diplomiranih diletanata. Vreme foliranata koji nikad nisu pročitali „Folirante“ Mome Kapora, vreme Ana koje pojma nemaju da su im roditelji ime dali po jednoj „Ani iz Bazara“ a ne po nekoj starleti sa Pinka. Po Ani koja je sama sebi štrikala džempere (postoje dve vrste cura: prve, koje same sebi štrikaju džempere i druge, koje džempere samo popunjavaju). Postoje i dve vrste momaka: koji vole ove druge Ane - ili sebe same.
Dok sam cunjao netom tražeći odgovore za kompjuterske probleme zapanjio sam se kolika je nepismenost među IT naraštajima. Sklop rečenica užasan, pomešane srpske i engleske reči, pravopis katastrofalan, ali malo-malo pa se neko pohvali koliki mu je... hard disk?! Tako je to kad su otišli inženjeri otišli, a ostali diletanti i mediokriteti koji nit smrde nit mirišu, pa smo postali zemlja propuštenih šansi. Zemlja seljaka - a bez seljaka, zemlja pokondirenih seljačina. Jer su seljaci oduvek znali svoj posao i savesno radili, Srbiju gradili.
Ali sada... Sada je apatija narod savladala, letargija Srbijom zavladala – narod ćuti. I u gradu i u selu. Istina seljaci povremeneno isteraju traktore pa blokiraju puteve – tek tada se građani pobune, što ne mogu kolima na more. A seljaka je sve manje. Mislite o tome!
Dragan Jovanov Glod
