Dugo sam se lomio da li da ovo uopšte objavim, jer u 90% slučajeva pišem samo zbog sebe, zbog mog jebenog „super Ja“ kojem je potreban ventil za pražnjenje nakupljenog gneva. Ali još više sam se lomio da li da naslovim tekst samo sa „Tetkin lek“, jer ovoga puta nesam bio u pitanju ni ja a ni moj brat-blizanac super ego, nego sam se plašio da se ne uvrede svi oni koji stvarno nemaju, a želili bi da pomognu pa „lajkuju i šeruju“. No, takvi su mi stvarni Prijatelji – razumeće. Odobriće ovaj moj jed. Dakle...
Ej bre Srbi, da li baš toliko ne možemo nekome da pomognemo? Ili nas mrzi? Možemo li se odreći bar jedne ture pića s drugarima? Možemo, bar to možemo – ako se kutije cigara ne možemo. Možemo, i kada nemamo, samo ako hoćemo! Ali avaj – treba otići „čak“ do pošte, ili banke i uplatiti. Ko će, bre, da se toliko „smara“ zbog tamo neke nepoznate nesrećne osobe.
Bojim se da oni što imaju - imaju jer nikome ne poklanjaju! Plašim se da oni što nemaju – nemaju jer daju i kada nemaju. (Pozdrav Ištvanu!)
Ali najviše me strah naše srpske indiferentnosti, nemarnosti, nezainteresovanosti... Naše proklete apatije, letaragije, i sklonosti ka lenjosti. Našeg nedostatka svesti o kolektivnoj pripadnosti!!! Naše nesolodiranosti i nesaoćesajnosti. A ponaviše našeg srpskog: „baš me briga“, ili još gore, naše srBske: „baš me zabole, nemam ni ja, brateee“ oholosti.
Solidarnost i saosećajnost zahtevaju žrtvu. Stoga je najjeftinije moralno iskupljenje – lajkovanje! Kao, ja sam se iskupio, moralno odužio, pa sad mogu da kupim kesicu tvistera ili kilu boila, i popijem pivo. „Tooo Laveeee“! A u petak ću na „Jocu“, ili „Miku“ – jer brateee: „rođen sam da pecam, primoran da radim“.
Samo, zar vam nije žao nekoga ko bi da radi – ma bilo šta – ali ne može ništa! Nekog invalida koji ni do kupatila ne može sam. Ko više ni miša na lap topu ne može da pomeri...
Nažalost, milionima je potrebna pomoć! Posebno je Fejsbuk pun apela. Ali ukoliko ne mogu svima njima pomoći bar mogu nekome. I sebi samome. Jer nekome je moje malo nemerljivo mnogo! Samo odaberite kome...
No, i ukoliko stvarno želite a nemate opet možete pomoći. Ali ne samo "lajkom" nego i "šerom" - delite po vašim Fejs profilima apele za pomoć, delite linkove o ljudima kojima treba pomoć - nekome je i to malo dovoljno da bi pomoglo.
Budite ljudi a ne nojevi, budite hrabri a ne muzičari - izađite na proteste i demonstracije da biste pomogli obespravljenim i nemoćnim, jer ko zna da li će i vama, ne daj bože, nekad zatrebati pomoć. Pa kod nas ljudi spavaju na groblju, tamo štrajkuju što plate ne primaju!
Ali avaj, za demonstracije i proteste potrebna je lična hrabrost. A baš sopstveni kukavičluk mnogi prikrivaju, kao, nemanjem vremena - svaki put moraju da odnesu tetki lek.
Borite se - i izborite - ZA PRAVIČNOST, A NE ZA JEDNAKOST. Jednakost je moguća jedino u totalnom siromašnu. Borite se za pravdu da vredniji ima više, a lenčuga manje. Naravno, ne mislim samo na novac - postoje vrednosti koje se njim uopšte ne mogu izmeriti. Kao što postoje kukavice koje se plaše i da lajkuju. Sakriveni anonimnošću... likuju. Jer znaju da imaju iako ne zaslužuju.
Dragan Jovanov Glod
