U savremenim štek štapovima ljubitelji sportskog ribolova dobili su, bez trunke sumnje, dragoceno pomagalo u lovu ribe na plovak. Štekovima je moguće zadržavati plovak iznad hranjenog mesta, ili u njegovoj neposrednoj blizini, čak i na brzim vodama i po jakom vetru. Isto to se moglo učiniti pre njihove pojave i dugačkim štapovima bez sprovodnika, popularno nazvanim petljašima, ali ne na dužini od gotovo 15 m i svakako ni približno toliko efikasno. Najdužim petljašima se može dobaciti ili čak i prebaciti daljina na koju je štekom plasiran mamac, ali zbog dugačkog osnovnog najlona nemoguće je na tekućoj vodi zadržati plovak na željenom mestu.
Što je plovak udaljeniji od vrha štapa to je i veći ugao njegovog zanošenja pod uticajem vodenog strujanja i on se u blagom luku nizvodno sve više približava obali. Štek tehnika podrazumeva da su štapovi znatno, znatno duži od osnovnog najlona koji je približno dugačak kao i vršni deo šteka, ili takozvani top set. Specifičan način pecanja, tačnije promenljivi top setovi različitih dužina i sastavljanje-rastavljanje dugačkih štek štapova tokom pecanja, omogućuju da se plovak uvek nalazi vrlo blizu vrha štapa, te da je njegovo bočno zanošenje svedeno na jedva jedan metar, i malo više, a uz to se u svakom trenutku može dobro kontrolisati. Mada ni štekovi nisu svemogući, njihov domet je ograničen na zvaničnim takmičenjima na 14,5 m, ipak su se pokazali kao izuzetno efikasni. U veoma velikom broju slučajeva su prosto nezamenljivi, pre svega na takmičarskim pistama, jer reč je o veoma skupim alatkama koje su nedostupne najširem krugu ribolovaca.
KOMPROMIS
Za pecanje na tekućim vodama rekreativcima i dalje preostaju dobre stare tehnike pecanja meč štapovima i veglerima (na sporotekućim vodama) ili još univerzalnija italijanska škola sa nezaobilaznim (meni omiljenim) bolonjeze štapovima. U njihovom dometu biće i daljine o kojima čak i dugački štekovi mogu samo da sanjaju, ali šta je sa kontrolom plovka?
Svakako da nije tako savršena kao kod štek tehnike ribolova, ali je znatno bolja nego kod pecanja petljašima. Pecanje meč ili bolonjeze štapovima podrazumeva korišćenje mašinice sa koje se može otpuštati monofil onoliko koliko to brzina toka ili način pecanja zahtevaju. Dakle, nema zanošenja plovka ka obali, ili je kod tehnike zadržavanja plovka ono znatno ublaženo.
Međutim, ni ova tehnika pecanja na plovak nije savršena, kao uostalom i svi drugi načini ribolova. Zahvaćen vodenom strujom, sistem se zadržava relativno kratko u zoni u kojoj je skoncentrisana primama. Što je vodeni tok brži, to je i vreme prolaza plovka i mamca kroz hranjenu zonu kraće. Takozvano tepih hranjenje šireg područja i usporavanje odmotavanja monofila sa kalema mašinice (zadržavanje ili kočenje plovka) donekle popravljaju stvar. Ponekad ribe čak intenzivnije uzimaju mamac u tragu od čestica hrane koje sa hranjenog mesta, nizvodno, raznosi vodena struja. Međutim, češći je slučaj da je riba, iz ko zna kojih razloga, znatno opreznija ili lenja pa ne jurca za česticama hrane koje promiču pored nje. Tada ribolovci kažu da je riba “sela” na hranu. Ma koliko se trudili da zadržavamo plovak iznad mesta na koje smo bacili hranu, vodeni tok je neumoljiv - nosi sistem izvan zone u kojoj je skoncentrisano jato. Jedino preostaje učestalo zabacivanje i kratko puštanje plovka niz tok. A možda i ne?!
KOMŠIJE
Naše severne komšije su u Evropskoj zajednici, i osim po ljutom paprikašu sve su poznatiji i po sitnom ribolovačkom priboru. Mamci, olovice, hranilice, čuvarke, meredovi, najloni i plovci samo su neki od proizvoda mađarske ribolovačke industrije koje se sa uspehom plasiraju na strana tržišta, pa i kod nas. Neki od tih proizvoda su izrađeni po principu: ako mogu Kinezi mi možemo još bolje, dok su drugi plod autohtone inventivnosti. Plovak neobičnog izgleda, koji pomalo podseća na takođe ekstravagantne Diegove lizalice najverovatnije je nešto između. Naime, teško je danas za bilo šta u svetu ribolovačke opreme i pribora tvrditi da je originalno.
Upravo plovak Cralusso elipsaste i spljoštene forme sa razroko iskrivljenim antenama, koji na vodu pada kao suvi list, predstavlja svojevrsni hibrid. To je spoj plovka i pomagala za kontrolu zanošenja sistema ili podešavanje dubine povlačenja mamaca popularno nazvanih “zmajevi”. Definitivno se radi o plovku, jer kontakte ribe sa mamcem detektuje jasno vidljivom antenom, ali princip njegovog održavanja na vodi je princip zmaja. Plod ovakvog kloniranja je plovak koji je moguće gotovo idealno zadržavati u mestu, čak i na vrlo brzoj vodi. Šta više, brža voda mu čak više odgovara!
Skice uputstva su vrlo pregledne a već posle samo dva-tri zabačaja ribolovac će shvatiti u čemu je štos. Najbitnije je primetiti da plovak počinje da se očekivano ponaša kada ga vodeni tok ponese nizvodno do tačke kada zategnuti najlon prema obali formira ugao od oko 45°.
Ako se malo prisetimo geometrije i jednakokrakog pravouglog trougla (valjda se tako zove) biće nam jasno da je tada plovak udaljen od obale isto toliko koliko na obali iznosi rastojanje od ribolovca do tačke iznad koje je plovak. Zategnut najlon od vrha štapa do plovka je hipotenuza takvog trougla. Mada na prvi pogled deluje komplikovano, za savladavanje tehnike pecanja ovom vrstom plovka nije potrebno poznavanje trigonometrije - praksa rešava sve nedoumice!
FUNKCIONISANJE
Posle zabačaja plovak biva ponesen maticom i, zauzevši pri tom vertikalni položaj, sa jasno uočljivom signalnom antenom, u laganom luku se približava obali, sve do famoznog ugla od 45°. Svo to vreme treba kontrolisati odmotavanje najlona sa kalema mašinice, kako bi bio dovoljno zategnut. Kada plovak stigne do tačke u kojoj na njega podjednakom silom počnu da deluju snaga vodenog toka i sila otpora zategnutog najlona, plovak se “usidruje”. Bukvalno tako! Stoji kao da ga kontrolišemo štek štapom! Laganim popuštanjem tj. odmotavanjem najlona sa mašinice on se polako udaljava nizvodno, a kod zatezanja i namotavanja se pomera uzvodno i jedva primetno udaljava od obale. Savršena kontrola! Izgleda šašavo ali funkcioniše..
Našu prvobitnu skepsu kod testiranja plovka zamenilo je veliko zadovoljstvo što se, eto, otvara mogućnost za odlični kontrolu plovka na daljinu, za njegovo zadržavanje u mestu bolonjeze i meč štapovima.
Prosto smo se Brane Ćordić (na slici) i ja zabavljali tog dana na kanalu kod Zrenjanina, zadržavajući ovaj plovak u blizini klasičnog plovka montiranog na klasičnom štek sistemu, stim da je ovaj prvi bio dva, tri i više metara dalje od obale. Oba su stajala nepomično dokle god su to dozvoljavali ribolovac i riblji apetit, i oba su vrlo kontrolisano kretala nizvodno - ili uzvodno - baš kako su to želeli ribolovci. Najveća razlika nije bila u ponašanju plovka na vodi, već u poziciji ribolovaca na obali. Dok je ribolovac koji je pecao štekom pecao tačno ispred sebe, njegov kolega sa bolonjezom u ruci morao je da ode desetak i više metara u stranu kako bi se “suvi list” usidrio u visini plovka na štek sistemu.
PRO ET CONTRA
Iz ovog se već naziru i neke mane ovakve vrste plovaka. Neophodan je izvestan prostor na obali, kako bi se ribolovac mogao kretati tražeći najbolju poziciju, ili suprotno na vodi, niz koju će statičan ribolovac spuštati plovak do tačke ravnoteže sila koje na njega deluju, a da se sve to desi tačno iznad hrane. Zaključak je da ovakvi plovci nisu najpogodnije rešenje za takmičenja, kada se mora pecati na relativno velikim daljinama, jer bi plovak, pre nego što počne da se očekivano ponaša, već duboko zašao u zonu (boks) susednog ribolovca. Kod rekreativnog ribolova, pogotovo na rekama, to ne predstavlja problem, a činjenica da se tako može pecati poizdalje malko nizvodno, treba iskoristiti da se plovak usidri (a prethodno na isto mesto i hrana) ispred dela obale sa kojeg je nemoguće pecati jer je ili suviše strma ili gusto obrasla rastinjem. Ovo je lepa prednost, jer sem ribolovaca, koji bi vas mogli ometati u ribolovu, ispred takvih delova obale i riba je manje podozriva, jer se ne stvara buka u njenoj neposrednoj blizini.
Jasno je da je kod pecanja ovim plovkom određivanje mesta za hranjenje nešto komplikovanije. Treba pažljivo provući plovak nekoliko puta i odrediti sa koje pozicije je najbolje pecati pa tek onda, kada se “ukrste” te linije, bacati hranu. Može i suprotno, dati prioritet hranjenom mestu, pa tek onda tražiti poziciju na obali sa koje će biti moguće usidriti plovak iznad njega.
BUBICE
Šta kod “suvog lista” smeta? Teško se zabacuje na veliku daljinu, jer pruža vrlo veliki otpor tokom leta kroz vazduh. Kada se sistem izvlači iz vode treba štap držati sa visoko podignutim vrhom, kako bi plovak poskakivao po vodi. Ako povlačimo plovak tako da on zaranja u vodu imaćemo grdne probleme, možda ga oštetimo, jer se on pri tome ponaša kao kljun dubokoronećeg voblera. Kod ovakvog izvlačenja sistema ima se osećaj kao da se otima riba na udici. Iz istog razloga se stvara i nepotreban otpor kod zamaranja zaista ulovljene ribe, pogotovo krupnije. Pravilno funkcionisanje plovka teško je postići na veoma sporom toku. Rešenje sa montažom i demontažom gornjih i donjih žičanih antena (postoje varijante za tok u levu i u desnu stranu) nije praktično, jer se oštećuju njihova ležišta u osetljivom telu plovka. Umesto jednog univerzalnog plovka bolje je kupiti odmah dva, kompletirati ih s dvema različitim vrstama antena, i ne dirati ih više!
Dobra strana ovih plovaka je što se mogu lako skinuti i montirati bez većih intervencija na prethodno montiranom sistemu, tj. kompletiranom predvezu i osnovnom najlonu sa olovicama.. Dovoljno je da na osnovni najlon prethodno stavite 4 prigodna bužira (3 za donju i 1 za gornju žičanu antenu), koji se po potrebi nanižu na odgovarajuća mesta na plovku. Podešavanje plovka takođe je jednostavno, samo se duž gornje žičane antene pomera bužir i tako menja ugao pod kojim će se zatezati plovak. Za pohvalu je i to da se uz plovak isporučuje set signalnih plastičnih antenica u tri boje, fluo crvena, fluo žuta i crna.
Kod montaže obratiti pažnju da plitko udubljenje na telu plovka bude okrenuto tako da u njega voda udara, i da pravilno odaberete par žičanih iskrivljenih antena u zavisnosti od smera vodenog toka.
Kada se sve sabere i oduzme, opet smo kod konstatacije da ni ovom prilikom pred nama nije savršen proizvod za sve plovkaroške situacije na vodi, ali bez sumnje u ovom “suvom listu” ljubitelji pecanja ribe plovkom na tekućoj vodi dobili su u najmanju ruku zanimljivog pomoćnika čije se pomoći nikako ne treba unapred odreći. Verujem da će se najbolje pokazati na terenima gde ribolovci mogu duboko zagaziti u vodu i tako se maksimalno približiti hranjenom mestu!
Mirko Kanjuh
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
