Ovaj tekst je nasušna potreba – ne za vas nego za mene. Napisao sam pa dugo razmišljao da li da ga objavim, jer meni je dovoljno i samo to što sam ga napisao – otvorio ventil, ispraznio se. Ali pošto je meni pomogao, možda će i nekome od vas, stoga ga objavljujem. Sve ovo je čisto subjektivno, to što je meni pomoglo ne znači da će i vama – univerzalnog leka nema. Iako ne živim bolje, a ni lakše, trenuci koje sam s njima proveo učinili su da mi bude lepše bar za trenutak – nisu me izlečili, ali su bolove i te kako ublažili. Hvala im.

Kako smo završili 20. vek bolje da se i ne podsećamo, ali evo već smo debelo zagazili (tačnije: ugazili) u drugu deceniju 21. veka a sve je gore i gore. Ne računajući neke lične (privatne, porodične) događaje i poslovne (ne)uspehe, ova četiri imena su moji džokeri. Čim zagusti, njih potežem – i uvek pomognu!

Šumaher

Meni je, kao strastvenom ljubitelju formule 1 i vatrenom navijaču italijanskog tima, Šumijeva karijera u Ferariju bila san snova. I još su se njegove titule poklopile upravo s nekim mojim poslovnim uspesima. Tek, od 2000-2004. kad sam za trenutak poverovao u „oslobođenu TV Bastilju“ i reklamne parole tipa „nije teško biti fin“ i „da i komšijina krava bude živa i zdrava“, ja sam bio kao preporođen. Uostalom, čak je i Bobićka tada bila urednik na RTS-u i odmah pustila emisu o „The Rolling Stones“. Ali, avaj...

Nažalost, kratko je trajalo – narodnjaci su (nas) ubrzo (opet!) pobedili...

Potom se i Šumaher penzionisao, a Ferrari... No, baš me briga za Ferrari – meni je Šumaher i dalje na srcu. Jer se sada bukvalno bori da preživi, a ja da živim život dostojan čoveka. Eh, da se može, poklonio bih mu i ovo malo što mi je preostalo – njemu bi to koristilo, a meni već odavno više ništa ne treba. Ja sam već debelo u 61. – puna kapa. A on tek napunio 44 godine. On ima razloga da živi, a ja...

Đoković

Dobro, i Nole je razlog da se živi – njegovi uspesi jesu samo njegovi, lični, ali nama se čino ko da su i naši. Uostalom, svaki put kad deklasira onog (dopingovanog?) punog tikova tikvana meni je milo ko da sam ga ja lično razvalio. Verujem i vama – ukoliko niste odavde pa navijate iz inata za sve naše neprijatelje!

Eto, Šumaher je prestao da vozi ali je Nole postao šampion nad šampionima. Nole je broj 1 i kada je (do kada?) na drugom mestu; Nole nije jedino teniser – nije mašina nego Čovek – iako melje ko mašina. Nole ima dušu, baš ko što je ima i Šumi – jedino što to bezdušnici ne mogu da vide. Bez duše to se na da osetiti. A upravo taj Nole protežira Bjelogrlića – mog trećeg Džokera. Još jedan dokaz kolika je Ljudina.

Bjelogrlić

Ne znam koliko puta sam odgledao film i posebno seriju „Montevideo, Bog te video“ ali još ne znam bukvalno sve dijaloge napamet. Stoga gledam i dalje, jer Montevideo je Više od igre! Sada čekam drugi deo, kojeg je tako lepo promovisao upravo Đoković – i to u Njujorku! Bogatim Amerima je „nacrtao“ ko su pravi Srbi.

Gledam, jer leči. Leči bre! Leči bajka za veliku decu u kojoj su svi pozitivci – od šefa policije do prostitutke, od bankara do klošara. Čak su i lopovi pozitini, jer ne kradu za sebe nego za reprezentaciju. Jedini negativac je Pašićev sin, ali jedno govance ne može da pokvari kompletnu idilu. Drugi negativac je onaj koji ne shvata ni šta treba ni kuda treba. Ali vlast ko vlast, od sopstvene veličine ne vidi narod. No, ni svaka vlast nije ista, s vremena na vreme pojavi se...

Putin

Kada je flekavi Gorbačov rasturio VU pakt i razvalio SSSR verovao je... Nemcima?! Kao, oni će kad se ujedine napustiti NATO i zajedno s Rujama raditi na kolektivnoj bezbednosti Evrope. Malo Morgen!

Nemci su se ujedinili i odmah počeli po starom - Jugoslaviju rastočili. Velika Nemačka je napala malu Srbiju jer je, kao, "velika"! Ajde?! Pa dobro bre, koliko to Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika?! Ali ma koliko bila bila mala imaće Noleta. I ostale velike...

Tek, i Sovjeti su se raspali, ali ne i NATO. Umesto da se raspuste, oni su proširili natiste nekim ubogim stvorovima zbog teritorije i pomerili se na istok. Okružili su Ruse, jer je pijandura Jeljcin više voleo votku nego sopstveni narod. Rusi su preko noći postali kapitalisti ali natisti su ostali isti, bez obzira što Rusi odavno nisu komunisti. I zar je onda čudno što mi je četvrti džoker neko ko se zove Vladimir, a ne Barak?!

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ja sam monarhista – uprkos Karađorđevićima. Uostalom, zamislite da na „slobodnim demokratskim izborima“ u budućnosti glupavi Ruski narod ponovo poveruje da će im teći med i – votka, ukoliko opet izaberu nekog „demokratu“. NE! Demokratija je idealna mogućnost manipulacije bogatih, gde svaki glas vredi isto – i glas demagogijom potkupljenog „pink narodnjaka“ i glas „Bobićke rokerke“. Prema tome: dinastije! Jedino kad bi Putin bio rodonačelnik svet bi bio siguran da ima nade.

Budućnost je u ravnoteži. I ravnoteža straha je bolja od neravnoteže, gde jedna strana sve više preteže, a na čiju stranu beže mnogi koji dobrovoljno pristaju da budu sluge. Moralni patuljci nesvesni da će u jednom trenutku, tako, svi postati robovi!

Eto narode, to su moji aduti, jer nisam rođen da bih pecao – iako živim od pecanja. Međutim, da bih preživeo nije dovoljan Shimano ili Daiwa, nego nada. Nada da se može opstati i biti slobodan – i duhovno i materijalno. Da se može biti ponosan. Iako je mnogo lakše biti ponosan ako imaš. Eto, izgleda da u materijalnom svetu čak i pravo na ponos imaju jedino bogati.

No, moja četiri džokera su i, srećom, dovoljno bogati. Toliko da ne zavise ni od koga, nego jedino od sebe samih. Stoga im želim mnogo uspeha, sve najbolje – i dug život! Šumiju da ustane a ne odustane, Noletu da nastavi, Bjeli da u treći deo ubaci i tenis i Nole da glumi samog sebe, a Vladimiru da... hehehe.

Pametni ste, dosetićete se. Šta treba dalje zna sva(t)ko ko nije moralno smeće!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Verujte mi da vrlo dobro znam koliko vrede 4 asa a koliko 4 jokera, odavno sam apslolvirao neke krucijalne stvari za stolom od zelene čoje (ne, nije bilijar), tako da sam ih namerno proglasio džokerima. Jer asovi svakako jesu...