Pre nego što krenem detaljnije u objašnjavanje tehnike pecanja velikih šarana, moram da napomenem kako ja nemam pretenzije da postanem lovac samo na velike - nikad nisam seo u stolicu čekajući jedino velike. Naravno, i ja volim da upecam velikog šarana ali mislim da odluka da posvetite i život i dušu samo velikim ribama zahteva da imate nešto što ja nemam. Ja ne posedujem strpljenje potrebno da se stalno posećuju određene vode koje su obično siromašnije po broju šarana koji plivaju u njima, ali sa nekoliko velikih riba. To bi mi vrlo brzo dosadilo jer ipak želim da uhvatim šarane na što više različith voda, širom sveta.

Dave Lane ili Terry Hearn, koji su sigurno dva najveća britanska lovca na velike šarane će vam reći da ribolovci koji imaju za cilj hvatanje velikih riba treba prvenstveno da odaberu neku vodu za koju znaju da ima velikih šarana u njoj. To sam i sam nekoliko puta pokušao ali nisam istinski uživao.

U stvari, ja samo razmišljam o velikom broju voda na kojima se šarani, ma koliki bili, mogu upecati. U svojoj dosadašnjoj karijeri pecao sam na više od 350 voda, na više od 200 sam upecao šarana. Da li je iznenađenje ili ne, ali sam upecao i nekoliko stvarno velikih. Sigurno je da sam imao i dosta sreće kad sam na raznim vodama hvatao šarane koji spadaju u veće ili najveće u njima. Mislim da je tome doprineo način pecanja koji podrazumeva korišćenje nekih metoda koje su prilagođene konkretnoj situaciji na vodi i određena doza sreće koja je veća nego moje strpljenje i posvećenost.

Za početak, tipovi voda na kojima volim da pecam su one koje imaju izbalansiran broj velikih i manjih šarana, slične onima na kojima svi inače pecamo, i takve vode su meni mnogo draže od onih koje zahtevaju mnogo veću posvećenost.

Metode koje ću vam prikazati su upravo posvećene onima koji žele da povećaju svoje šanse da upecaju velikog šarana, upravo na onim vodama gde inače pecaju, odnosno na vodama u kojima plivaju šarani svih veličina.                  

Veliki šaran (ni)je teritorijalna riba

Ostaviću na trenutak metode pecanja velikih šarana zato što prvo želim da označim verovatno najvažniji naslov povezan sa pecanjem velikih riba, a to je LOKACIJA. Pitajte bilo koga šarandžiju eksperta za velike šarane koliko je lokacija važna kada se želi upecati velika riba i svaki će reći: VEOMA! Na velikom broju voda na kojima sam pecao gotovo je zapanjujuće da se veliki šarani pecaju na tačno određenim mestima - iz godine u godinu. Takva situacija je na više od 75% voda. Pecao sam velike šarane na tačno određenim mestima, bilo da su to ogromna jezera, kao što je jezero Sarulešti (Raduta Lake) u Rumuniji, ili veoma male vode površine par hektara, kao što je Wirthy Pool. Evo još nekoliko primera:

Rekordno velike ribe na Saruleštiju (između ostalih i tadašnji svetski rekord!) uvek se upecaju na određenoj teritoriji, u zalivu poznatom kao Zaliv rekorda. Takođe, svi oni koji su pecali na Orijentu znaju da se šaran poznat kao “Buldožer” uvek upeca u zalivu Geradot. Ova dva primera sa velikih akumulacija pokazuju da su veliku šarani veoma vezani za neku teritoriju. Ovde u Engleskoj, malo je teže prepoznati takve primere i odrediti teritorijalne ribe, jer su u pitanju mnogo manje vode i zone na kojima se peca su veoma bluzu jedna do druge, pa je malo teže izvući neki određeni zaključak na osnovu izveštaja gde je riba upecana.

Na nesreću, nije uvek tako lako reći gde se na nekoj vodi može očekivati da se upeca veliki šaran. Takođe, postoje vode na kojima su i veliki šarani nomadi i kreću se svuda po jezeru, pa se mogu upecati na raznim teritorijama. Veliki šaran sa Orchid Lake-a poznat kao Diana je jedna od takvih riba - upecana je na više potpuno različitih lokacija. Takođe i Mary, bivši rekordni britanski šaran je uhvaćena na nekoliko sasvim različitih lokacija na jezeru Wraysbury.

Sve ovo govori da dobro proučite situaciju na jezeru gde pecate pre nego što sednete na određeno mesto sa željom da upecate velikog šarana. Naravno, to ne mora biti presudno za uspeh i garantovati vam da ćete upecati veliku ribu, ali je sigurno da ćete prikupljanjem velikog broja informacija te njihovom analizom steći bolju sliku i imati više šansi da dođete do boljeg rezultata.

Odgovorite na sledeća pitanja pre nego počnete kampanju:

Da li se veliki šarani na tom jezeru obično pecaju u određenim zonama?

Da li se veliki šarani na određenim mestima hvataju u određeno doba godine?

Da li vremenski uslovi utiču na to kada se hvataju veliki šarani?

Naravno, biće i voda na kojima ne možete učiniti ništa više osim da ukrstite prste i nadate se najboljem. Ipak se potrudite da skupite što više informacija i da što bolje analizirate situaciju, ukoliko želite da uhvatite neku od većih riba na svom omiljenom jezeru.

Ako lokacija nije tačno određena onda šanse za ulovom velikog šarana možete povećati primenom nekih metoda u prezentaciji mamaca.

Teorija “veliki mamac”

Prvi metod koji ćemo razmotriti je jedan od onih koji se najčešće primenjuju kada se želi selektovati velika riba. Teorija je da će manja riba imati poteškoća da uzme veći mamac.

Ja znam da se mnogi ribolovci sa kontinenta, kao Francuzi, kunu u ovu metodu, ali meni nije bila uvek uspešna. Dešavalo mi se da uhvatim deveriku od 1/2kg na boilu prečnika 24mm na istom pecanju kada i par malih šarana, iako nisam očekivao da ih uopšte ima. Ali na mnogim vodama ova metoda definitivno “radi”. U zavisnosti od tipa vode velikim mamcima možemo donekle uspešno selektovati veličinu ribe koju lovimo.

Pool Hall ima samo dva ili tri baš velika šarana, a jedan od njih, nazvan Humpy ima preko 37lb. Bilo je veoma lako tamo upecati neko šaranče ali je svako ko je dolazio na pecanje za cilj imao da mu se na štapu nađe neki od velikih starosedelaca, a naročito Humpy. To koliko puta je Humpy pao na veliki mamac je neverovatno! Metod je bio takav da se napravi kao kamen tvrdi mamac, preko 30 mm u prečniku, a onda da se obilno prihrani sitnim mamcima, koji su privlačili sitne šarane u zonu gde je zabačen veliki mamac. Neki su pokušavali sa metodom da koriste samo velike mamce od 30mm i više, ali nisu imali uspeha kao kada je korišćen veliki mamac sa dosta sitnijih - u okolini. Mislim da su sitni mamci imali efekat da manji šarani budu preokupirani njima a da su veliki mamac čeka veliku ribu.

Veličina mamaca od 30mm nije jedina koju možete koristiti. Pokušao sam da optimizujem veličinu mamca kada sam mislio da je to relevantno na ciljanoj vodi. Momci na mestima kao Chantecoq u Francuskoj naginju korišćenju mamaca od 40mm, ponekad i većih (čak do 50mm) a spot prihranjuju većim količinama manjih boila od 14 i 18mm.

Ovde u Engleskoj metod koji primenjujem sastoji se od prihrane sitnim 8mm boilama ili peletama, a onda na vrhu prezentiram poveliki mamac. Ova metoda je veoma efikasna i liči na neke metode “meč” ribolova, kada treba stalno raditi i prihranjivati mesto ukoliko želite da dočekate i veliku ribu. Ovaj metod ne radi uvek, ali vredi da ga primenite i na svojoj vodi i budete uporni pre nego što ga proglasite neuspešnim na svom spotu.

Višestruki mamci na dlaci

Ovo je drugi metod baziran na teoriji “ovo je previše veliko za malu ribu”. Ja nisam veliki fan te metode, ali znam da je mnogim ribolovcima širom sveta donela odlične rezultate. Sastoji se u tome da pecate sa nekoliko mamaca na dlaci, na primer sa tri od 18mm ili 24mm boile, a rezultira time da samo velika riba može uzeti u usta nekoliko mamaca odjednom. Jedan od razloga zašto mi ova metoda nije omiljena je što se u velikom broju slučajeva dešava da šaran odustane od uzimanja takvog mamca, ili ga ne uzme dobro pa dolazi do kontre u prazno.

Takođe, manji šarani ne mogu da lepo uzmu takav mamac pa sem mnogobrojnih promašaja prilikom povlačenja može da dođe do kačenja ribe sa spoljne strane usta, ili za neki drugi deo tela.

Uprkos mojoj rezervisanosti kada je korišćenje ovog metoda u pitanju, imao sam i lepe rezultate sa višestrukim mamcima. Koristio sam ih na jezeru Raduta (kada sam prvi put pecao tamo 1998. godine) i upecao do tada najvećeg šarana od 52lb. Ja znam da šaran od 52lb nije baš velika riba kada se zna da u tom jezeru plivaju komadi od preko 80lb i mnogo šarana od 60 do 70lb, ali tada nisam imao ništa od većih mamaca pa sam koristeći manje boile hvatao šarane od oko 20lb, kao i manje amure, čak i kada sam koristio dva-tri mamca kao jedan. Za vreme putovanja izgubili smo neke važne delove prtljaga uključujući i vreću koja je sadržala velike mamce pa je moja jedina opcija tada bila korišćenje višestrukih malih mamaca na dlaci.

Još nekoliko puta sam uspešno koristio ovu metodu pecajući na francuskim rekama kao i nekoliko puta u Britaniji. Kao prihranu najviše volim da koristim partikle nego boile, jer smatram da šaran voli kada je u vodi veliki broj zrnaca. Sa boilama, a posebno onim koje su većeg prečnika, mislim da ih šaran uzima po principu “evo jedne” pre nego na način “moram da usisam ovu gomilu odmah”. Koji god metod da primenjujem uvek koristim i veliku udicu - veličine 2. Ne koristim ništa manje od toga kad pecam metodom višestrikuh mamaca. Ja ne mogu da pronađem ni jednu prednost u korišćenju manjih udica. Ako se šaran odluči da uzme gomilicu višestrukih mamaca onda sigurno mora to usisati jako. Udica veličine 2 ima bolje šanse da dobro zakači i zadrži šarana a ne da ga samo “pecne”.

Strateški postavljen mamac i piramidalno hranjenje

U svim metodama koje koristim kada želim da selektujem veću ribu uvek praktikujem obilnije hranjenje i strateški postavljam mamce. Ja sam stvarno veliki pristalica piramidalnog hranjenja, metoda koji je Rod Hutchinson tako stručno opisao u u svojoj knjizi “The Carp Strickes Back”. Kada sam bio u prilici da posmatram grupu riba kada se hrane zapamtio sam da što je više mamaca, tj. hrane, na spotu to će više šarana proći kroz tu zonu. Hranjenje šarana stimuliše i druge šarane da krenu u potragu za hranom i da istražuju okolinu. Ne mislim da je neophodno da vide (ili čuju) drugu ribu kako se hrani da bi krenuli u potragi za hranom, ali šarani komuniciraju međusobno i prenose poruku o tome da se na nekom mestu nalazi hrana.              

Ako imate priliku da posmatrate šarane dok se hrane to ćete i sami videti. Videćete jednu ili dve ribe kako istražuje hranu, proba je i zatim odlazi sa tog mesta. Uskoro se vraća na mesto - ali ne sama - već je prate i neke druge ribe. Dick Walker je jednom napisao da šarani komuniciraju međusobno tako što ispuštaju određene hormone koje druge ribe prepoznaju. To je ipak u domenu teorije. Kada nove ribe dođu završava se jedan ciklus hranjenja. Svaka riba uzima po koji mamac, otpliva, obavesti još nekoliko novih, vraća se i ciklus staruje ponovo. Stvar je minuta, kada je pravi dan, da vidite još nekoliko šarana na spotu kako se svi hrane.

Opazio sam da veće ribe imaju duže periode ciklusa hranjenja nego manje ribe. Što je duži period hranjenja i što se više šaran zadržava na mestu hranjenja to je i veća riba. Manje ribe se recimo zadrže petnaestak sekundi, one malo veće malo duže i tako dalje. Jasno, ja sam generalizovao stvari kada sam ovo pisao, ali što se riba više sadrži na hraništu ona i konzumira više hrane. Zato logika da što više hrane bacite u vodu koja ima veliku populaciju šarana to će biti veće šanse da uhvatite veću ribu.

Osim toga što koristim veću količinu mamaca, pokušavam i da metod podignem na još viši nivo tako što pokušavama da hranu rasporedim strateški. Pokušao sam hranjenjem sa dve različite strategije spojene u jednu, praveći jednu intenzivno hranjenu zonu u sredini i lakše hranjenu zonu oko prve. Ovu metodu koristim kada pecam na terenu gde ima dosta mulja i koristim partikle i takođe kada želim da selektujem veću ribu.

Već sam rekao koliko mislim da se veliki šarani zadržavaju u zoni sa hranom više od manjih, ali u vezi sa tim takođe mislim da iako su velike ribe dugo u zoni hranjenja to ne znači da se i hrane obilno. Možda jednostvano uzimaju one “sporedne” komade koji su na rubovima hranjene zone. Neke ribe su lukave, neke su lukavije a neke su previše lukave za ribolovce. To je trenutak kada treba primeniti taktičko raspoređivanje mamaca. Volim da mamce prezentujem u hranjenoj zoni na način za koji mislim da mi povećava šanse da upecam veću ribu. Jedan mamac prezentujem tačno u sredinu intenzivno hranjene zone ciljajući one koji se najduže hrane; jedan mamac na rub hranjene zone ciljajući one koji samo probaju; a jedan van prstena hranjenja; i tako pokušavam da uhvatim opreznu i veliku ribu.

Druga strategija prezentacije mamca je korišćenje usamljenog mamca. Ja nisam od onih koji ovu taktiku koriste samo u zimskim mesecima, nego je koristim tokom cele godine i imao sam nekoliko vrlo velikih šarana zahvaljujući tom metodu. Ovaj metod je dobar jer su velike ribe usamljenici. Ja mislim da se velika većina krupnih riba drži malo dalje od jata šarana čak i na vodama gde je populacija šarana veoma brojna. Usamljeni mamac neće primamiti veliku ribu jer su velike ribe vezane za određenu teritoriju, pa takav mamac treba prezentirati upravo na teritoriji kojom se šaran kreće. Puno puta kada pecam sa tri štapa strategijom piramide jedan mamac postavim daleko od zone koja je hranjena, na mesto za koje prepostavljam da posećuje krupan šaran. Možda je čudno, ali deluje!

Simon Crow

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/