Jesen je poznata po svojim kontradiktornim vremenskim prilikama, po opadanju lišća, kiši, a sve to uslove na vodi čini veoma nekomfonim za ribolovca. Pored toga, jesen je takođe period godine kada se mogu ostvariti najzapaženiji ulovi šarana uopšte.
Kao i sve druge ribe, šaran gradi rezerve energije za duge zimske mesece, a to počinje s prvim oštrijim padom temperature. U Velikoj Britaniji, prvi mrazevi uvek označavaju masovni početak hranjenja na vodama širom zemlje i može se garantovati da će se najveće ribe upecati u narednih nedelju-dve...
Pored porasta temperature vode u proleće, jesen se pokazala kao jedan od najboljih perioda za ribolov šarana tako da nam je tada omiljeno vreme za pecanje. Jaki vetrovi obogaćuju vodu kiseonikom i posle dugih, toplih, meseci nagone ribu da sa mnogo aktivnije hrani. Čak i kada vetar nije jak, s početkom jeseni riba će se pre hraniti na mestima gde vetar, odnosno talasi završavaju, s tim da je topliji vetar mnogo produktivniji. Zašto je to tako mi nismo baš sigurni, ali sigurno ima veze sa osećajem ribe. Hladan vetar sigurno smanjuje temperaturu vode pa ribi, koja je hladnokrvna (temperatura tela zavisi od spoljašnje temperature) sigurno ne prija. Topli vetar ima suprotni efekat, stimuliše je na hranjenje.
Kada duva vetar imamo dve različite obale za pecanje. Jedna je ona na kojoj se završavaju talasi, u koju vetar direktno udara. Pecanje na toj obali može biti veoma produktivno upravo zbog talasa koji obogaćuju vodu kiseonikom. Ali u slučaju da talasi završavaju na muljevitom dnu može doći do kontraefekta, usled velikog zamućenja vode - tada šarane potražite malo dalje od same obale. Takođe, pecanje pod direktim naletima vetra nije baš prijatno za ribolovce, a otežano je i zabacivanje.
S druge strane, pecanje u zavetrini ima prednosti što se tiče uslova za ribolovca, lakše je zabacivati niz vetar, ali sve to manje vredi ako nema ulova. Mesta u zavetrini su aktuelna po hladnom vetru.
Sa približavanjem kraja jeseni uticaj vetra je manji. Ribu ne treba tražiti uz ili niz vetar već u dubljoj vodi, sa mnogo prepreka (panjevi, granje, potopljene građevine i sl.). Takva mesta su naravno uvek aktuelna ali naročito u to doba godine.
Jesenji mamci
U jesen, vremenski uslovi u samom startu određuju rezultate pecanja šarana, kao na primer temperatura vode koja je veoma nestabilna u ovo doba godine. Oštar pad temperature i mrazevi prouzrokovaće smanjenje prirodne hrane šarana, koji će se okrenuti našoj hrani i mamcima u pokušaju da što više izgradi rezerve hrane za zimu.
Mamci na bazi ribljeg brašna su izvanredan izbor za jesenji period i mi ga koristimo u svojim mamcima, zajedno sa određenom količinom ribljeg ulja. Možete koristiti razna riblja ulja pa i njihove mešavine, i to u količini 20 ml na 450 g suvog miksa. Mi takođe dodamo po neku kap ulja u kesu ili kanticu sa mamcima, pre samog korišćenja. To je vrlo efikasno jer se ulje sa površine mamca brzo širi kroz vodu i predstavlja odličan atraktor. Kao drugi izvor masnoće u mamcima mi koristimo sastojke kao što je: belo riblje brašno, brašno haringe ili mlevena hrana za pastrmke. Sve su to odlični dodaci kojima se dobija mamac za odlične ulove šarana.
Idealan miks za jesenje mamce:
15 g belog ribljeg brašna;
57 g brašna od haringe;
142 g mešane ptičje hrane;
28 g egg albumina (belance od jaja u prahu);
85 g caseina;
115 g pšeničnog griza.
Dodajte potrebnu količinu miksa u šest umućenih jaja, sa 20 ml mešavine ribljih ulja i 5 ml Fruit Frenzy arome. Kuvati dva minuta.
Kao i u bilo koje drugo doba godine tako je i u jesen teško generalizovati potrebnu količinu mamaca za prihranu, ali je bolje na početku koristiti manje količine nego veće, pa po potrebi količinu povećavati. U principu više mamaca za prihranu koristimo na početku jeseni, a sve manje kako opada temperatura vode.
Predvez i prezentacija
Svaki šarandžija koji peca tokom jeseni mora da donese odluku i izabere odgovarajući predvez i način prezentacije mamca. Loš izbor može dovesti do toga da mamac bude potpuno zamaskiran lišćem koje se taloži na dnu vode, da bude potpuno neefikasan. Da bismo bili potpuno sigurni da je mamac efektivan nikad ne lovimo mamcima na dnu u toku jesenjeg perioda.
90 procenata našeg statičnog pecanja šarana mi koristimo kao mamac boile i u svakom slučaju pravimo pop-up mamce, bilo umetanjem plivajućeg materijala ili upotrebom mikrotalasne pećnice. Sistem nameštamo da bude iznad dna bar 2,5 cm ili više. Kao otežanje, na mestu koje određuje tu dužinu, koristimo olovne sačme ili najčešče putty. Jesen je uglavnom vetrovita, strujanje vode je veće, i može se očekivati da takav pop-up mamac prosto igra sve vreme.
Kao finalni deo za podešavanje sistema i zašto bolju prezentaciju koristimo PVA penu ili traku kojom prekrivamo udicu da bi je zaštitili od eventualnog kačenja za neku prepreku - u ovom slučaju od opalog lišće kog ima najviše. Takođe, po zabacivanju nikad ne pomeramo i vučemo unazad zabačen sistem upravo iz istih razloga, izbegavanje kačenja udice za lišće.
Simon Crow
