Da se mi ne lažemo, sve ovo niško majanje i beogradsko pumpanje ima samo jedan cilj - rušenje Vučića. Bune se privilegovani a ne siromašni! Isti oni koji su rušili Miloševića sada pokušavaju da sruše Vučića, drugosrbijanci i beogradski krug dvojke uglavnom - malograđani, snobovi i bahati autošovinisti. Ali da li su Sloba i Vučić isti?

Sloba: deset godina bede, raspad zemlje, ratovi (verski, ne građanski), bombardovanja, sankcije, izolacije, inflacija, devalvacije i restrikcije, nestašice, neredovne plate i bedne penzije... Iako je imao veliku podršku u narodu nije pomoglo, narod je posle deset godina patnje posustao. Ali Sloba je srušen na izborima! I najvažnije: protiv njega su bile sve svetske velesile i svi mediji sveta.

Vućić: deseta godina mira i stabilnosti, usuđujem se reći deset najboljih godina u poslednjih 35. Dinar stabilan, jeftin gas i struja, nestašica nema - svega ima, restrikcija nema, devalvacije nema, plate i penzije redovne... Ima veliku podršku naroda i narod glasa za njega - na izborima ga je nemoguće srušiti! I najvažnije: uz njega su sve svetske velesile, a protiv njega samo NHD1 i Nova SS.

Pa zašto onda Vučić toliko smeta drugosrbijancima i beograđanima iz kruga dvojke. Zato što su mentalno oboleli, i to teško, skoro neizlečivo - oni su opsedniti Vučićem. Bukvalno za sve krive Vučića, i što im se ćerka tetovira a sin drogira, i što ih šef maltretira... Zar to nije mentalna bolest? Što ga više gledaju i slušaju više ga mrze, a što ga više mrze više moraju da ga gledaju - ne mogu bez Vučića - on im pumpa bolesnu sujetu. Jedan moj prijatelj, sociolog u penziji, postavio je dijagnozu takvima: "vi ste samo oboleli od opsesivno kompulzivne mržnje. Ne sekirajte se, niste jedini, mnogi su! Nevolja je u tome što objekt vaše mržnje niti haje, niti zna za vas! A, vi ćete (na nervnoj bazi) dobiti povišen šećer, pritisak i još sijaset nevolja, recimo svađe sa bližnjima i sl... Najveće zlo za vas je vaše stanje duha."

Normala čovek svoje frustracije i bes iskaže na izborima. Pa ili za nekoga glasa ili nekoga precrta, ili ne glasa da ne talasa i time je svoje građansko pravo izvršio. Jer normalan čovek ne živi ni od politike ni za politiku, normalan čovek radi, za porodicu brine - a ne za Vučića. Ali ukoliko mu Vučić ne izlazi iz glave ni izbori ne pomažu, niko mu ga ne može izbiti iz tintare... pa ni psihijatri. Jer jedni mrze Vučića što ne ratuje za Kosovo (iako mrze i Slobu koji je ratovao), a drugi ga mrze što ne priznaje Kosovo (Slobu su mrzeli što je ratovao za KiM). Jedni su klerofašisti, drugi su zeleni komunisti. Totalno različiti ali od iste bolesti zaraženi, simptomi isti - mrze Vučića, mrze sve(t), pa i jedni druge, ali čini mi se najviše mrze nas koji niti volimo niti mrzimo Vučića, pa nas nazivaju botovima i sendvičarima, jer nam ništa ne mogu, jedino da nam pljunu pod prozor.

Vidite da omladinu (one od 18 do 25 godina, recimo) ne pominjem, oni nisu opsednuti Vučićem (ni za Slobu ne znaju), oni su opsedniti lagodnim životom, mobilnim telefonima, društvenim mrežama... oni se maju i bleje, dok ne postanu dileje. Oni su promašena generacija, ali za to ti nesrećnici nisu krivi - krivi su njihovi roditelji. Oni isti koji su rušili Slobu jurišom na Skupštinu i koji su spalili glasačke listiće bojeći se da na bude drugog kruga.

I da završim ovim: Isti ti koji su rušili Miloševića stoga što su loše živeli sada bi da ruše Vučića zato što dobro žive - e ako to nije mentalna bolest onda ne znam šta je!