Glod donirao 5.000 evra!!!

Ima jedna novela Radoja Domanovića – „Dobročinstvo“ joj je naslov. Verivatno niste pročitali, ali ste možda gledali Stoleta Aranđelovića u liku bogataša, koji je nekom siromašku za Badnje veče kupio komad mesa i voda ga čaršijom da se pohvali kako je, eto, pomogao jadniku... 

Možda bi RTS trebalo da prebaci Drugi program na Prvi. Ili bar „Trezor“. A ne da do besvesti gledamo Šojića i Mir-Jam. Ovako, sem "kvadrature kruga"... ništa! A sad je vreme za Nušića i Domanovića, Glišića i Lazarevića – „Sve će to narod pozlatiti“ pre svega. I posle svega. A može i „Vođa“ još kako - ma, i te kako, ili „Glava šećera“, ili „Vlast“, „Mister dolar“, „Gospođa ministarka“. Može i Sterija, moj zemljak... uvek! Ma može sve – iako je napisano pre, sada je najaktuelnije! Čak su i „Pop Ćira i pop Spira“ u žiži javnosti. Samo što su se ta dva pominjana vozala istim taljagama (istina, s arnjevima) a ovi današnji u audijima (istina, s klimom). Ali svaki posebno. Ima se, može se.

Ima kod nas jedan pogan, primitivan, paganski običaj na srBskim svadbama, zove se „pokazivanje daće“, ili „prikazivanje“ (bar tako je kod mene u Banatu seljačkom). Ne znam, bio sam svega na jednoj, to gledao, i od tada nikad više! Ni na sopstvenoj nisam bio. Jer, „svadba ko svadba, parada kiča...“ – što kaže moj ispisnik Đole Balašević.

Iako verovatno znate, evo pojašnjenja: radi se o tome da neka (obično najpijanija budalčina) koja je, kao, duhovita, pred svim svatovama javno pokazuje šta je ko poklonio. I onda bude „a od kuma – televizor“, dok je neki siromašak digao zelenaški kredit, ili otišao u debeli minus, da ne bi na svadbi crveneo, ukoliko je malo poklonio. Da ga ne bi stari svat (ili ko već) pred svima javno prozivao („blamirao“) što je malo dao. Sada se to moderno kaže „donirao“.

Onomad sam na televiziji gledao same hvale i pohvale, ko je koliko donirao. Televizija je velika seljoberska svadba. Gledam, pa se pitam: da li su oni donirali što su humani ili da bi se reklamirali! Ili moraju, inače inspektori tlače, odoše gaće...

Posebno sam alergičan na „humanitarne koncerte“, jer jedno je „lajv ejd“ a drugo srBska estrada. Sakupi se šaka jada, otpevaju po pesmu-dve, publika u skupum toaletama plati ulaznice i aplaudira... I eto, svi oni su, kao, „dobrotvori“. Ajde?!

Umesto da su zvezde estrade, likovi sa grand parade – svi redom – uplatili bar po 10 hiljada evra, minimum – ma i po 100.000 je malo koliko su poreza utajili! – oni se pesmom-dve oduže. I savest očiste. Ko i publika im – koja aplaudira na koncertima dok oni siromasi pune džakove. E ako to nije licemerje, ja ne znam šta je! Humanitarni koncert „Zokice Bicikl“. Ajdeee?!

Sada vidim pozive na „humanitarna pecanja“. Cilj je sakupiti novac za izbeglice, za potopljene komšije i rođake. Za neudavljene. Udavljenim nema vajde. A najefikasnije je – pecanje(m)! Ajde?!

Pa što svi ti humani ribolovci nisu „kotizaciju“ direktno kao pomoć uplatili, što da nekom organizatoru plaćaju – reklamu što je, eto, "human"!

Mo’š misliti: pecam, pijem pivo, ležim u Fox izležaljki, u vodu sam bacio bar 50 evra kroz primamu, 1000 dinara za gorivo, iće i piće ne pominjem, a pomogao sam kotizacijom od dve hiljade dinara, ma i pet  da je – isto je! Malo je!

E, ti "humanitarni" koncerti su licemerje, a " humanitarna pecanja" demagogija! Napomema: memorijalna pecanja podržavam iz sve snage! Jer ona se organizuju da se neki Ljudi ne zaborave. Huminitarna... da što pre zaboravimo! Da se iskupimo što dok drugi pate mi pecamo. Platimo, savest očistimo.

Naravno, istina ja da novac nema boju - ali ljudi imaju dušu. Jer šta ukoliko ja svaki svoj tekst procenim na 1000 evra komad. A, realno, vrede i više. Pa kažem kako sam, eto, pišući ovih dana o poplavama, poklonio bar 5.000 evra! Jer ukoliko zvezda s estrade peva, ribolovci pecaju - ja pišem! Pa nek s tih mojih 5000 evra onaj jadničak bez ičega kupi gumene čizme. U stvari, može - od Kineza iz Mitrovice po "nula dinala".

Ej bre, Nole ne donira samo ono što naknadno sakupu igrajući dobrotvorni ping-pong u Monaku sa Alonsom, a i tako mnogo skrpi. Ne bre, nego osvoji Rim pa već svoje zarađeno pokloni - CELU PREMIJU, POLA MILIONA EVRA, pokloni! Nole je dobrotvor, sponzor, donator – rodoljub - i LJUDINA! Nole je svetska elita!

Naša sreća je jedino u tome što je, sticajem okolnosti, naš.

Ali, da li smo mi... njegovi?

On i dalje misli da jesmo...

Ja sam mator, znam da nismo.

Dragan Jovanov Glod

P.S. Znam da sam ovim tekstom stvorio još više neprijatelja, ali i povećao broj čitalaca! A vi ribolovci, kolege moje, ne ljutite se. I ja kad mi je teško uzmem štap i prošetam pored vode, to razumem. Prošetam! Ali ne razumem organizovati takmičenje: pecanje, druženje, pijenje i jedenje, roštiljanje i smejanje. A sve, kao, u znak solidarnosti sa potopljenim. Sa podavljenim! Solidarno, do mojega!

Na slici su Srbin i Kinez iz Sremske Mitrovice koji je delio gumene čizme povicima: nula dinala, NULA DINALA“! A već se pojavljaju srBske teorije zavere da je delio jer se za robu iz radjne zabrinuo. Ja znam da nije - vidi mu se na licu! Eto ih, pogodite ko je Srbin a ko nije!

A prva slika je tek onako, bez veze, obična uvodna – ilustracija za pravo DOBROČINSTVO!