(Navali narode, još malo pa nestalo!)

Za sve je kriv Travar, pa mi sad ne pomaže ni travar: “Što jača zima to manje šupaka na vodi”. I ja budala, da ne ispadnem šupak, pecao zimi. Bar da sam kupio kvalitetnu obući i odeću... Ali jok – ja kupio Hardy štap. I Twin Power. I Nikon… Sad seci uši, krpi -prostatu. A baš sam je čuvao, negovao - i redovno zalivao.

Kažu da je zdravlje najveće bogatstvo! Tek sada sam shvatio tu misao: samo bogat može biti zdrav - jer ima novca za lečenje! Onima koji nemaju, u našim medicinskim ustanovama zakazuju operacije i za… 10 godina! Da, nije šala, kroz za deset godina! Oni koji imaju, u vrlo bliskoj budućnosti će plaćati “zamenu svih dotrajalih delova” – od penisa do mozga! Stoga bi aktuelna liberalna misao u 21. veku trebalo da glasi: bolje biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan ne vredi ti što si bolestan.

Da neki Novosađani žele da koriste antibiotike za pse i mačke, lekari su saznali pošto su ih neki od njih nakon kupovine leka pitali koliku količinu mogu da upotrebe. To su ljudi koji nemaju zdravstvene knjižice i ne mogu da daju 700 dinara za pregled. To nisu jedini troškovi jer, pošto nemaju overenu knjižicu, lekari ne bi mogli da im daju standardni, već takozvani beli recept.

- To znači da bi propisani lek morali da plate i sve to bi ih koštalo od 2.000 do 3.000 dinara. Ljudi jednostavno nemaju novca i pribegavaju lakšem načinu da dođu do leka. Iako ih upozorimo da ne treba da piju lekove koji se daju mačkama i psima, oni kratko odgovore kako nemaju drugog izbora i traže savet koliko tableta treba da popiju da bi terapija imala efekta - rečeno nam je u jednoj od ambulanti Doma zdravlja „Novi Sad“.

Zaista, kome treba siromašan, pa još bolestan? Em ne može da plaća poreze i doprinose, em ne može više da radi, em ne može da plaća lekare i lekove, jer zdravstvenu knjižicu ne može da overi. Kome je uopšte takav škart potreban? Takav ne treba čak ni svojoj porodici, jer joj je na grbači.

Sa takvima treba po kratkom postupku, ko s penzionerima – to je jednostavno, jeftino i efikasno konačno rešenje za evropsku Srbiju. Kada penzionera, bolesnih i invalida ne bi bilo Srbija ne bi više bila bedna Stradija nego moćna Sparta!

Ali kako odrediti ko je za odstrel a ko još može da rinta kod privatnika? Jednostavno: ko poželi penziju – odvedu ga na Dunav. Pa ako prepliva – taj još može da radi za robovlasnika. Ako ne prepliva – pošalju ga u penziju.

Naravno, Spartom 21. veka vladalo bi veće staraca – stari, ali zdravi i najbogatiji, Mićobabići, Krćunovići, Topalovići... Vladali bi oni koji nikad ništa nisu radili pa su i zdravlje i živce sačuvali, a imaju sredstava da plate da se podmlade, kintu plate pa im novu kitu ugrade. A koji ništa nisu čitali, pa su i vid sačuvali.

I najvažnije: u Sparti bi i ribe bilo više! Ne bi bilo gladnih penzionera da večito drežde na obalama, a ni korisnici voda više ne bi morali nikome da prodaju dozvolu za pecanje upola cene. Pecali bi jedino mladi, zdravi i bogati – vlasnici firmi. Kod bogatih vlasnika privatnih društvenih voda.

Mladi i zdravi – ali siromašni – ne bi pecali, ne bi stizali. Takvi bi radili, radili… sve dok imaju snage da plivaju.

Ja više nisam ni mlad a ni zdrav, ali eto još uvek uvek plivam. Overenu zdravstvenu knjižicu naravno nemam, ko i većina normalnih. I koji će mi andrak?! Sitnije prehlade leče mi moji dugrari – veterinari, a operaciju koja meni treba ne vrše u državnim bolnicama ni da imam overenu, nego teraju kod privatnika (opet kod njih, ili njihovih sinova, ćerki, supruga, kumova…). A privatni lekari u Srbiji (čast izuzecima!) izgleda nisi položili Hipokratovu zakletvu – traže mi 2500 evra za operaciju! Ja nemam, pa im ponudio jedan bubreg – kad mogu Milašin i Radašin sa po jednim moći će i Glod. Ali ni to mi ne vredi – inflacija bubrega. Kažu, sirotinja masovno prodaje pa pala cena.

Šta mogu drugo nego da (se s)trpim, sačekaću sa pišanjem dok ne skoči cena bubrega, ili ušiju – i njih imam oba.

Dragan Jovanov Glod