Oborena stabla, raznorazno granje načičkano ukusnim školjkama, ali oštrih oklopa, i slične prepreke uvek će biti pravi magnet za šarana. Kao i mnogi drugi načini, i pecanja šarana u preprekama zahteva mnogo pažnje i detaljnu pripremu. Ovo je zaista jedan od naslova gde nije moguće povezati situaciju sa određenim godišnjim dobima ili jednim jezerom, pa je verovatno najteža stvar shvatiti kako da se postavite u nekoj konkretnoj situaciji sa kojom ćete se susresti.

Pecanje u preprekama je rizično i ribolovac uvek treba da prihvati činjenicu da je šaran tu uvek dva koraka ispred.

Ja lično imam iskustva sa nekim najgroznijim preprekama, kako ovde tako i u inostranstvu. Recimo, jezero Raduta (Sarulešti) je u dolini, a u vodi su kuće, betonske bandere, šljivici i čokoti, stabla, crkve, potopljeno groblje... Da, dobro ste pročitali - sve se to nalazi u vodi! I sve je prekriveno oštrim oklopima školjki, koje mogu poderati i najbolje strune.

Stvarno je moguće naići na razne vrste prepreka u vodi, koje mogu biti specifične i na vašoj lokalnoj vodi. Stoga se nameće korišćenje potpuno različite opreme, počev od izbora strune, pa na dalje, optimalno prilagođenje vodi na kpjoj pecate.

Briga o šaranu

Kako su svi scenariji različiti, u različitim situacijama koristimo i različitu opremu, ali jedna stvar je uvek bitna i šarandžije stalno treba da je imaju na umu, kada pecaju u blizini prepreka, a to je: briga o šaranu, njegovom zdravlju i bezbednosti.

Kada pecate na mestu punom prepreka i znate da u vodi ima velikih šarana koji mogu biti čak i rekordi svetskih okvira, treba koristiti adekvatnu i sigurnu opremu sve vreme i ne razmišljati logikom “šaran po svaku cenu”.

Ja sam bio jedan od prvih britanskih šarandžija koji je pecao na jezeru Raduta. U to vreme je bilo obilja raznih prepreka, mnogo više nego što je to danas slučaj (vlasnik jezera je mnoge prepreke proredio i povadio). Bio sam tada kritikovan od strane nekih poznatih šarandžija jer sam na jezeru koristio opremu koju su oni klasifikovali kao “groznu”?! Ja ću uvek prihvatiti svaku realnu kritiku, ali ću uvek biti “advokat šarana” i njegove sigurnosti! Mnogi su prevideli činjenicu da, pored duge opreme, koristim udice bez povratne kukice (barbless). U odnosu na povrede koje u tim situacijama čine klasične udice (s kontra kukom) a tome sam bio svedok, udice bez povratne kukice su mnogo bezbednije za šarana, pa koristim njih kada pecam u preprekama - bez obzira na snagu ostale opreme.

Što se mene tiče, ali i mnogih drugih ribolovaca koji pišu o šaranskom ribolovu, nema velikog rizika od gubljenja riba kada se koriste udice bez povratne kukice. Izvukao sam mnogo velikih šarana upravo uz pomoć takvih udica. Neke sam izgubio ali sam, takođe, gubio ribu i u situacijama kada sam koristio klasične udice s povratnom kukom.

Druga stvar na koju treba odbratiti pažnju je struna. Zamislite da posle udarca i kontre držite ribu koja je totalno u preprekama i nije je moguće nikako izvući. U tom slučaju ne preostaje ništa drugo nego da se struna pokida. Kada se koristi “šok” predvez tačka na kojoj će doći do pucanja je obično čvor na šok predvezu. Krajnji rezultat će biti riba koja je zapetljana u prepreci s udicom u ustima i priličnom dužinom snažne strune predveza. Ako je udica sa povratnom kukicom biće veoma teško da se šaran oslobodi i rezultat svega može biti koban.

Kada se koriste udice s povratnom kukicom, a peca se u blizini prepreka, treba koristiti udicu vezanu klasičnim predvezom i bez šok predveza. U tom slučaju, ako je došlo do kidanja velike su šanse da će to biti na mestu gde je osnovna struna vezana za virblu te će ribi ostati u ustima samo kratki predvez i šanse da se toga brzo oslobodi su sasvim realne.

Izbor mesta

Drugi naslov vezan za bezbednost šarana se odnosi na izbor mesta gde ćete pecati. Ne mislim da treba izbegavati mesta u blizini prepreka i pecati van njih, kada će šanse da upecate šarana biti mnogo manje, nego hoću da vam skrenem pažnju na izbor pravca kojim ćete imati direktan kontakt sa zakačenim šaranom, kao i na put kojim ćete ribu zamarati, voditi i, na kraju, prihvatiti meredovom.

Direktan kontakt sa šaranom, bez prepreka između, daje vam neuporedivo veće šanse da ribu bezbedno izvadite. Način kada tako pecate - bez baitrunnera i s pritegnutom kočnicom - gde ne postoji mogućnost izvlačenja strune sa špulne, naziva se: “locked-up”. Tada je cilj zakačiti i držati šarana i ne dozvoliti mu da se dokopa prepreke. To odlično funkcioniše ukoliko sedite u blizini rod poda sa štapovima na dohvat ruke, pa ne propustite moment kada šaran uzme mamac i krene. Ukoliko zakasnite nekoliko trenutaka moguće su razne neprijatne situacije. Kada u takvoj situaciji imate na udici snažnog šarana, u tom natezanju, najvažnije je da imate kvalitetnu strunu. U tih nekoliko trenutaka natezanja struna i štap trpe veliki pritisak. Veliki šaran može vući toliko snažno da većina ribolovaca ne bi poverovala.      

Pecanje tzv. “locking-up”, tj. “zaključanim sistemom” je jedan od najbo­ljih načina da izvučete šarana iz zone sa preprekama. Ideja je da držite konstantan pritisak na ribu ne dozvoljavajući joj da se udalji ni jedan inč, sve dok ste sigurni da će struna i celi sistem izdržati.

Koristite snagu i elastičnost štapa da povučete ribu i ne propustite priliku da namotate strune onda kada je riba malo popustila. Štap je alat kojim se pored zabacivanja vadi riba, pa mu omogućite da radi svoj posao. U zavisnosti od dubine i daljine na kojoj pecate uskoro ćete videti ribu ili mehuri­će na površini vode. Nastavite sa konstantnim pritiskom i ne dajte ribi ni inč - u protivnom, lukavi šaran će garantovano da upliva u prepreku....

Locking-up tehnika

Tamo gde konfiguracija obale dozvoljava, postavite se tako da ste odmah iza rod poda. Da li ćete štapove postaviti nezavisno ili na rod podu zavisi od konkretne situacije na vodi. Nekada je idealno pecati sa stativima po­tavljenim kao “golići” a nekad je efikasnije svaki štap postaviti posebno. Ukoliko se peca sa više štapova, a želite da svaki štap bude direktno usmeren ka mestu gde ste zabacili, onda postavite štapove posebno.

Indikatore trzaja (swingere) dobro zategnite da bi onemogućili svako njihovo uvrtanje. Štap stavite tako da jedna karika uvek bude iza(!) indikatora trzaja jer ćete na taj način dodatno osigurati štap da vam šaran ne odvuče, jer je bejtraner iskopčan a dril dotegnut. Obavezno osigurajte štap tako što ćete da ga privežete za obalu.

Isključite baitrunner sistem stavljajući ga na “off” a anti-revers stavite na “on”. Većina modernih mašinica namenjenih šaranskom ribolovu poseduje oba ova podešavanja. Proverite kočnicu na mašinici i podesite je tako da bude zategnuta. Koliko konkretno zategnuti kočnicu da ne dođe do kidanja, a da se ne izvlači lagano, je stvar iskustva i konkretnih potreba. Kada pecam na ovaj način preferiram da zategnem strunu. Primenjujem mehaničke indikatore koji su lakši (1 oz težine za distance od oko 100 yard) i koristim najšešće Solarov Recoils ili Fox svingere. Preteški indikatori ostavljaju više prostora ribi.

Kao poslednje - ali takođe veoma važno - podestite jačinu zvuka svojih elektronskih indikatora dovoljno jako da možete da ih čujete i ako se udaljite od štapova.

“Zaključavanjem” opreme vi ipak ostavljate mogućnost ribi da se kreće po određenom luku i sa zategnutom strunom zbog čega treba voditi računa da u tom polju nema nekih prepreka s bilo koje strane. Ako postoje određene prepreke i sa strane onda je riba u velikoj prednosti i vrlo često će se desiti da ipak zakači neku prepreku.   

Ukoliko dođe do slučaja da je riba ušla u prepreke nema mnogo toga što možete uraditi. Ostaje vam mogućnost da za početak zadržite pritisak i sačekate šta će se desiti. Ako posle pet ili deset minuta nema nikakvog pomaka i sve je i dalje na “nuli” možete popustiti sa pritiskom, vratiti štap na rod pod i opustiti kočnicu ili uključiti baitrunner. Ukoliko dođe do pomeranja ribe što će se indikovati izvlačenjem strune sa špulne opet uzmite štap i zategnite sistem te nastavite sa pritiskom na ribu. Ukoliko imate sreće na taj način ćete opet povratiti kontrolu nad ribom.

Ponekad je potrebno prilično sačekati da se riba pokrene. Često sam ostavljao štap i po nekoliko sati a to strpljenje je rezultiralo vađenjem ribe!

Druga opcija je kidanje sistema, ali to nikad ne radim ako nisam siguran da mi ništa drugo nije preostalo. Čekaću i više od pola dana da bi se uverio da je sve izgubljeno. Takođe, ukoliko za to postoji mogućnost u takvim situacijama možete koristiti i čamac kako bi došli do mesta gde je riba zapetljana. Nekad ni to ne može pomoći, a može imati loše efekte na dalje pecanje tako da to izbegavam koliko god mogu.

Načela hranjenja

Ako ne možete ni hraniti ni pecati na mestu koje vam daje najbolje šanse da izvučete ribu, onda primenite način hranjenja i pecanja tako da ribu izvučete iz prepreka. Mamac plasiran direktno u prepreke donosi velike šanse da ga riba uzme, ali su šanse da ribu izvučete nikakve. Nasuprot tome, mamac u blizini ivice prepreka može biti dobro rešenje.

Način na koji ćete prihranjivati je veoma važan. Sejanje mamaca unaokolo nije najbolje rešenje. Pretpostavljam da je to odličan razlog za korišćenje čamca za prihranjivanje koji nudi mngo veće mogućnosti za precizno hranjenje od rakete ili kobre.

Moj omiljeni metod je da mamce ponudim bliže nego što je to moguće bez čamca. Ovo je malo škakljiva tema za pisanje jer ne želim da zvuči da vam preporučujem da pecate na samoj ivici prepreka. Prepreke su obično zone pod velikim pritiskom ribolovaca, iz mnogo razloga. Idealno je mamac prezentirati što bliže preprekama, ali samo do one granice odakle možete bezbedno izvući šarana. Ovde mnogo može pomoći način prihranjivanja tj. prihranjivanje na takvom mestu.

Izvuci ih odatle!

Na kraju želim da razmotrim i izbor pribora. Mislim da je najteži deo pecanja u preprekama procena, ili ako mogu reći “znanje”, koji je pribor najbolje koristiti. U ovom slučaju kad kažem pribor mislim na strunu, šok predvez, udicu, predvez... a ne na štapove i mašinice. Pominjem reči “procena” i “znanje” jer će vam biti potrebno oboje. Moraćete da procenite situaciju i preračunate se koji najbolji način napada. Vremenom ćete učiti i iskustvo primenjivati u narednim slučajevima. Idealno je naći optimum, da koristite dovoljno snažan pribor - da izađete na kraj sa preprekama - a dovoljno lagan da ne bi bilo previše uočljiv za šarana. To je jedan od najtežih delova pecanja u preprekama.

Jedna od oblasti na koju treba obratiti više pažnje nego na ostalo je izbor strune. U ovom slučaju treba voditi računa o izdržljivosti strune i otpornosti na habanje više nego o njenoj elastičnosti. Prepeke su idealna mesta za školjke koje imaju izuzetno oštre ivice oklopa. Da biste izbegli kidanje koristite snažne i otporne strune.

Izbor strune je lična stvar pa ovde neću pominjati ni jednu određenu marku pa ni one koje ja koristim. Mogu samo da vam preporučim da u preprekama ne koristite isuviše istegljive strune. Ja koristim samo monofile.

Monofili su mnogo otporniji od pletenica. Imao sam prilike da testiram razne pletenice pre nego što sam pecao na jezeru Raduta. Mnoge lepe priče koje sam čuo o nekim modelima bile su čist marketing. Kada sam ih uporedio u realnim uslovima došao sam do sasvim drugačijih rezultata. Jedina negativna stvar kod monofila je što mogu da se uvrću, ali ipak mislim da sa njima u preprekama imate mnogo veće šanse da izvadite šarana. Jedina pozitivna strana pletenica kad je u pitanju pecanje u preprekama je to što nema istezanja te lakše indikuju svaki trzaj i ne popuštaju prilikom snažnog pritiska na šarana ni jedan inč.

Simon Crow

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/