Ne zapostavljajte reke!

Od svih slatkovodnih riba na našoj planeti baš je šaran taj koji se može prilagoditi svim uslovima u odnosu na biotope, situaciju i klimu. Te činjenice nam razjašnjavaju zašto šarane možemo loviti skoro na svim kontinentima, i u svim mogućim vremenskim (ne)prilikama.

Do, otprilike, 1985. godine smo smatrali (mislim na Holanđane, Belgijance i Francuze), da je šaran riba sa, relativno, nepromenljivim životnim navikama. Riba koja voli plitku, mirnu i toplu vodu (ili vodu sa blagim strujanjem); riba koja, kada zahladi, traži i odlazi na dublja mesta, gde se vrlo teško može uloviti; riba, koja kada postane veća još više postaje plašljivija i koja se sve teže da uloviti. I tako mogu nabrajati sve do beskonacnosti. Mi smo mislili da poznajemo šarane, medutim, ništa od toga nije bilo tačno!

Od 1985. se mnogo toga promenilo. Francuska, koja i danas stoji prva na listi mnogih šarandžija nam je otvorila oči. Odlazeći u Francusku na sve vrste voda učili smo o šaranima u zavisnosti od njihove životne okoline, o tome kako se ponašaju i kako se hrane.

Ranije sam smatrao dubine od 5 ili 6 metara suviše dubokim. Za mene su te dubine predstavljale mesta za šaransko zimovanje. U međuvremenu, leti lovim šarane na dubini od 18 do 20 metara, moji prijatelji i na dubini do 28 metara! Usred zime lovim ih na dubini manjoj od 1 metra!

Dugo godina sam mislio da rečni šaran traži mirna mesta, gde voda malo struji. Mislio sam da se tamo nalazi više hrane, te da šaran tamo troši manje energije. Sve to mi se tada činilo logičnim. Zaboravi! Na velikim rekama možeš uloviti šarane na sredini reke, gde je strujanje najjače! Da budem još jasniji - tamo upecam mnogo više! E, da sam to znao pre deceniju-dve…

U meduvremenu nam je poznato:

Da ako je riba veća ne mora značiti da se i teže da uloviti!

Da lov šarana u jesen, sve do decembra, donosi lepe rezultate.

Da su neke vode čak produktivnije za pecanje šarana zimi nego pecanje leti (za razliku od pre 20 godina: “krajem septembra štapove uza zid, i ćao”).

Da Englezi nisu uvek i svugde najbolji ribolovci.

Da i u Holandiji možeš planirati duže odlaske na jezera i reke, i to sa dobrim uspehom.

Da je ponekad i po teškoj magli moguć veoma dobar ulov.

Da nevremena često negativno utiče na ribolov…

Ako se to sve uporedi sa iskustvima od pre 20 godina, izgleda kao da danas lovimo neku sasvim drugu vrstu ribe, a ne šarana! U stvari, mnogo smo bolje upoznali šarane. Naučili smo da se šaran veoma dobro može prilagoditi novim situacijma. Naučili smo, takođe, da u svim tim situacijama prilagodimo i naše tehnike pecanja.

Sve to što se od 1985. godine dogodilo (u Francuskoj) doprinelo je eksplozivnom razvoju šaranskog ribolova. Šarandžije su pravi velemajstori u izmišljanju novih besmislenih teorija! Mi smo mnogo toga u našim teorijama u međuvremenu izmenili.

Ali mislim da je, globalno gledajući, i danas previše šarandžija koji i dalje pecaju stereotipno i samim tim stagniraju. Naročito oni koji su tek nedavno počeli sa modernim ribolovom šarana (tzv. “tehno-junk-generacija!”). Do sada sam video toliko stvari koje su se promenile, i toliko teorija koje su totalno pukle, tako da se sve češće ne usudim ništa tvrditi. Tako ostajem otvoren za nova mišljenja i samim tim će se moji horizonti i dalje proširivati. To mi daje hrabrost da pecam tamo gde se niko ne usudi pecati!

Francuska “legija” peca već decenijama na istim vodama, i lovi - iste ribe?! Ili pak love ribe kojima su masovno, 90. godina, poribljavali neke vode. Mmislim na jezero Cassien, koje je, danas, sasvim drugačije jezero nego nekada. Ja imam mnogo respekta za “šaranske legende” koje su 80. godina na originalan način lovili ribu, u poređenju sa današnjim ribolovcima koji love iz čistog egzibicionizma - sa ciljem da poboljšaju svoje lične statistike ulova! U stvarnosti, čitava legija francuskih šarandžija ne lovi više od 10% velike francuske šaranske populacije. Zapostavljaju se, još uvek, mnoga jezera i reke.

Zašto? Zato što o tim vodama još nigde, niti u jednom časopisu, nije bilo ništa napisano, zato što nigde nismo videli fotografije velikih ulovljenih šarana, naravno sa opisom gde su i kako su ulovljeni. Ako neko i negde od šarandžija pionira ide loviti na nepoznate vode, i ako ništa ne ulovi, odmah se šire priče kako tu nema šarana?! Na tim mestima se nikad više ne može videti šarandžija! Tako nešto se moglo dogoditi i sa jezeom Orient, da nekim slučajem stalnim turistima nije palo na pamet da ubijaju vreme pecanjem. Na kraju im je uspelo da ulove veoma krupne šarane. Posle ulova tih velikih riba nastala je prava najezda na to jezero.

U Francuskoj ima šarandžija koji tvrde da je već sve poznato i pronađeno. Koja glupost! Verujte, ima ovde toliko nepoznatih voda gde plivaju veoma veliki šarani koje niko ne lovi. Gde? To morate sami otktiti! Ili platite jako mnogo novaca ako se bojite da pecate nedelju dana a da baš ništa ne ulovite. Tako nešto se, naravno, ne događa na poznatim vodama.

Jedan dobar savet za ljude koji imaju petlju: zaboravite Orient i Cassien metode i izaberite neku nepoznatu vodu. Pecajte hrabro, bez predrasuda, mamcima koje šarani uistinu vole i rezultati neće izostati.

Luc De Baets

Nekada su se na obalama naših reka moglo videti neuporedivo više šarandžija nego danas. Da li na Dunavu i Savi, Tisi i Moravi, više nema šarana?

Možda ima manje ribe, ali glavni razlog je što je starih klasičnih šarandžija sve manje. Novi, mladi zaljubljenici u lov šarana izbegavaju reke i velike “divlje” vode, iako je neuporedivo veće zadovoljstvo pecanje rečnog vretenastog divljaka. Stoga je objavljen ovaj tekst, jer je ta pojava evidentna i u svetu – iako šarana ima gotovo svuda i na svim vodama sve više ga pecaju jedino na šaranskim revirima. Koje pretvaraju u “šaranske meke” tako što lepe “divlje” vode “urbanizuju”. Evo jednog komentara sa našeg foruma:

Taman kad sam našao jednu krasnu vodu koja se solidno čuva, gdje nema čamaca a ima kapitalnih somova, čitam na jednom forumu malo o tom reviru. Inače ta voda je opasana trskom i jedna je od posljednjih u kojoj pliva velika populacija linjaka i zlatnog karaša, kao i sve druge ribe. Uglavnom, izvjesni ugledni šaranaš, obavještava svekoliko pučanstvo da je lijevi dio tog revira službeno proglašen vodom "uhvati i pusti". I tako on nabraja koje sve ribe plivaju tom vodom i na kraju kaže: "nažalost, ima i puno kapitalnog soma, preko 40 kg". I to je problem koji će u budućnosti trebati riješiti.
A ostali problemi su što je voda netaknuta pa je treba malo preurediti da šaranaši mogu parkirati uz vodu, i što ima jedan veći sprud na sredini jezera, pa i to treba riješiti. Također taj vrsni poznavalac flore i faune navodi kako treba educirati ljude o C&R ribolovu i treba izvršiti poribljavanja amurima, jer ima puno trske i malih šarana 1-3 kg, pa ne mogu pecat kako spada.
Eto, od jedne prekrasne prirodne oaze mira i tišine izgleda da će se svim silama potruditi da je "malo preurede" u C&R vodu.

Zabranjeno je kopiranje tekstova sa portala http://www.trofej.info/