Fider (Feeder) metod je već dugo vremena jedan od najpopularnijih načina pecanja, ne samo u Velikoj Britaniji već i u većem delu Evrope. Nažalost, kod nas ova neverovatno efikasna metoda tek od skora počinje da biva šire prihvaćena među ribolovcima.Čini mi se da jedan od glavnih razloga za određenu podozrivost leži baš u samom feeder štapu! Naši ribolovci, naviknuti da pecaju "na dubinku" uglavnom Germinama ili ultra jakim DAM teleskopima, kada vide prave feeder štapove počinju da sumnjičavo odmahuju glavom. Da budem sasvim iskren i sám sam nekada davno bio sumnjičav - dok nisam probao.
FEEDER ŠTAP (FEEDER ROD)
Ovi štapovi su specifični po izuzetno tankim vrhovima, a konstrukcija im je (samo na prvi pogled) nežna i osetljiva. Štapovi su laki, elegantni, a vrhovi su često "debljine" jedva milimetar.
Prava "igranka" nastaje kada naši pecaroši vide i da se koriste najloni od maksimalno 0,22 mm, a najčešće od 0,16 do 0,20 mm, a da se vrhovi prave osim od karbona, često i od fiberglasa! Pa kako onda takvi štapovi izbacuju tešku hranilicu bez problema na velike daljine? Tajna leži u vrhu i konstrukciji: ovi štapovi imaju veoma osetljive, ali istovremeno jake vrhove, a prilikom izbačaja i zamaranja ribe se savijaju u lepu parabolu. Zbog ove osobine, ovakve štapove će (jako) teško slomiti čak i veliki šaran! Praktično, najveću opasnost po ove štapove predstavljaju izbacivanje hranilice znatno teže od deklarisanih težina proizvođača, kao i jak zamah štapom, a da smo pri tome zaboravili da otvorimo preklopnik na mašinici.
Sasvim solidan (i više od toga) štap, se može kupiti kod nas već za nekih 40 - 50€. To, ruku na srce nije mnogo, čak ni za naše istanjene džepove, a za rekreativno pecanje je više nego dobar!
Kao i svi ostali štapovi, tako se i feeder štapovi prave u nekoliko težina bacanja. Na osnovu toga, možemo saznati i težinu hranilica (sa primamom) koje ćemo njime zabacivati. Nekakva standardna "allround" varijanta bi (okvirno) bili štapovi tb. 80-90 do max. 100g.Idealni su za mirne vode (kanali, jezera, bare). Štapovi tb. od 100-150g su dobri za lov na većim tekućim vodama, gde je potrebno bacati veće i teške hranilice, ili kada lovimo na vodi za koju znamo da ima krupnih šarana.
Još nešto: uz svaki feeder štap dolaze najčešće 3 vrha (ređe 2) i svaki od njih je drugačiji. Ponekad su na njima ispisane oznake "light", "medium" ili "heavy", (ili recimo 1, 2 ili 3 Oz), ali često ne piše ništa. Na sreću, kada uzmemo te vrhove u ruku i malo ih savijamo, uglavnom je odmah jasno o kakvom vrhu se radi. U zavisnosti od konkretne situacije, menjaćemo i vrhove. Na kraju, čini mi se da oznake u Oz (uncama) na vrhovima, ne bi trebalo bukvalno preračunavati u težine bacanja u gramima, već te oznake više navode na osetljivost vrha.
Kod kvalitetnijih feeder štapova su provodnici veoma precizno vezani, što bi rekli "pod konac". Prilikom kupovine feeder štapa obratite pažnju na to kako su vezani provodnici. Baš zato što ih ima puno i što su veoma sitni, bitno je da budu u nizu. Provereni proizvođači misle o tome i vode računa da sve bude precizno i pedantno urađeno. Takođe, bitno je napomenuti, da se vrhovi za feeder štapove u dobrim prodavnicama mogu kupiti i posebno i samim tim imamo mogućnost da sklopimo praktično idealan feeder štap po ličnoj želji!
Feeder metoda je neverovatno efikasna i često je jedina metoda koja peca ribu u nekom trenutku. Superiornost ove metode sam puno puta lično imao prilike da testiram, a poslednji put na nedavnom pecanju na jezeru "Tvrdenjava": Moj kolega - stara škola: DAM teleskopi tb. 40-80g, najloni odokativno 0,30, stari Kvikovi, teške spiralne hranilice (40-60g)... Ja - Šekspir fider štap(ić), najlon 0,20; anti-tangle cevčica, "moderna" kavezna hranilica, opterećena sa samo 10g olova i... verujte, na jednu njegovu babušku, ja sam vadio bar tri! Istovremeno, pecali smo na potpuno istu hranu i istim udicama sa 2-3 crvića! Iako je video i štap i ceo sistem, ostao je dosledan (bar na tom pecanju) svojoj staroj navici! Videćemo dokle...
Ja pecam na Shakespeare Mach 1 Power Feeder od 3,9m i na Maver Genesis Black Ice od 3,6m, a od skoro sam nabavio i Enegoteam Black Spider od 3,6m. Ovi štapovi ne spadaju u skupe modele, ali su odlični za svakodnevno, rekreativno pecanje.
Izuzetno sam zadovoljan njima, pa ih mogu preporučiti. Osim ovih, feeder štapove prave praktično sve poznate firme, izbor je zaista veliki, a uživanje još veće!
MAŠINICA (REEL)
Kada su mašinice koje su pogodne za feeder tehniku u pitanju, treba napomenuti da ova tehnika nije nešto posebno zahtevna za samu mašinicu. U svakom slučaju daleko manje napreže sklopove od recimo, varaličarenja. Mašinica realno, ipak veći deo vremena provodi na nosaču, a aktivna je uglavnom kod izbačaja i zamaranja veće ribe. Čak i tada, u pomoć nam priskače štap koji svojim elegantnim savijanjem amortizuje udarce, kao i power gum, ako ga koristimo (o ovome nešto kasnije).
Ako pecamo na velikim vodama gde je potreban daleki zabačaj, poželjno je da mašinica poseduje široku, plitku špulnu, što će nam omogućiti da hranilicu plasiramo na velike daljine.
Kada je u pitanju sistem za slobodni hod špulne (baitrunner), mišljenja ribolovaca su podeljena. Jedni smatraju da ovaj sistem nije potreban i da dodatno komplikuje mehanizam same mašinice, dok se drugi kunu u vrednosti ovog sistema. Na sreću, proizvođači izlaze u susret i jednima i drugima, pa imaju u svojim ponudama oba tipa mašinica. Uglavnom proizvođači za mašinice namenjene feeder tehnici, u sam naziv modela ubace i prefiks "feeder" (ili "match"), što početnicima može olakšati izbor.
Kada je u pitanju materijal od koga je izrađeno kućište i rotor mašinice, ja lično uvek glasam za metal, mada će i neka grafitna odraditi posao dovoljno dobro. Tu ćete se ipak rukovoditi svojim ambicijama i materijalnim mogućnostima.
Ja lično koristim tri modela: (pra)stari Shakespeare 2200 II, takođe stari Mitchell 300A (Made in France!) i noviji (puno hvaljeni) Banax Si800. Mitchell mi se pokazao praktično idealnim, naročito kada mu stavim rezervnu plitku "match" špulnu!
Za match tehniku koristim savremene Spro Blue Arc i Mitchell Alu Blade mašinice, koje mogu da se upotrebe i u feeder tehnici, ako se ukaže potreba.
HRANILICE (FEEDERS)
Osnovu feeder ribolova, naravno čini hranilica (feeder)! To malo čudo služi kao nosač hrane, ali i kao svojevrsni teg (balast), koji će štap lako izbaciti na zavidne daljine.
Postoji nekoliko različitih tipova hranilica, a u modernom feeder ribolovu uslovno razlikujemo tri osnovna tipa: kavezna hranilica (cage feeder), hranilica koja se puni crvićima (maggot feeder) i metod hranilica (method feeder).
Verovatno najefikasnija od svih je metod hranilica. Osnovu metod tehnike čini mogućnost da se mamac sa udicom postavi direktno u primamu na hranilici. Ovim se omogućava da je mamac bukvalno tamo gde je i hrana. Riba sa puno poverenja počinje da jede i tada odjednom nailazi na mamac sa udicom.
I ovde su proizvođači smislili kako da ovu i inače ubitačnu metodu učine još efikasnijom, pa su napravili posebnu modlu, u koju se stavi udica sa mamcem, preko toga se sipa hrana do vrha, a onda se hranilica utisne u modlu i kada se izvadi, dobijamo savršeno oblikovanu primamu.
NOSAČ ŠTAPA (BANK STICK, ROD REST)
Nosač štapa je obavezni deo pribora fideraša. Služi da bezbedno drži štap u pravilnom položaju. Preporučujem upotrebe kvalitetnih teleskopskih nosača od metala, koji će omogućiti postavljanje štapa na optimalnu visinu. Jednostavno se ubode u zemlju.
Međutim, postoje situacije gde ovakve nosače ne možemo upotrebiti, kada na primer pecamo sa drvene platforme ili nekog betonskog keja. Tada na scenu stupaju tripod nosači (stativi).
Mogu se naravno upotrebiti i u svim ostalim situacijama jer su izuzetno stabilni i pouzdani. Omogućavaju, uz poseban dodatak (double rod rest) montažu dva ili čak tri feeder štapa.
Na nosače štapa montiramo držač štapa, koji se izrađuje u više različitih oblika. Svi imaju zadatak da drže štap bezbedno i da ga pri tome ne oštećuju. Izrađuju se najčešće od plastike sa obaveznim ležištem od fine gume ili silikona, a takođe i od posebnih sunđerastih materijala.
Provereni modeli (Maver, Middy, Drennan) nisu baš jeftini, ali su izrađeni od kvalitetnih materijala i mogu jako dugo trajati.
MONOFIL - PLETENICA (MONOFILAMENT - BRAIDED LINE)
Upletena struna (pletenica) je u nekim tehnikama preuzela primat i potisnula stari dobri monofil (najlon). Međutim, kada su "engleske" tehnike u pitanju (feeder, match), tu se monofil još uvek odlično drži! Šta više, mnogo više se koristi od pletenica. E sad, kao i uvek i ovde ima pobornika jednog ili drugog "konca".
Ribolovac koj na svoju mašinicu namota pletenicu i počne da peca feeder metodom, veoma često iz navike kontrira mnogo jače nego što je potrebno kod pecanja pletenicom. Ovo neminovno dovodi do kidanja nežnih usta bele ribe i manjih šarana, a može dovesti i do pucanja štapa, jer nema istezanja, pa se pritisak direktno prenosi na blank.
Drugim rečima, na upletenu strunu se može uspešno pecati feeder tehnikom, ali je potreban period navikavanja. Takođe, nije zanemarljiv ni materijalni momenat, jer su monofili neuporedivo jeftiniji, a sa njima se uspešno peca.
Ja sam probao da pecam sa pletenicom na mom feeder štapu i siguran sam da niko ne bi voleo da čuje zvuk koji se javljao prilikom prolaska strune kroz karike! Strugalo je toliko da sam batalio pletenicu i vratio se na monofil. U pitanju je očigledno veliki broj sitnih karika i trenje koje se javlja prilikom prolaska pletenice kroz njih. Takođe, pletenica daleko brže pravi useke u karikama, pogotovo ako nisu (naj)kvalitetnije Fuji. Zbog svega navedenog, ja lično pecam isključivo na monofil, a koliko znam i velika većina engleskih feeder specijalista.
Prilikom kupovine, obratite pažnju da monofil bude proverenog imena, veoma je poželjno da bude tonući (sinking) i da nije star, jer monofili stajanjem znatno gube na kvalitetu. Ako još na pakovanju piše "feeder" ili "match", velika je verovatnoća je to upravo ono što nam treba. Što se tiče debljina, u feeder tehnici se najčešće upotrebljavaju tanki monofili, okvirno od 0,18 - 0,22mm. Naravno da će predvez uvek biti za broj-dva tanji od osnovne strune. Ako mislite da je ovo tanko, ne brinite - sasvim je dovoljno, čak i za lepog šaranka!
„POWER GUM“
Power gum postaje sve neophodnija „sitnica“ u feeder ribolovu. Ovo je posebna rastegljiva struna, napravljena od specijalnog materijala, neke vrste gume ili silikona. Često se naziva i „Feeder Gum“. U suštini, reč je o istom proizvodu, a ima zadatak da amortizuje udarce i begove krupne ribe, a samim tim čuva tanki predvez (kao i glavni najlon) od pucanja. Takođe, odlična osobina power guma je ta da najlon stalno drži zategnutim prilikom borbe, što značajno smanjuje mogućnost otkačinajnja ribe.
Međutim, upotreba power guma daje nešto drugačiji osećaj prilikom kontriranja, pa je potrebno kraće vreme za navikavanje. Ovo je deo opreme koji bezrezervno preporučujem svima. Power gum je moguće kupiti kao već pripremljenu montažu, ili na kalemu, pa onda sami sečemo i pravimo sistem.
Na kraju, bitno je napomenuti da neki proizvođači prave metod hranilice sa već ubačenom gumom (elasticated method feeder).
SITO (RIDDLE)
Ovo je deo opreme za koji će neki reći da je nebitan ili da je čisto preterivanje, ali nije!
Sama primama (hrana) i njena upotreba zaslužuju posebne tekstove, jer je to praktično neiscrpna tema, ali uspeh, osim od vrste same hrane u mnogome zavisi i od toga kako je ona pripremljena.
Sito ima ulogu da proseje hranu, da grudve hrane koja je već navlažena vodom i izmešana usitni, da pročisti od eventualne nečistoće, ali što je najvažnije, da hranu prilikom prosejavanja bukvalno napuni vazduhom i da joj dá potrebnu rastresitost. Ovakva hrana, puna vazduha, se na dnu ponaša izuzetno atraktivno ribi, što se može pogledati na različitim video klipovima snimanim pod vodom na dnu.
Još jedna „sitnica“ koja će nam biti potrebna je kofa za mešanje hrane. Ovde bih napomenuo samo jednu stvar – obavezno koristite okruglu kofu, a nikako neku kvadratastu, jer se hrana neuporedivo lakše i bolje meša u okrugloj posudi. Probajte pa ćete se i sami uveriti.
SILIKONSKI PRSTEN (BAIT ELASTIC BAND)
U feeder ribolovu se sve češće, osim „standardnih“ mamaca, koriste i peleti kao mamac. Ali, nije baš sve pelete moguće lako montirati na udicu ili dlaku. Tu u pomoć priskaču silikonski prstenovi, koji se krajnje jednostavno upotrebljavaju: pelet se obuhvati prstenom, a sam prsten se zakači na udicu. Time dobijamo veoma sličan sistem sistemu sa dlakom, a istovremeno i veoma efikasan.
Na kraju, svima savetujem da se oprobaju u ovoj neverovatno efikasnoj metodi, jer će sigurno uživati u suptilnosti i eleganciji ove tehnike. Ovo nipošto nije statično pecanje, kako neki misle, već predstavlja veoma dinamičnu tehniku: pojedini engleski ribolovci idu dotle da navijaju štoperice na 10 min i stalno zabaciju u jednakim vremenskim intervalima, pogotovo onda kada riba slabije radi, hrane mesto, menjaju mamce i hranu u hranilici...jednostavno, trude se da konstantno održe pažnju riba (ali i svoju)! Takvim postupanjem ćemo i mi značajno povećati šanse za konstantne ulove, čak i onda kada ostale kolege na vodi samo bespomoćno šire ruke, jer "danas eto neće ni da pipne"...
Ovaj jedan tekst, naravno ne može pokriti sve situacije i mogućnosti feeder metode, pa ćemo se detaljima baviti i u narednim tekstovima, a takođe, možete pogledati na Forumu deo posvećen feeder pecanju, gde ima prikaza montaža i odgovora na mnoga pitanja, vezana za feeder tehniku.
Tekst i foto: Vladimir Jovicki Jovis
