Pljusak hranilice o površinu vode narušio je jutarnju tišinu i probio jutarnju izmaglicu nad, do tada, mirnom površinom kanala. Polako pritežući najlon, posmatram mesto pada mamca na vodu, sa koga se do obale šire talasi u koncentričnim krugovima. Nakon toga sve postaje mirno, jedino je jedan od tankih vrhova zabačenih štapova nemiran i polako se povija na dole. Sledi lagana kontra...
Držeći visoko štap u desnoj ruci, još uvek ne okrećući ručicu mašinice, posmatram najlon koji se zateže, podiže sa vodene površine i kreće ka sredini kanala. Štap amortizuje udare borbene ribe koja polako isplivava na površinu, negde oko sredine tihog kanala. Polako okrećem ručicu na mašinici i posmatram lepoticu koja nastavak borbe počinje da vodi ispod površine i kreće u stranu. Blagodareći širokom pljosnatom telu, borbena riba vešto koristi vodeni tok, postavljajući se popreko u odnosu na njega, što dodatno otežava situaciju, ali je ipak polagano, postepeno privlačim obali. Sada je već na samoj površini i, bez jakih trzaja, polako, bočno uplovljava u pripravan meredov. U ruci držim lepu deveriku (Abramis Brama), širokog tela a pljosnatih bokova, braon boje.
Poklanjam joj život! Mnogi mi, zbog toga kažu da sam lud, ali pružila mi je prelep doživljaj, divnu borbu, zar to nije dovoljno? A za kućnu trpezu će se pobrinuti zlatica i bodorka - zagarantovan ulov na kanalu, na kome se sve ovo događa.
KANAL MOJE MLADOSTI
To je kanal sa koga redovno raportiram, kanal moje mladosti, Veliki kanal u Bačkom Petrovcu – a posebne deo koga nazivamo “Triangla”. I dan-danas se prisećam davne '85. i '86. godine, kada sam loveći vrlo jednostavnim priborom, znanjem početnika i glavom punom euforije, čekajući tada omiljenu zlaticu, redovno lovio deveriku i bodorku. Veliki petrovački kanal bio je carstvo krupne deverike, a zlatica je bila mnogo ređa pojava. Danas, međutim, zlatica je preovladala svojim 3-4 puta godišnjim mrestom, a i mreže odrade svoje, pa je moj stav o vraćanju ove ribe u vodu logičan.
Ovom prilikom ću govoriti o lovu deverike dubinski, hranilicom. Iako se uspešno može loviti i osetljivim takmičarskim priborom, daleko bolji rezultati, naročito u lovu krupnih primeraka, postižu se pomenutom metodom. Karakteristike pomenutog kanala navode na određenu selekciju u pogledu pribora i načina ribolova.
KLIZEĆE HRANILICE
Sistem za lov se sastoji iz plastične cevčice sa malom kopčom za kačenje hranilice, tzv. “anti tangle” (slika 1). Kod nas ih je moguće naći u prodaji obično u pakovanju po tri komada. Odlične su za sprečavanje mršenja sistema prilikom zabačaja i čine sistem totalno klizećim.
Na kopču se kači hranilica o kojoj treba povesti računa, jer nije svejedno kada se, koja, i kako koristi. U zavisnosti od brzine vodenog toka, koja na pomenutom kanalu može da varira, vrši se odabir hranilice. S tim u vezi treba se osloboditi ideje tipa: „ako je brza voda, uzeću hranilicu bez olova, pa u nju staviti tvrdu hranu koja se ne razlaže. Zamenjivaće mi olovo, a trošiću manje hrane!“ To je, naravno, totalno pogrešno. Hrana treba da polako izlazi, razlaže se iz hranilice po njenom padu na dno, jer to i jeste njena svrha, a u slučaju korišćenja one bez olova, vodeni tok bi zaneo čitav sistem od mesta na kome je hrana. Taj razlog nameće korišćenje hranilice sa olovom u situaciji bržeg vodenog toka, što bi mnogi po inerciji verovatno i uradili.
Za mirnu vodu, naravno, koristiće se hranilica bez olova. Upravo ovu fleksibilnost omogućuje cevčica sa kopčom, koja osim pogodnosti brze promene vrste hranilice, čini sistem totalno klizećim, što je u lovu krupne deverike, koja oprezno uzima mamac, veoma bitno.
Dva, kod nas najzastupljenija tipa hranilice, data su na slici 2 i 3, dok su na slici 4 i 5 veoma dobre hranilice, koje se, na žalost, kod nas relativno teže nalaze u prodaji, a upravo su pogodne za kačenje na kopču.
Veličinu i oblik udice uslovljava vrsta mamca, i kreće se od broja 10 za glistu, kukuruz, do broja 12 za crviće i valjak. Osnovni najlon je debljine 0,25 mm, a predvezi su debljine 0,20 - 0,22, jer treba uzeti u obzir dolazak krupne zlatice, a kod korišćenja kukuruza - i šarančeta!
SAVITLJIVI VRHOVI
Štapovi su posebna priča. Postoje fantastični štapovi upravo namenjeni lovu deverike dubinski, hranilicom - Feeder. Oni imaju čak po dva-tri rezervna vrha od fiberglasa, koji su sa dosta provodnika, pa su izuzetne osetljivosti, ali ovi štapovi su još uvek relativno skupi, pa nisu svimadostupni.
Na našem tržištu je moguće mnogo lakše pronaći odgovarajuće klasične štapove, pri čijem odabiru, osim sveukupnog kvaliteta, treba obratiti pažnju na osetljivost vrha. Štap dužine od 2,8 do 3,0 metra, osetljivog vrha ali, opet, težine bacanja primerenog težini hranilice, što će reći 15-30 gr, pružiće vam pravo zadovoljstvo u borbi sa ovom lepom ribom.
HRANA I MAMCI
Osnovni najlon se provuče kroz cevčicu i perlu, posle čega se veže za virblu. Za drugi kraj virble se veže predvez dužine 30-tak cm, dok se drugi predvez montira na osnovni najlon iznad hranilice. Ova montaža, poznavajući dobro karakteristke dna, omogućuje da jedna udica leži na dnu, dok se predvez sa drugom fiksira tako da bude na 5 cm iznad dna, ili na samom dnu. Iako je poznato da deverika rije po dnu, u skoro vertikalnom položaju, tražeći hranu, neretko se dešava da uzme i mamac koji se nalazi malo iznad dna.
Na formiranje hrane za hranilicu treba obratiti posebnu pažnju. Osnovna stvar prilikom spravljanja hrane je njena gustina. Potrebno je postići takvu konzistenciju, koja će omogućiti dobar izbačaj, neće se razbiti posle udara o površinu vode, a koja će pri padu na dno početi sa postepenim razlaganjem i ostati u zoni dna. Odabirom pravog mesta za pecanje, detaljnim upoznavanjem sa karaktistikama dna, koje treba da je tvrdo, bez podvodne trave (a što se proveri sa par zabačaja „na prazno“), potrebno je uočiti pojedine orijentire na suprotnoj obali i tako fiksirati mesto na koje će se kasnije zabacivati.
Zabacivši sistem na markirano mesto potrebno je sačekati da padne na dno, posle čega blagim pokretom štapa, veoma malo pomeriti hranilicu sa dna i zategnuti sistem. Već prilikom prvog javljanja ribe (i prve kontre), najveći deo hrane ostaće u bližoj okolini. Ako posedujete dobre bacačke sposobnosti i preciznost hica, može se u toku ribolova vršiti prihrana označene zone lopticama hrane, koja će u tom slučaju biti mnogo gušće spravljana i tvrđa. Ipak, imajući u vidu da takva lopta ne pada istom brzinom na dno kao ceo sistem sa hranilicom, ovo može stvarati određene probleme. Praćka u ovu svrhu takođe može poslužiti, ali je preporučljiva priprema i trening na suvom, koristeći grumen zemlje!
Najvažnije je uz pomoć orijentira prilikom zabačaja pogoditi uvek isto mesto, ili najužu okolinu i tako izvršiti konstantno hranjenje odabranog mesta. Ja, uvek ispoštujem dva štapa zabačena oko sredine kanala, a jedan na 10-12 metara od obale, jer se deverike mogu nalaziti i plićoj zoni.
Što se mamaca tiče, u proleće su odlične crvene gliste i crvići, koji su dobri i leti, ali ih ponekad izbegavam zbog čestih napada sunčanice i terpana (malih), pa koristim noklu ili odlični sečeni kukuruz šećerac iz konzerve. Više puta imao sam solidan ulov na valjak od sredine hleba, umešene sa mlevenom slatkom paprikom, a ponekad (po jakom suncu) zna da obraduje i čudo zvano kuglica stiropora! Dakle, moj favorit na pomenutoj vodi je kukuruz šećerac, ali je osnov uspeha u dobroj prihrani (preporučujem hrane poznatih stranih brendova), tako da su svi mamci koji spadaju u deo deverikinog jelovnika dobrodošli.
KAD SE KOSI ŽITO
Sećam se tzv. „zakona kanala“ kada sam bio mali, da deverika najbolje radi u vreme kada se kosi žito. Ta navika me drži do današnjih dana, verovatno i zato što u tom periodu imam najviše vremena za ribolov, ali je, osim pomenutog perioda, odličan i maj mesec (posle mresta), kao i septembar. Najbolje vreme u bilo kom periodu godine je oblačno vreme, ili oblačno sa povremenom kratkotrajnom, sitnom kišicom. Naravno, deverika se uspešno može loviti i po sunčanom vremenu, naročito krajem septembra, kada jesen pokaže sve svoje lepote.
Lov deverike zahteva strpljenje i istrajnost. Ponekad zna da se uopšte ne javlja do 10 sati, a potom učini nemogućim ribolov na tri štapa. Uzimanje mamca se manifestuje blagim, laganim savijanjem vrha štapa, koje se u mnogome razlikuje od javljanja, recimo, zlatice, tako da odmah po pokretima vrha štapa prepoznajem da se radi o deveriki.
Božidar Važić
