Volim prirodu. Oduševljava me osećaj slobode i huk brze reke u kanjonu. Nosim maslinastozeleno odelo. Ne zato da me sakriva od starog znanca – klena - već stoga što me stapa sa okolinom, sa prirodom. Dušom i srcem sam uz reku već odavno stopljen. S obzirom na to da potičem iz kraja koji bih nazvao specifičnom divljinom, nije čudno što u prirodi tražim zasluženi spokoj. Spokoj zvani pecanje klena.

U mom kraju pecanje klena plovkom je nešto što klinci nauče odmah uz gacanje po plićacima. Kako se taloži ribolovačko iskustvo, usložnjavaju se i tehnike ribolova. Sa pecanja kauglera prelazi se na lov sitne potočne mrene, da bi se na kraju sve krunisalo nadmudrivanjem sa klenom. Pecanje klena je svojevrsni magisterijum pecanja u mom kraju – Rasinski okrug. Pravi “ispit znanja i veštine” koji mnogi i ne polože, a klena ulove isključivo slučajno. Nije mi namera da ovom prilikom naširoko raspredam o plovcima, debljini najlona, veličini udica... i drugim “sitnicama”, već da odmah pređem na samu samu suštinu: na blagovremenu kontru.

Da krenem prvo od (vrlo bitnog!) pojašnjenja načina kako klen to uzima mamac. Pretpostavimo da se to može podeliti u nekoliko faza:

            Faza 1: uočavanje mamca.

            Faza 2: prilaz.

            Faza 3: ispitivanje mamca, koja se manifestuje kao igra plovka.

            Faza 4: samo uzimanje i odnošenje mamca.

Kroz ove četiri, uslovno nazvane, faze pokušaću da opišem svoje iskustvo, a ne da ih promovišem kao neka pravila!

AGILNE JUNOŠE

Prema mojim zapažanjima, sitniji klenovi mamac uzimaju veoma specifično ili individualno. Plovak odjednom nestaje munjevito, bez karakterističnog treperenja. Moglo bi se reći da takvi klenovi sve ranije pobrojane faze obave u deliću sekunde. Ovo znači da se kod pecanja moramo maksimalno skoncentrisati, kako bismo pravovremeno reagovali. Tu nema ljuljuškanja i laganog pomeranja plovka, koje bi nas opomenulo na prisustvo ribe.

Sam postupak bi trebalo da izgleda ovako nekako: Pogledom budno pratite plovak, i kad odjednom nestane, sačekate samo trenutak dva i odlučno kontrirate, iz zgloba. Ne bi trebalo da bude greške. Ali...

Draž je u tome što nikada niste sigurni u veli­činu “dase” koji pokušava da vam ispred nosa mazne mamac. I dobro je da je tako.

Često se desi da plovak duže vreme lagano podrhtava, blago se potapa, ali sve nekako u krug i nikako da se sjuri u dubinu. Ovo se naročito dešava leti, kada klen zna da uzme mamac, ali se s njim pritaji. Blagi titraji plovka su posledica toga. Još češće vreba iz neposredne blizine, a sjuri se na vaš mamac čim ga ponovo zabacite. Baš je ćudljiv! Ma koliko se trudio, teško mi je da opišem sve moguće situacije, pa ma kako one svaka ponaosob bile interesantne.

Dakle, kod prethodna dva opisana slučaja klen vam ne daje jasan signal za kontru, jer nema potapanja plovka. Neprestano samo posmatrate takozvanu fazu “ispitivanja”, kada prema ponašanju plovka, ipak, ne znate pouzdano šta se dešava sa mamcem. Kako bi se i najmanji neodmereni trzaj klena na pravi način odrazio na plovak, treba povremeno, odsečno, cimnuti štap na gore i uzvodno kako bi se ispravio trbuh od najlona koji amortizuje sitno ispitivačko pipkanje mamca, a na malim vodama se na tako može lepo navoditi mamac na željeno mesto.

Sitniji primerci su, generalno uzevši, manje oprezni, veoma su agresivni i žustri, pa ih je i lakše isprovocirati da napadnu mamac. Ali kada ih već pominjem, ne mogu a da ne zažalim što klen nije zaštićena vrsta ribe, pa je zbog toga njegova najmanja dozvoljena dužina ili veličina samo mera naše savesti. Shvatite ovo kao apel. Pa ih puštajte! Ili bar poneke.

BORBA NERAVA

Ali, da se vratim na temu ovog teksta. Lov klena na malim i srednjim vodotocima je moj omiljeni vid pecanja. Takvi iskusni klenovi su vrlo oprezni i dugo ispituju ponuđen mamac, bez obzira koliko on zanosan bio.

Međutim, kad se takav “dasa” konačno odluči, njegova “egzekucija” je jednako brza, tj. žustra, kao kod njegove mlađe sabraće. Stoga vam pre svega savetujem da budete strpljivi. Lagani prvi titraji plovka, ma koliko da bili izazovni, tek su samo poziv na pripravnost! Igra plovka je, najčešće, izazovna i napeta. Može se desiti da tokom te igre plovak povremeno na kratko i nestane pod površinom vode, i taman kad smo pomislili da kontriramo, ponovo izroni i zatitra. Vaša ruka nikako ne sme da reaguje na ovakve provokacije! Cimnete li pre vremena - menjajte lokaciju! Izuzetno je teško istu ribu isprovocirati na novi napad.

Krupan klen neće (pogotovo s jeseni) odmah napasti mamac, te je potrebno uporno i nežno zabacivati mamac čak i po sat-dva. Ma koliko da je značajno imati na umu sve zamke faze ispitivanja mamca treba obratiti pažnju i na fazu koja joj prethodi, kada klen prilazi mamcu. Sve su to trenuci svojevrsne igre živaca kroz koju se ribolovac čeliči i polaže taj famozni pecaroški magisterijum.

Obožavam sledeću situaciju (koja je možda najizazovnija tokom jesenjeg lova): posle jednog sata upornog zabacivanja - bez “najave” - prvi put zatitra plovak! Ruka je spremna, grlo se steže... Plovak konstantno treperi i sve češće se potapa na dubinu od desetak centimetara i uvek ponovo izranja na površinu. U glavi već uveliko zvoni na uzbunu. Tada sledi ključan momenat: na trenutak sve zastaje, plovak se mirno vozi, nekih dvadesetak centimetara, usledi još mala provera mamca, oličena u bržem uzastopnom potapanju i pomaljanju plovka, a zatim se plovak potapa na dubinu od dvadesetak centimetara (još ga možete videti) i - KONTRA!!! Nećete promašiti! Ali, ako ste se u poslednjem trenutku pokolebali, još nije kasno - kontrirajte i kada plovak još dublje potone i nestane vam pred očima, mada je ova varijanta kontre ipak malo rizičnija, jer je mamac možda već skinut sa udice.

Opisao sam slučaj koji mi predstavlja najveći izazov i zadovoljstvo, ali teško je neko iskustvo proglasiti pravilom, pa čak i kada se češće ponavlja, jer kod pecanja klena se nikada ne zna. Krupan klen zna da odvuče mamac u dubinu i posle samo nekoliko malih cimanja plovka gore-dole, ali generalno, čim plovak potone da ga jedva nazirete, ili ga uopšte ne vidite - kontrirajte bez odlaganja. Može­te samo zakasniti, poraniti nećete.

I neka vas ne obeshrabre početni neuspesi, jer nije lako odupreti se želji da se što ranije kontrira, kao ni pravovremeno odreagovati na neočekivano naglu akciju krupnog klena. S vremenom ćete se izveštiti. Nije najbolji ribolovac onaj koji upeca najviše ribe, nije ni onaj koji ulovi najkrupniju, već onaj koji se saživi sa prirodom i iz ribolova vraća zadovoljan i srećan, čak i kada je bez ulova!

Aleksandar Milutinović

www.trofej.info