Kad zime nema, proleće počne ranije. A sa toplijim danima probudi se i veliki “prijatelj” ribolovaca i ljubitelja prirode. Zbog tog malog stvora (srećom retko i velikog zlotvora) može da vam presedne pecanje ili izlet, šetnja sa psom… Stoga evo da malo opširnije predstavimo tog “našeg prijatelja”, jer dolazi njegovo vreme. I krpelj, ko i cveće, "cveta" u proleće.

Krpelji su paraziti toplokrvnih životinja, neretko i čoveka. Šume i travnati proplanci pružaju im skroviše. Ljudima na tim područjima koja ih posećuju radi izleta, pecanja, kamovanja… mogu prouzrokovati neprijatnosti. Na sreću, samo mali broj krpelja prenosi uzročnike bolesti. Kako bi mogli što sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet nešto saznati o tim malim stvorenjima, o rizicima koje oni ujedom prenose na ljude - i načinima da se rizici izbegnu.

Krpelji su zglavkari, a dele se na dve velike porodice Ixodidae (tvrdi krpelji) i Argasidae (meki krpelji). Glava, grudni i zadnji deo čine im jednu celinu. Za i razmnožavanje potreban im je obrok od krvi, zbog čega povremeno žive na toplokrvnim bićima, kojima sisa krv. Krpelji su rasprostranjeni širom prirode, a obično se nalaze u prizemnom sloju graničnih područja šume, u žbunju i niskom rastinju, po travnatim staništima. Prilikom uboda preko pljuvačke mogu prenositi različite zarazne bolesti, a najpoznatija je Lajmska.

Krpelj u svom razvoju prolazi kroz tri faze: larva, nimfa i odrasli (adult oblik). Obrok krvi neophodan je krpeljima u svakom od ovih razvojnih ciklusa, pa u toku života siše krv tri puta - na tri različita domaćina. Ženka je češći napadač - samo ako se nasiše krvi može snesti jajašca. Veličina krpelja razlikuje se zavisno od razvojnog oblika: larva je oko 1 mm, dok je odrasla ženka veličine 4-5 mm. Nasisan krvlju krpelj je veličine zrna graška. Živi oko godinu dana, ali može doživeti starost i od 5 godina.

Krpelj čeka i vreba

Krpelj, srećom, ima mali radijus kretanja. Odrasli primerak se može prošetati nekoliko metara u potrazi za hranom. Svoju žrtvu ne traži aktivno kao npr. još jedan naš “veliki prijatelj” komarac – žrtve moraju pokupiti njega. Popne na vrh trave ili grančice grma i tu nepomično vreba mušteriju, čeka da mu se žrtva približi. Kada ga životinja ili čovek dotakne, on se svojim nožicama zakači i pređe na njih, tražeći povoljno mesto na telu gde može svojom oštrom rilicom probosti kožu i početi da sisa krv.

Za aktivnost krpelja vrlo je važna temperatura i vlažnost, zbog čega imaju sezonsku aktivnost - najbrojniji su u proleće i početkom leta. Mogu se susresti i u jesen, ali već znatno ređe. Najaktivniji su u proleće i rano leto, po velokoj letnjoj vtućini se povlače i praktično ih nema, da se u jesen - u manjem broju - opet pojave. U hladno godišnje doba krpelji se ne sreću, osim ukoliko je zima topla i bez snega.

Krpelji se zaraze prilikom sisanja krvi šumskih životinja, a zarazu mogu ubodom preneti i na čoveka. Uzročnici bolesti prenose se sa zaraženog krpelja i na nove generacije, pa su zato oni - osim prenosioca - i rezervoari uzročnika.

U našim krajevima se najčešće sreće tzv. šumski krpelj Ixodes ricinus. Najizloženiji su im ljudi koji profesionalno borave u prirodi, šumski radnici, drvoseče, planinari, rekreativci, polaznici škola u prirodi, izletnici, kamperi – i lovci i ribolovci.

Opše mere zaštite od krpelja

U prirodi je poželjno hodati obeleženim stazama (od žbunja očišćenim!). Izbegavajte nepotrebno provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, odlaganje odevnih predmeta na žbunje. Nosite prikladnu odeću dugih rukava i nogavica, svetlih boja (krpelj se lakše uočava), kao i zatvorenu obuću. Krpelji se lako hvate na odeću od materijala sa dlačicama (vuna, flanel), pa takvu odeću treba izbegavati kod odlaska u prirodu.

Koristite zaštitna sredstva koja odbijaju krpelje i sprečavaju njihovo hvatanje za čoveka. Otkrivene delove tela i odeću treba poprskati (ili premazati) nekim od repelenata, (trajanje zaštite traje 4 do 6 sati.)

Pri povratku iz prirode presvucite odeću i detaljno je ispregledajte, ali pregledajte i svoje telo. Važno je pregledati mesta gde je koža najtanja (pazuh, ispod dojke, oko pupka, prepone, na glavi i iza uva). Kod dece će se često naći na glavi – to je zbog toga što je nisko i više se igra u travi nego odrasli, pa lakše pokupi krpelja glavom, ili gornjim delom tela. Eventualno otkriveni krpelj se što pre odstranjuje s kože.

Šta učiniti sa krpeljom koji se učvrstio u koži?

Uklanjanje krpelja je najvažnija preventivna mera ako se krpelj već učvrstio. Važno je što pre ga ukloniti - rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Dobro je znati da krpelj nakon što dospe na domaćina, oko 6 h traži mesto za hranjenje, neko vreme buši kroz kožu, pa je potrebno da najmanje 10 h sisa krv da bi osoba bila zaražena. To ukazuje da ima vremena za delovanje, pre nego krpelj prenese zarazu.

Krpelja je lakše odstraniti u prvih nekoliko sati nakon uboda. Treba ga izvaditi celog, zajedno sa rilocom (hipostomom) kojom se drži u koži, što nije uvek lako, jer rilica ima na sebi više nizova sitnih zuba usmerenih u suprotnom pravcu od uboda. Nemojte na krpelja, niti okolnu kožu, nanositi nikakva sredstva. Premazivanje uljem, benzinom, akoholom, lakom za nokte i slično uzrokuje grčenje krpelja te pojačano izlučivanje pljuvačke, što može dovesti do ubacivanja veće količine virusa i bakterija u organizam čoveka - ukoliko je krpelj inficiran. Srećom, mnogi nisu.

Uhvatite krpelja pincetom dezinfikovane alkoholom ili opaljene plamenom, neposredno uz kožu (na mestu gde usni aparat krpelja ulazi u kožu).

Budite smireni i ne žurite.

Laganim "odšrafljivanjem" (kontra kazaljkama sata) polako izvucite krpelja iz kože.

Ne povlačite ga naglo, ne stiskajte, niti ga gnječite!

Nakon odstranjivanja krpelja, mesto uboda dobro isperite vodom i sapunom i dezinfikujte.

Ukoliko u koži zaostane rilica, koja se prepoznaje kao sitna tamna tačkica, treba je odstraniti sterilnom iglom. Ukoliko to ne uspe, nije potrebna hirurška intervencija, jer se ništa naknadno neće dogoditi (ono će se resorbirati ili će ga koža „odbaciti“).

Sve u svemu, krpelj nije bezazlen ali ni približno toliko opasan koliko se preuveličava. Ukoliko ste ribolovac ili lovac, kamper... postoje šanse da ga “pazarite”, a još ako imate psa – upoznaćete ga 100 posto. Nema psa koji nije zaradio krpelja! Stoga ovaj tekst: da ga bolje upoznate pre nego što ga uživo sretnete.

Trofej