Na početku, da se zna: krčka se na Savi, natenane! A to znači da voda mora biti savska, od Slovenije, preko BiH (ma šta to značilo, jer Hercegovina s ovim nema blage veze) i Hrvatske, pa sve do Srbije – čista i nezagađena, jer u Savu nitko niti sere nit’ ko piša.

Istina, i na Dunavu se kuvadu čorbe, ali u njega se polak EU isprazni, a u Slavoniji i Bačkoj se „fiševi“ krčkaju, ali sve je to luk i voda u odnosu na savsku čorbu. E, za nju vam sve ovo treba: Onoliko litara savske vode koliko kilograma ribe – recimo:

- Za 10 litara čorbe treba 10 litara vode (savske) i 10 kilograma ribe

- Potrebno je 10 vrsta ribe: som, štuka, šaran... i sve vrste bele (smuđ nikako, on je za jelo!).

- Svih 10 kila 10 vrsta ribe se ubaci u 10 litara (savske!) vode.

- Krčka se 10 sati, NE MEŠA nikako!

- Za tih 10 sati se, povremeno, doliva sveža savska voda, ali minimalno, koliko ispari toliko dolije.

- Ne meša se nego rotira kotlić (ili kotao – zavisi od brojnosti „ijade“), ali se povremeno proba.

- Pa dosoli i zapapri – po želji.

- Na svaki sat se proba, dosoljava i poljuti – znoj se ne računa.

- Kritičnih je poslednjih sat vremena – OPREZ!

- Tada su svi već mortus pijani i znoje se ko konji, a svi su nestrpljivi da probadu, i dosolidu. Suština je da im ne date da kutlaču (suparu, kašiku) u usta stave, jer mogu da povrate!!!

- Luk, paprika, paradajz... količine, sve to je nevažno, jer...

Na kraju, kad je sve skuvano, rknite čorbuljak u Savu, pa nabodite prase na ražanj, ali da se a polagano vrti.

Za to zadužite nekog trezvenog, koji jedino špricere pije. Da na-te-na-ne cvrči jadničak koji nije dočekao da postane svinja...

Sličan recopis je svojevremo ispričao Momo Kapor, izvinjavam se ukoliko sam nešto zaboravio. I da napomenem:

Momo je bio veliki drugar sa Zukom. Sad da li je Džumhur jeo prasetinu – pojma nemam, sve mislim da jeste. Ali sam siguran da je Momo jeo jagnjetinu. Ko što sam ubeđen da su obojica riblju čorbu voleli... koliko i ja.

Čitajte „Zelenu čoju Montenegra“, bre! Naučićete svaša, a ne bole ništa.

Stoga, ukoliko ste musliman, braćo draga, sve je isto: prospite čorbu i nataknite jagnje.

Pa me pozovite. Da l’ prase, da l’ jagnje – marim baš!

Ali bih voleo da to bude, recimo, u... Mostaru! Ma čiji da je, sad, trenutno – jer sve je privremeno!

Jer se meni, baš u Mostaru, na Buni, pije – a za njihivim stolom!

Dragan Jovanov Glod

P.S. A može i bez ražnja, za Jergov slavonski kulen vatra ne treba! Jer je vatra u njemu. A gasi se vinom. Kojim... e to je već posebna priča.

P.P.S. Sad su neki od vas u EU. Samo znajte da su tamo zabranjeni i jagnetina i prasetina, jer je „nekomercijalno“ ubijati mlade, nedorasle jedinke. Ali je u Gazi dozvoljeno.