Čitavog života bežao sam (ko rokeri od turbo-folka) od primitivnih naslova i patetičnog pisanija. Ali jednom sam pokleknuo. Naime, nisam izdržao a da ne stavim naslov koji pre priliči žutoj štampi nego Trofeju. Ali je sam dogođaj isprovocirao baš takav, jer je istinit: Som na Dunavu napao dete! Ipak sam naslov malo ublažio, da ne bude previše morbidan, pa sam napisao „napao“ umesto „progutao“, iako je som na Dunavu kod Novog Sada zaista progutao dete. Uostalom, eto vam gore zaplavljenog linka - kliknite pa oprezno pogledajte slike i soma i deteta. No, da to nije usamljen slučaj svedoči i ova…

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu: - Pošto su krastavci? - 100 din – kaže baka. - A paradajz? - 150. - A spanać? - 250. - Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama. - Nije kćeri, nije… no si se ti loše udala – kaže baka.

Pita malo prase majku: - Mama, a jel postoji život posle 29.novembra?

Muju zaboleo zub. Ode kod zubara i upita za cene. - Vađenje zuba sa injekcijom 100 maraka, bez injekcije 50 KM. Mujo ima samo 50 maraka. Ode kod drugog zubara i ovaj mu kaže isto. Vrati se Mujo kod prvog i kaže: - Vađenje s injekcijom. Zubar mu da injekciju i kaže mu da sačeka napolju desetak minuta, dok anestezija počne da deluje. Mujo izađe, otrči kod drugog zubara i kaže: - Vađenje bez injekcije.

Кад сам бија помалечак, нормално сам ко и сва деца вероваја у Деда Мраза. Викаше ми и мајка и татко и деда и баба: „буди добар па ће ти Деда Мраз нешто лепо донесе за Нову годину. Ако неси добар нема ни бонбоне да добијеш“. И ја сам бија добар. Ако понекад и несам, то је све било у границе нормале. И истина, Деда Мраз ми доносеше по некоју играчку. Б´ш се и неје много претрзао, играчке беоше исте ко на пијац, али дај што даш. Редовно ми је доносија и Киндер јајце на које сам се посебно радоваја јер…