Znate li onaj vic kada je Mujo patentirao mišolovku? Probio daščicu sa dva eksera a između njih stavio žilet. Komšija ga pita: ”Šta ti je to?” “Mišolovka!” “Ali kako to radi, bolan?” “Lijepo! Na jedan ekser staviš slan’nu, na drugi sir, a miš se poćne nećkat pa glavom lijevo-desno ‘oću l‘ slan’nu, ‘oću l’ sir”... i prereže sebi grkljan!”
I usvojiše Muji patent. Kad, eto ti njega sutradan s istom daščicom. “Ama, ćovjeće prihvatismo li ti juće taj patent!” zavapi komisija, ali Mujo će: “Al’ ovo ba je ekonomićniji model: ostaviš oba eksera prazna, pa miš dođe i poćne glavom lijevo-desno ‘đe je slanina, đe je sir, đe je slan’na, đe je...?’ - i prereže sebi grkljan!”
E pa po tom principu se, izgleda, ponašaju i neki proizvođači ribolovne opreme. Recimo oni koji plasiraju gumice za štek, bez čega su takmičarski, a sve više i napredniji rekreativni ribolov, danas nezamislivi. Kada su već smislili sve moguće varijante klasičnih gumica i propratne opreme za njihovu montažu, trebalo je napraviti novi korak. Izmamiti još koju paru ribolovcima, kojima nikad dosta noviteta. I izbušiše novu rupu u saksiji, tj. u gumici - gumice postadoše crevca, a nedugo zatim kroz te “šlaufe” pustiše i vodu, tačnije: napuniše ih “specijalnom tečnošću”, a sve to bogami dobro naplatiše.
Šalu na stranu, u odnosu na klasične gumice (punog profila), šuplje gumice se lakše istežu i mnogo se brže vraćaju na prvobitnu dužinu. Zbog tih osobina idealne su za pecanje krupnih riba kao što su šarani u komercijalnim ribnjacima. U zapadnoevropskim zemljama upravo ta vrsta ribolova doživljava ekspanziju, pa je i ovaj “latex” novitet široko prihvaćen, dokazujući da u svetu ribolovačkog pribora i opreme ima još i te kako prostora za nove rupe u saksijama! Naravno da uz takve “lastike”, koje su znatno većeg prečnika od klasičnih, ide i za po nekoliko brojeva veća prateća oprema: vršni nastavci “top setova” sa širim vrhom, kako se ne bi moralo od njih odsecati duži delovi, teflonske kapice za štek znatno većeg prečnika, i odgovarajući konektori i “bangovi”...
A onda je Daiwa zalila te famozne rupe u gumicama tečnošću i rođene su Hydrolastic gimice koje se ne moraju, kao one druge, podmazivati pre i u toku ribolova. Sastav “čarobne vodice” je navodno tajna. Istine radi, Daiwa je ta koja stoji iza plasmana Hydrolastic gumica, dok se sam patent pripisuje Simonu Goldu. “Tečna” gumica je otpornija na trenje od prethodnih modela, tako da je i znatno trajnija, i nema potrebe da se zamenjuje na svakih par nedelja, kao “klasična” gumica. Njene osobine su da je u početnoj fazi istezanja vrlo istegljiva tako da će “mekano” izvlačiti i sitnu ribu, a kada se na udici nađe znatno krupnija riba, tada istezanje preko određene mere postaje sasvim primereno takvom ulovu jer hidrolastika postaje sve “žilavija”. Zbog toga se najviše koristi na vodama bogatim različitim vrstama ribe, a pogotovo na takozvanim “otvorenim” vodama, gde se nikada ne zna kakva će riba “leći” na hranu, sitna ili krupna. Zbog velikog istezanja ne preporučuje se za korišćenje na terenima sa preprekama, kako u vodi tako i na njenoj površini, jer veće istezanje bolje zamara ribu, ali je lošije kontroliše. Ova vrsta gumica je izuzetno skupa. Kao i njen prethodnik, šuplja gumica, izrađuje se u relativno skromnoj lepezi prečnika (odnosno: nosivosti), koja preko plave, bele, crne i crvene varijante pokriva lov ribe od 2 do 10 kg. Ali to nikako nije gornja granica izdržljivosti šupljih gumica i njenih rođaka - hydrolastica!
Amur od 25 kila na štek
Alan Hejs iz Engleske je, pecajući u SAD gde je pecao na reci Englwood na Floridi, ulovio štekom i šupljom gumicom “Vespa E2 Hollow Orange” debljine 2,8 5mm, amura teškog čitavih 25,455 kg! To je aktuelni svetski rekord za tu vrstu pribora (štek)! Alan je koristio sistem sa gumicom provučenom samo kroz dva gornja segmenta top seta. Riba je savladana posle zamaranja koje je potrajalo skoro jedan sat!
Na svom američkom pecaroškom izletu Alan je, istim priborom, ulovio i ribu tešku 16,363 kg! Alanu je kod savlađivanja ulova pomago i bivši internacionalac Engleske Vini Smit, koji je i sam teškim takmičarskim priborom savladao “kedera” od 19 kila! Toliko o “rupama u saksiji”!
“Zahvaljujući naprednom proizvodnom procesu, molekuli kod šupljih gumica (Hollow elastic – na slici iznad) su raspoređeni duž ujednačenih longitudinalnih lanaca što im daje izvanrednu istegljivost i snažno povratno dejstvo idealno za pecanje najkrupnijih riba.” Ovo je citat iz promotivnog materijala Vespe, jednog od najpoznatijih proizvođača vrhunskih gumica. A o kakvim gumicama je reč jasno pokazuje priložena tabela, u kojoj postoje i podaci za one kojima je ta oblast mnogo bliža.
Surfujući internetom naišao sam i na sledeći primer - primer pozajmice ideje. Reč je o konceptu takozvanog in line sistema, svojstvenog, pre svega, varaličarskim štapovima (na slici: Linear Daiwa), koji je prilagođen potrebama takmičara štekaroša. Štek pecanje zapravo jeste varijanta in line pecanja kod koga struna, tj. gumica, prolazi samo kroz gornji deo štapa (kroz 2, 3 ili 4 vršna dela top seta) za razliku od varaličaraca bez karika kod kojih je najlon ulazio u unutrašnjost blanka na mestu udaljenom tridesetak centimetara od mašinice. Pošto jedna slika vredi više i od stotine reči, evo o čemu se radi:
Prema tvrdnji proizvođača ovih teflonskih “karika”, koje se stavljaju iznutra u vršne delove top seta, njima se gumica pošteđuje trljanja o unutrašnji zid blanka, koje vremenom dovodi do istrošenosti gumice ili smanjenja njene elastičnosti.
Ideja, dakle, nije nova, a čini se da sva ta petljancija oko montaže unutrašnjih teflonskih karika ima smisla kada je reč o nezi skupocenih hydrolastica, mada ako njihov proizvođač ističe kako ih nije potrebno podmazivati postavlja se i pitanje da li se išta ovakvim njihovim prstenovanjem dobija. S druge strane, investicija u klasične gumice punog profila danas nije velika, pa i da se previše istegnu nije problem da se zamene. Ostaje pretpostavka da će ovakvi umeci biti po meri šupljih (Hollow) gumica.
U svakom slučaju, dobar primer kako mašta kreatora pecaroških pomagala ne miruje, i svakim danom sve više pretvara pecanje u vrlo sofisticiranu aktivnost, možda i bez preke potrebe! I, za kraj, evo još jedna pričica o “pozajmici”, ali u suprotnom smeru - od plovkaroša ka mušičarima. I opet je gumica u igri...
Gumica i mušica
Reč je o jednom od rešenja signalizatora trzaja koje ponekad moraju da koriste i takvi čistunci kakvi su mušičari. U tu svrhu uobičajeno služe posebni plovci koji se stavljaju na mušičarsku strunu, ali isti se mogu zameniti i parčetom gumice, montiranim na sledeći način: kroz pleteni mušičarski predvez, takozvani “braided leader”, štrikaćom iglom se prošnira parče gumice tako da spoji dva kraja “trbuha” (jednog ili dva) formiranog od “leadera”. Krajevi gumice, ušnirani u šupljinu pletenog omotača mušičarskog predveza u dužini od desetak centimetara ne moraju biti zalepljeni jer je poznato da se pri istezanju pleteni predvez izdužuje i praktično stiska gumicu u svojoj unutrašnjosti.
Tako smo dobili i indikator i “šok predvez”. Kada riba uzme mamac i krene u beg, jednostruka ili dvostruka petlja (trbuh) pletenog predveza (braided leader) se razvuče, što upozorava ribolovca. Ovo je vrlo zgodno kada mušičarsku strunu voda ponese nizvodno, pa je ispravi celom dužinom, sem na delu modifikovanog predveza gde gumica prespaja petlje i svojom jarkom bojom skreće pažnju na sebe.
U zavisnosti od vrste (i veličine) ribe koju se lovi, koristeći gumice različitih karakteristika, ribolovac može napraviti predveze različite osetljivosti. Autor ove ideje ističe da je veoma pogodna za pecanje metodom poznatom u svetu mušičara kao tzv. “Czech Nymphing”, što bi bilo nešto kao recimo “češko pecanje nimfama”. Kod tog načina pecanja lipljena ribolovac obično posmatra sam kraj plivajuće mušičarske strune sa koje se u dubinu spušta tanki predvez s nimfama, pazeći da primeti njegovo naglo uranjanje ili zaustavljanje u toku, što je siguran znak da je riba uzela mamac. Mnogi ribolovci na taj deo strune vezuju drečavo parče vunice (tzv. “zastav’ca”), ali može, eto, i ovako - pomoću gumice “iz gaća” štekaroša!
Mirko Kanjuh
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/