Najpoznatije, najbogatije ribom u Vojvodini a, verovatno, i u celoj Srbiji jeste jezero bisera pokrajine - Fruške Gore. Na njenim pitomim padinama nalazi se akumulacija Pavlovci (u blizini Rume), koja je postala šarandžijska Meka Srbije. Tu su se održavala brojna takmičenja, jer je ribe bilo, za naše pojmove, nesvakidašnje mnogo. Bilo je toliko da mesta nije bilo - vlasnik je, čak, na licitaciji prodavao mesta za ribolov na obali, za ne baš male pare! Bilo je onih koji su za lepe svote evra zakupljivali mesta za pecanje šarana - i to za celu godinu. PDV je uredno plaćan...
Međutim vremenom, kako to često biva na ovim prostorima, ribe je bivalo sve manje i manje - iako se obavezno vraćala! Na biseru fruškogorskom strogo se primenjivalo “uhvati i pusti”!
Danas se, bar kakve su žučne reakcije po šaranskim forumima izgleda samo - hvata! Eto, to je samo još jedan dokaz one narodne “nije biser za...” - kod nas “gazdovanje” ne podrazumeva prihod od mesta nego - mesa!