Voda postaje topla pri temperaturi od 18 stepeni i nadalje. Tada već počinje letnje pecanje. Telesna temperatura šarana varira zajedno sa probavom hrane koja se u tom periodu nalazi na najvišem nivou. Probava se odvija ubrzano i riba se ne može tako brzo zasititi. U vodi se nalazi mnoštvo prirodne hrane. Mamac treba da se sastoji uglavnom od sastojaka sa niskim procentom belančevina. Aktivnost šarana je na veoma visokom nivou.
Riba mnogo pliva, naročito na velikim vodama. Šarani se mogu naći na gotovo svim mestima, u potpunoj suprotnosti sa zimom, kada se uglavnom zadržavaju na jednom mestu. Šaran se leti može uloviti na svim mestima, u plitkoj, u dubokoj vodi, blizu obale, ali i daleko od nje.
MAMAC ZA TOPLIJU VODU
Preporučujem boile sa niskim procentom belančevina 10-18 %. Količina vlaknastih sastojaka otprilike 3-4 grama na 240 kcal. Opšta norma za masti između 15-25 %.
Ako sve to relativiram na težinu, onda treba po danu bacati u vodu između 1100 i 1300 grama boila, maksimalna količina na dan je 1500 grama. U praksi veća količina nema nikakvog efekta. Većina testova u tom pravcu nije donela nikakve pozitivne rezultate. Šta ovo treba da znači?
Najvažniji razlog je sledeći: nisi u stanju da primamiš više šarana na mesto, već samo one koji se tog momenta nađu u blizini gde hraniš. Količina od 1300 grama ima izuzezno dobar uticaj na njih. Ovo važi i za jedno veće jato šarana. U tim okolnostima smo za 6 sati pecanja lovili između 35 i 50 kila šarana. Između njih je bilo prilično mnogo šarana težine više od 10 kila.
Šta je u svemu ovome još veoma važno je faktor pohlepnosti koji doprinosi tome da se na mesto uglavnom vraćaju najveće ribe. Sitni šarani u početku takođe uzimaju hranu, ali se uglavnom ne vrate nazad.
Pošto se u praksi velike ribe mnogo ređe ulove nego male to je korisni učinak po izlaženju na vodu normalan. Na jednoj velikoj vodi je 2-4 pecanja veoma dobar prosek, iako imaš osećaj da je za vreme primame mnogo više šarana posetilo tvoje mesto nego što si upecao. Ako se sve odvija po najboljem scenariju moguće je doživeti između 6-10 pecanja. U stvarnosti nam forsiranje više pecanja putem bacanja više boila (od 1500 g) nikada nije pošlo za rukom. A ako se desi da još manje šarana dođe na mesto primame sa tim se postiže još veći negativni efekat.
Upotrebom veće količine boila radite u korist bele ribe. Boile stoje duže u vodi, omekšaju, tako da predstavljaju lak plen za belu ribu. Rezultat svega ovoga je taj da se izgubi željeni efekat, te da totalni ulov opadne. Količina između 1100-1300-1500 grama daje konstantni i redovni rezultat. Ako u tom momentu naiđe i šaran teške kategorije onda je ostvareni efekat maksimalan i veliki uspeh zagarantovan. Šaran gigant je pohlepan, čeka na mestu događaja i posle nekoliko se uvek vraća na isto mesto.
UTICAJ PARTIKLI
Često smo probali da hranimo sa nekoliko kila kukuruza i žabljeg graška na mestima gde smo hranili boilama, kako bi ostvarili još bolji učinak. Ali, rezultat je često bio veoma loš i sve to se nije isplatilo. Postigli smo sasvim suprotan efekat - kukuruz bi privukao jako mnogo bele ribe. Boile su počeli da izimaju i protfiši, deverike i bodorke. To nam nije bio cilj.
Poneki put se sa malom količinom kukuruza i posle dužeg vremena mogao postići dobar razultat. Tako mi je jednom prilikom pošlo za rukom da posle nedelju dana prihranjivanja u jednoj sporednoj luci Rajna-Amsterdam kanala ulovim šarana od 18 kila. Ponovne, identične situacije mi nisu donele nikakve rezultate. Ni onda kada sam hranio sa jako mnogo kukuruza, sa 10-20 kila, na primer. Ali, nekoliko dana prihrane isključivo sa boilama mi je uvek donosilo po nekoliko pecanja. Na taj način smo uspeli uloviti šarane težine i do 15 kg.
Na koji način se kukuruz u letnjem periodu može upotrebiti na koristan način? Cilj kukuruza, u kombinaciji sa boilama, ima zadatak da mesto bude bolje uočljivo za ribu. Dve do tri kile kukuruza je sasvim dovoljno. Uz sve ovo dolazi i količina boila o kojoj smo upravo govorili.
Savetujem da na velikim i nemirnim vodama hranite 5 dana. Ovo je potreba, između ostalog, i zbog gustog rečnog saobraćaja. Uspeh nije uvek zagarantovan. Poneki put mi je pošlo za rukom da ulovim jednu veliku ribu, ali ne uvek.
Druga mogućnost je “prepoznavanje mesta” u mirnim vodama. Misli se na mesta gde ima lokvanja, trske... tamo je tlo u većini slučajeva ili mekano ili blatnjavo. Tu možete pored boila ubaciti i po 1 kilu kukuruza. Kad kažem jednu kilu mislim na jednu kilu mokrog kukuruza. Sa ovim ćete postići da dotično mesto bude brže uočeno. Dodali ste ugljene hidrate, ali boila i dalje čini glavni deo primame. Ovaj način zahteva malo truda, ali vredno je pokušati. Mala količina je sasvim dovoljna, naročito u jesen kada temperatura vode počne da opada. Različiti primerci se na ovaj način daju prevariti.
PRELAZAK SA LETNJEG NA ZIMSKI RIBOLOV, I OBRATNO
Kada se topla voda ohladi ispod 18 stepeni (16-17), varenje hrane se kod šarana uspori. Mamac ostaje duže u želucu šarana. Za vreme letnjih dana se u izmetu šarana može naći veoma mala količina hrane, u jesen je ovo redovna pojava. Ta slika se ponavlja do temperature vode između 14-15 stepeni. Šaran je još uvek veoma aktivan pri tempearturi vode između 14 i 17 stepeni. Sa relativno malom količinom primame se mnogo toga može postići. Pri ovim temperaturama smo veoma dobro lovili u proleće i u jesen. U mesecima april-maj i septembar-oktobar je temperatura vode između 14 i 17 stepeni. Isto važi i za hladne i kišne periode u letnjim mesecima. Kada temperatura vode padne do 13 stepeni tada postaje kritično. Pri temperaturi vode od 12 stepeni se već može primetiti zimsko ponašanje.
MAMAC ZA HLADNIJU VODU
Boila sa niskim procentom belančevina, između 10-18 % se pokazala kao najbolja. Pri temperaturi vode od 17 stepeni je to 1000 grama na dan. Kod temperature vode između 13-14 stepeni je to 750 grama na dan. Ako koristiš nešto bogatiju boilu, sa recimo 23-28 % belančevina, tada možeš ubacivati još manje boila u vodu: 800 g pri temperaturi vode od 17 stepeni, 500 g kod 14 stepeni. Pri sporom varenju hrane su vlaknasti sastojici od velikog značaja.
Šta da radimo sa kukuruzom? Količina se drastično smanji i priprema istog traje mnogo duže. Kukuruz treba da stoji u vodi minimalno 24 sata, najbolje još duže. Kukuruz se kuva između 30 i 50 minuta. Što mekši, to bolje - moj je moto. Da ne bi rizikovali kukuruz treba početi kuvati kad je temperaturi vode pala na 17 stepeni, a naročito pri temperaturi vode od 15 stepeni je ovo vrlo poželjno. Zašto?
Smanjeni metabolizam prouzrokuje to da se hrana duže zadržava u crevima šarana. Vlaženje i kuvanje kukuruza podstiče brže varenje. Što je voda hladnija, kukuruz se sve lošije vari.
(PRE)ZASIĆENOST
Nema svrhe u vodu bacati više hrane nego što jedan šaran može da pojede. Bolje rečeno, prilikom konzumiranja velike količine ugljenih hidrata javlja se prezasićenost. Na ovaj način se naglašava i negativna strana prihrane čiji je cilj bio “dodatni izvor hrane” pored one prirodne. U najboljim vodama leti lovim samo sa boilama sa niskim procentom belančevina, 10-18%. One daju najveću atraktivnu vrednost u vezi korekcije belančevine-ugljeni hidrati. Ali, više hraniti nego što je potrebno je preterano. Mi treba da sprečimo da se na jednom mestu stvori “negativni osećaj”, te da šarani zauvek napuste naše mesto gde hranimo.
Zasićenost, kao posledica preterane primame, nije nikad dobra, gledajući iz oba aspekta: belančevina i ugljenih hidrata. Umerenom količinom primame smo u stanju da šarana nateramo da ostane u blizini našeg mesta.
PROCENAT BELANČEVINA U PRELAZNOM PERIODU
Princip se sastoji u tome da se u prelaznom periodu pri istoj temperaturi vode hrani sa obadve vrste boila, ali u drugačijim količinama. Sada se postavlja sledeće pitanje: kada hraniti boilama sa niskim procentom belančevina a kada sa visokim procentom, pri određenoj temperaturi vode? Kada da pređem na ovaj način prihrane?
Odgovor je vrlo jednostavan: leti pecam boilom sa niskim procentom, a zimi boilom koja je bogata belančevinama. Leta pecamo što je duže mogućno boilama koje u sebi imaju niski procenat belančevina, a takođe i onda kada temperatura vode počne da opada. Takođe i obrnuto, gledajući iz zimskog perioda lovimo što je duže mogućno boilama koje su bogate belančevinama, i kad temperatura vode počne da raste. To znači: ako dobro i redovno loviš ne treba prelaziti na niski ili visoki procanat belančevina, a čim počneš lošije da pecaš pređi na drugi procenat belančevina!
KADA DA NAPUSTIM MESTO KOJE HRANIM?
U principu, svako mesto gde hraniš može trajati bez prestanka, ali samo na posebno dobrim mestima se može duže vreme uspešno može loviti. Ali mesta kojima se može pripisati atribut “super spot“ su vrlo retka, skoro da ih i nema.
Prvih nedelja postižu se uvek najbolji rezultati, ne po broju već po veličini ulovljenih riba. Takav jedan period se u kasnijem stadijumu na istom mestu ponovo javi. Dve nedelje primame i pecanje su na jednom osrednjem mestu sasvim dovoljna da bi se ostvario željeni rezultat.
Posle dve nedelje je vrlo jednostavno početi hraniti na nekom drugom mestu. Ostavi neko određeno mesto jedno vreme na miru, najmanje dve, a najbolje više nedelja, pre nego što ponovo počneš tamo hraniti. Ako to ne budeš uradio doći će do takozvane navike (ribe pamte, ne dugo – ali pamte) i šarani postanu oprezni, tako da šarane koje si već upecao i koji su privrženi određenoj teritoriji više nećeš uloviti. Privremeni premeštaj mesta koje hraniš može dati vrlo dobar reziltat u lovu krupnog šarana.
“Ako neće breg Muhamedu, mora Muhamed bregu” - kaže poslovica.
Evert Aalten
