Čini se da je tehnološki napredak obrnuto proporcionalan moralu: što viša tehnologija to niži moral. Ne aludiram samo na političare nego na sve(t). Apsolutno na sve(t)! Jer danas je “pragmatizam” na (s)ceni a nekad je bilo sramota “po svaku cenu”, nekad su se Makijavelijevog “cilj opravdava sredstvo” gadili vitezovi i stideli džentlmeni. Danas nema ni vitezova ni džentlmena, danas postoje - “lobisti”! Plati pa klati! Skupi milione prodajom droge, švercom, falsifikovanjem, krađom, prevarom, otimačinom - bilo kako, svejedno je - pa milione javno daj lobistima da zastupaju tvoje nacionalne interese. Oni se neće stideti prljavog novca, a ti ćeš, tada, steći pravo da... živiš!

No, nije baš sve tako crno, srećom u ovom veku nema nacista. Nema, jer ima natista, i sve ih je više, pa ćemo u jednom trenutku svi biti natisti. Tada će na zemlji biti - raj. To nije daleko, mic po mic... i kraj.

A priroda upozorava! I Bog! Ali uzalud, zemlja se na zapad (i dalje?) okreće...

Ili je cunami pokušaj da se “more otvori”, pokušaj da neki novi Mojsije povede preko mora svoj narod u obećanu zemlju? No, da li će za narodom ići i horde zla, hoće li se more nad njima sklopiti? Neće, imaju satelite, vide - al’ se ne stide.

Pametni su, zato, gradili mostove - nisu čekali da se more otvori. Svejedno da li “montažno-demontažne” ili “duge”; da li pontonske ili “ćuprije”; svejedno da li Žeželj ili Mehmed-paša Sokolović; svejedno da li je Mehmed ili Sokolović; svejedno da li je paša ili inženjer. Pametni ih grade, glupaci ruše, svejedno da li novosadske ili mostarske.

Novosađani imaju sreću da imaju mostove. Imaju ih toliko da kad nacisti sruše jedan - ostanu stubovi, kad natisti sruše drugi mi napravimo treći - za stubove prvog vežemo pontonski. Preko se ide, ispod se peca. Svima dobro.

Natisti su krivi za naše patrljke od mostova, i što Dunav teče preko a ne ispod, ali za prljavštinu oko njih nisu. Za prljavštinu smo krivi mi sami, mi koji se večito “vadimo” na “500 godina pod Turcima”, a ti Turci su gradili i ćuprije drinske i mostove mostarske. A to da li je paša bio Mehmed ili nije, da li je bio Sokolović ili nije... tema je za d(r)ugu priču. Uostalom, ovog smo mi sagradili a ne Turci, ali smo oko čitave Une i mine zasadili. Malo mi, malo oni…

Na današnji dan (27. januara) oslobođen je Aušvic? A tamo je preko 4 miliona ljudi ubijeno!!! I to na “pragmatičan” način: brzo i efikasno - što brže i više za kraće vreme - da bude jeftinije! Tamo su ubijali “praktični” nacisti, ovde (i tada ali i nedavno) i iracionalni “bratski narodi i narodnosti” i racionalni natisti! E, zato je naš “rezultat” neuporedivo slabiji. A baš smo se trudili, nije da nismo, imali smo volju, ali nismo imali tehnologiju! Stoga indijanci nisu mogli da pobede, kauboji imaju “tomahavke”, zato su kauboji danas “najefikasniji”. Izvinjam se narodu ili narodnosti koje nisam pomenuo - siguran sam da i oni imaju “zasluga”. Kako ko - neko manje neko više, ali svi su se trudili. Ko u komunizmu: “svako prema sposobnistima, svakom prema potrebama”!

E, kako bi premostili taj tehnološki jaz, moramo svi da treniramo. Ako nemate za “tomahavk”, za kompjuter imate - kupite detetu neku akcionu igricu sa što više pucanja, što više ubijanja i krvi, neka dete na vreme bude osposobljeno. Ni slučajno nemojte da mu čitate bajke, postaće “luzer” - maštaće o lepoti, pravdi i poštenju, a od toga nema vajde. Život nije bajka, život pripada “pragmatičnim”.

Ali ga, ipak, povedite sa sobom na pecanje - odvojte ga od “Ramba VII”! Ko zna, možda budućnost (ipak) nije (jedino) u tehnologiji. Treba imati i kompjuter i pecaljku. Ali najpre dušu. Nemojte dozvoliti da vam u grudima kuca čip umesto srca, a u glavi umesto mozga komanduje “kasica”.

Budite iracionalni, iz inata! Volite - a oni neka mrzite; gradite mostove, zidajte ćuprije – a oni neka ih ruše… Budite iracionalni - bez obzira što ćete izgubiti. Ali se borite! Jer. bolje je biti gubitnik na pravoj strani nego pobednik na pogrešnoj. Jedino tako ste apsolutni pobednik – moralni!

U protivnom, izgubićete sebe i postati predmet. A predmetom podlaci rukuju, kupuju ga i prodaju, koriste i iskoriste, pa kad dotraje… bace. Predmet nema dostojanstvo.

Zato: budite Čovek, u inat. Jer to ne mogu svi, ma ne mogu mnogi – ne mogu zbog gena, tradicije i istorije, nasleđa i kulture. Jeste da to mnogo košta, da ponos i te kako boli - ali znatno manje nego kukavičluk.

Pošteno na vodi!

Dragan Jovanov Glod

P.S. ! I ne prisvajajte mostove, ko Boga vas molim! Osim ukoliko niste Žeželj! Svi mostovi su naši – čak i kad su kineski – nusu vaši, bre!