Prilikom pripremanja mamaca za lov šarana, ribolovci su često u dilemi: koliko i koji aromatični dodatak staviti? Iskustva starih šarandžija mlađim kolegama (po ribolovnom stažu) uglavnom će malo pomoći. Tu se radi o nekoj trenutnoj proceni, koja se stiče godinama provedenim kraj vode. I sam sam se često susretao sa nevericom, pa i negodovanjem, kolega koji su mi to pitanje postavljali. Osnovna pogreška ribolovaca sastoji se u sledećem: malo njih shvata da ribama nije uvek privlačno ono što čovek, svojim shvatanjem lepog, smatra za prijatan miris.
Kako, uglavnom, smatramo da smo (ljudi) izuzetni i savršeni, samim tim i šaranu određujemo šta je za njega prijatan miris. Koliko se teško čovek oslobađa mišljenja o prijatnom, prosudite i sami. Pomirišite buđavi kukuruz i onaj prokuvan, sa dodatkom mirisa vanile, čokolade ili maline. Za prvo: FUJ, a za drugo: NJAM-NJAM.
To, naravno, nikako ne treba shvatiti kao izbegavanje svake (nama) prijatne arome. Šaranske ribe se hrane biljnom i životinjskom hranom vodenog sveta, ali i hranom iz priobalja. Zato aromatični dodaci koji mirišu na školjke, rakove, ribu... su kod šarana na velikoj ceni. Ti dodaci se uveliko koriste pri spravljanju svih vrsta nokli i boila. Miris žitarica koje se koriste u lovu šarana je dosta jak i retko zahteva neku dodatnu aromu, pa ipak većina koristi (po njima) neki savršen dodatak. Kakav je učinak ovih mirisa ipak treba proveriti na licu mesta, tj. na vodi.
Zašto se uopšte među šarandžijama vodi tolika polemika o tome koji miris i kolikog intenziteta treba da bude u lovu šarana. Naše vojvođanske vode (nizijske) su uglavnom mutne. O boji mamca u dubokoj i mutnoj vodi mislim da je izlišno i govoriti. Nokla, boili, žitarice... na koje se lukavac kod nas lovi, nemaju ni vibracije da bi ih šaran osetio svojom bočnom linijom. Eto, odgovor se sam nameće - miris je vodič do ukusnog zalogaja! A ribe imaju mnogo bolji nos od nas, pa šaran neće ostati gladan. Adekvatan mirisni dodatak upotrebljen pri kuvanju žitarica i nokli vam je 90% uspeha.
Sve do pre pedesetak godina i donošenja „Dunavske konvencije“ o zaštiti dunavskog sliva od poplava, Dunav i pritoke plavile su ogromna područja najveće evropske žitnice. Šaran je hiljadama godina izlazio na pašu mimo svojih reka. Otud i njegova navika da se hrani žitaricama (pa i kukuruzom). Razumljivo, voda se na poljima zadržavala i po mesec dana, pa eto odgovora zašto ga izaziva miris prokislog kukuruza. Dakle, prokisle žitarice, trulo voće, uginule gliste... je ono što je šaran oduvek nalazio, pa je to i jeo. A o (mio)mirisu takve hrane prosudite sami.
No, da ne isključim i nama prijatne mirise kojim ribolovci obogaćuju svoje nokle, boile i žitarice. Svakako, miris vanile je No. 1. Pored ovog, postoji toliko aromatičnih dodataka mamcima za šarana, da bi se moglo ispisati nekoliko strana ovog časopisa, samo nabrajajući ih.
Mnogo važnije je dati odgovor na pitanje kako i zašto oni privlače našeg lukavka, kada se on sa, recimo, vanilom nije susretao u prirodi? Jedino objašnjenje je - izuzetna radoznalost. Koliko god bio oprezan i često neuhvatljiv na uobičajene mirišljave mamce kojim ga pokušavamo uloviti, novi mirisi ga izazivaju. Zato pokušajte sa nekim novim aromama, a posle izvesnog vremena (neophodnog za privikavanje) biće mnogo više uspeha. Znači, savet bi bio - menjati aromu nekoliko puta u toku lovne sezone! Povremeno, ipak, koristite i aromu kojom ste obično lovili.
Ako se prihranjuje kuvanim kukuruzom, bez obzira na upotrebljen miris, obavezno spustiti udicu namamčenu uskislim kukuruzom. Ovaj miris je stravično privlačan za šarana, i to kakvog! Verujte mi, najkrupnije sam upecao na kukuruz koji sam, zbog jakog i neprijatnog mirisa, na udicu stavljao uz pomoć gumenih rukavica.
Oko pitanja kojeg intenziteta miris treba da bude, mišljenja iskusnih šarandžija se uveliko razilaze. Po mnogima, intenzitet treba da bude tek na ivici da ljudski nos može da ga oseti. Moje mišljenje je, ipak, da treba početi sa manjim dozama i postepeno povećavati količinu mirisnog dodatka, svaka dva do tri dana. Većina šarandžija, pa i ja, nokle od prethodnog ribolova čuva i izmeša sa novonapravljenim. Po letnjem danu nokla pomalo uskisne i daje specifičan miris.
Danas postoji industrijska proizvodnja boila - vrlo efikasnih mamaca za šarane. Letimično pregledajući sastav nekih od njih, shvatićemo da su sastavljeni od desetak komponenti, od kojih svaka poseduje sopstveni (manje ili više jak) miris. Neke od komponenti su žitarice i drugi biljni plodovi, ali postoji i mnoštvo sastojaka životinjskog porekla. Nabrojati samo deo njih oduzelo bi previše i vremena i prostora. Međutim, u svemu tome je bitno da se gotov proizvod dodatno obogaćuje nekim od mirisa. Eto još jedne potvrde koliko je miris bitan faktor. Nedavno sam naišao na boile gde je miris maline bio ispred mirisa komponenti (mlevena džigerica, kukuruzno brašno, pšenično brašno, sojino mleko u prahu, itd.) Uostalom, i na terenu je lako proveriti - pecajte na noklu, žitarice ili boile istog mirisa i utvrdićete da ćete imati približno isti uspeh svakim od ovih mamaca.
Ima jedna „caka“ pri spravljanju mamaca za šarana, na koju bih vam ukazao, pošto nisam pročitao da ju je neko spominjao. Naime, kada kuvate nokle, boile... miris dodajte već pri mešanju mamca, i tako umešano skuvajte. Na taj način miris ostaje istog intenziteta svo vreme pecanja, mada voda pomalo spira ponuđenu poslasticu. Naprotiv, ako mirisnim dodatkom nakon kuvanja prelivate mamce, oni će primiti manju količinu, pa kada voda spere prvi sloj, miris neće imati isti intenzitet, što će se neminovno odraziti i na količinu ulova.
Ladislav Mokuš
