Šaran, kao i sva živa bića ima određeni ritam ishrane koji se razlikuje u zavisnosti od vode ali i lokacije na nekoj vodi i menja šanse za ulov u određeno doba dana ili noći. Taj ritam ishrane mnogo zavisi od temperature vode i sa njenom promenom se menja. Ako neko misli da su promene temperature (hlađenje) vode koje nastaju noću minimalne i da ih ne treba uzimati u obzir – greši! Mnoge ozbiljne šarandžije o tome vode računa čak do tog nivoa da su vođenjem statistike zaključili da neki mamci bolje rezultate daju noći nego danju! Može da zvuči kao preterivanje ali ako obratite pažnju i probate možete se iznenaditi. U izobilju hrane šaran će izabrati onu koja mu u tom trenutku najviše odgovara. Takođe, noćni ribolov je aktuelniji u toplijim mesecima dok u zimskom periodu gotovo da nema nikakvu svrhu.
Za uspešan noćni ribolov treba prevazići neke probleme a sa kojima sam se suočio pri prvim »dežurstvima«. Ne, nisam imao problema zato što mi se spavalo. U to vreme sam i bez kafe mogao da dežuram celu noć a da ne zadremam dok su stariji ribolovci spavali ili odlazili do prve kafane. Nikako mi (tada) nije bilo jasno šta ima toliko zanimljivo u zadimljenoj kafani sa kreštavom pevačicom u poređenju sa ribolovom (sada, 20 godina kasnije, znam da je ribolov širok pojam) ali mi je bilo drago što mi je ukazano poverenje i šansa da ja kontriramam i izvlačim ribu. Prvi problem koji nosi noćno pecanje je indikacija trzaja. Tada je kao indikator trzaja korišćeno zvonce – praporac montirano na vrh štapa. Kad se zvonce oglasi – trkom do štapova, zatim što pre pronaći koji štap »radi«, pa kontra. Često bude i kasno a bilo je i smešnih situacija i kontri pogrešnim štapom. Dešavalo se da šaran uzme mamac na takav način da se zvonce ne oglasi uopšte pa se ujutro samo po opuštenom najlonu vidi da se nešto dešavalo. Neću sada da pominjem sve kasnije »izume« za bolju signalizaciju trzaja noću. Svako ko je lovio u eri pre upotrebe elektronskih indikatora trzaja zna o čemu se radi. Danas je sve toliko lako da je noćni ribolov pravo uživanje. Savremeni elektronski indikatori trzaja noću »vide« kao i danju. Kada se nešto dešava sa mamcem oglasiće zvučnim i svetlosnim signalom tako da će odmah biti jasno koji štap treba podići. Još ako imate daljinsku signalizaciju smeštenu u šator možete mirno spavati ili skokunuti u obližnju kafanu sa bežičnim signalizatorom u džepu. Svingeri, mehanički indikatori trzaja bi za noćni ribolov trebalo opremiti svetlećom ampulom jer bitno je videti da li riba ide od obale ili ka nama a dobijamo još jedan signal koji štap treba uzeti u ruke. Najbolji su oni svingeri koji imaju mogućnost povezivanja sa el.indikatorom i imaju ugrađenu led diodu koja svetli istovremeno kada indikator radi. Prepoznaćete ih po oznaci Illuminated (svetleći) i priključku za el. indikator. Vodite računa da svaki svetleći svinger nije kompatibilan sa svakim el. indikatorom. Najbolje je upariti elektronski indikator trzaja i svetleći svinger iste firme mada svaka kombinacija koja radi kako valja nije loša. Skoro svi današnji elektronski indikatori trzaja imaju mogućnost podešavanja jačine i boje zvuka. Osim toga poželjno je da se može podešavati njihova osetjivost. Moraju biti vodootporni i ne smeju trošiti bateriju. Može to da izgleda smešno ali imao sam »odlične« jeftine indikatore kod kojih sam bateriju morao da menjam svakog drugog dana! Ko ne plati na mostu – platiće na ćupriji. Kod dobrog indikatora baterije traju celu sezonu. Takođe je važno da mehanički indikatori - svingeri ili hageri imaju mogućnost podešavanja opterećenja čime ih možemo prilagoditi svakoj situaciji koja nastaje u zavisnosti od daljine na kojoj pecamo, od jačine vetra i strujanja vode. Sistem treba da bude lepo podešen jer iskakanje iz tople vreće po mraku zbog lažne uzbune nije nikome potrebno.
Pored jedne dobre i jake baterijske lampe neophodna je još i baterijska lampa za »na čelo« (pecanje šarana je definitivno rudarski posao) a oni koji žele da imaju baš sve mogu da kupe i neonku koja se montira na meredov. Kao što ne treba praviti buku takođe ne treba bespotrebno »šarati« svetlom baterijske lampe po vodi. Koliko god je moguće budite tihi i što manje primetni, naročito ako ste zabacili blizu obale.
Bez obzira da li zabacujemo sa obale ili razvlačimo moramo da vidimo svoj spot i noću. Za tu su namenu postoji čitava paleta markera, od onih u koje se stavlja svetleća ampula pa do onih koji rade na baterije i imaju ugrađen senzor koji aktivira svetlo čim padne mrak i mogu se podesiti tako da se vide i na daljini od 700m.
Za noć treba pripremiti i odgovarajuću, topliju odeću. Uz termos kafe i malo rakije može se u tišini uživati, pecati i upecati.
I na kraju nešto što me strašno nervira a verujem i većinu poštenih šarandžija i robolovaca. Na većini voda kod nas noćni ribolov je – zabranjen! Do sada se po pitanju zakona o ribolovu ništa nije menjalo ma koliko se o tome pisalo. Da prisustvo na vodi poštenih ribolovaca noću može samo da doprinese očuvanju voda u svakom pogledu znaju i vrapci. Razumem ja da u ovoj zemlji postoje i mnogo važniji problemi ali zar nemamo razna ministarstva i ministre, koji imaju pomoćnike a ovi, opet, svoje pomoćnike i savetnike? Neko je nadležan i za to. Nadam se. Nešto slično sam napisao i pre nekoliko godina a na žalost od tada se APSOLUTNO NIŠTA nije promenilo.
Koju god ribu lovili noću - Trofejno!
Braca Kovačević
