Počelo je to negde još tamo, sada već davnih, osamdesetih godina prošlog veka. Pre toga se, normalno, znalo šta je šta. I ko je ko. I gde se šta pravi. A znalo se i od čega da bi bilo jako, a od čega da bi bilo lako. Znalo se i da ne može jako a lako, a baš nikako jako, lako a jeftino. Jer je tada tanko! A tražilo se trajno.
Vremenom se štapovi postali laki, ali ne i tanki – počela su da se primenjuju grafitna (karbonska) vlakna. E, ondak je nekome sinula “epohalna” ideja: a što ne bi mogle i mašinice da se prave od karbona! Eto tako je sve počelo i otišlo u tri... čina - od metala do grafita, od karbona do kurtona.
Međutim, štap treba da se savija, ali mašinica nikako! No, više nije bio cilj trajna mašinica, nego laka i “moderna”, koja će kratko trajati, da bi se kupila nova, pa novija lagerima pretrpanija. Toj suludoj potrošačkoj trci nisu odoleli ni mega berendovi kao što su Shakespeare i DAM – danas su im Daiwa i Shimano pandan. Bili su tu još Mitchell, Abu, Ryobi, Penn… bili. Sada su tamo gde i Dam i Shakespeare – nigde. Utopili se u sivilo (kineskog) grafita.
Sećam se ko juče da je bilo kako su nas levatili u zdrav mozak. A mi blesavi pa verovali, naivno se pecali na marketinške cake za ludake. Kao, “moja rola je DAM - Carbon Titan”! Idi begaj?!
Ova Finessa S bila je (pre)skupa, bre! Tek za zeru jeftinija od Quicka 2002 Made in Germany. Ali je bila “in”. Iskreno, imao sam je i ja. I dobro prodavao u “Trofeju” – Carbon Titan, leleee! Međutim, tek kada su se pojavili neki bezvezni “kvikovi” CD, CDi i Camou (”kamuflažni) sa jednim, dva i “čak” tri kuglagera, a ja bio u fabrici DAM u Gunzenhausenu i video da se tamo samo metalna serija mašinica (1202, 2002, 3002, 4001, 5001) pravi, ali posebno kada sam video bagatelne velikoprodajne cene kineskih grafitnih “kvikova” bi mi namah sve jasno. Ali kasno.
Kasno za DAM! Ja sam skontao kuda to vodi, oni nisu shvatili. A kad su se opasuljili, napravili su labudovu pesmu, DAM Quick Royal MDS Made in Germany. Međutim, “kasno Marko na Kosovo stiže” – pojeli ih Japanci. Propadoše Nemci.
Još jednom je D.A.M (Deutsche Angelgerate Manufactur) pokušao da ustane, da stane na noge, ali bez starog lisca, vlasnika herr Kuntzea, koji se svoje legendarne porodične firme, od koje je ostalo jedino ime, na vreme ratosiljao. Novi kupci su, napokon, napravili mašinicu o kojoj smo godinama maštali: metalna, pužni pogon, a bolji prenosni mehanizam i finije slaganje strune. Ali avaj, iako je na stopi pisalo Germany – DAM Quick FD nije bio Made in. Nije bio Švabin, pa ni “in”.
Istu grešku napravio je i ABU – Suveren Made ih Sweden – i prošao kao nemački DAM. I Mitchell, Ryobi, Penn… su se udavili u “japansko-kineskom” moru, ali meni je posebno žao Šekspira. Jer je Shakespeare bio sinonim za trajno, jako i pouzdano. I što da ne napišem – lepo. Naravno, sve ondašnje mašinice bile su trajne jer su bile metalne, bile su radne a ne paradne! I stari DAM-ovi su svi redom bili metalni, Quick ili Master 1, Master 2… svejedno da li skuplji ili jeftiniji. I ostali su bili metalci, ali posebno Shakespeare: President, Ambidex, Super Ambidex, Sigma…
Uf, zdravo sam voleo Sigme. Lepe, elegantne, crne, metalne. Imao sam tri komada serije 2200 050, i jednu manju varaličarsku 2200ck 035. To “ck” je značilo da se vrte bešumno. Ali je i Shakespeare tih 80-ih počeo da “brza”. Pojavile su se Sigma Supra, pa Sigma Pro, a ubrzo i “moderne” – ove dve.
Sigma Whisker Titan i Sigma Graphite, bre. Molim vas, pogledajte im te debele ojačane vratove. Metalne role, od stope do korpusa imaju elegantne, tanke, “labudove” vratove, ove “moderne” ojačane, jer se ni grafit, ni karbon, ni visker, ni “titan”… ne mogu porediti sa metalom, tj. (dur)aluminijumom!
To znaju Daiwa i Shimano, pa su zadžali metal, ali koriste i kompozit. Međutim, šta mislite dokle će oni opstati? Za sada im se ne nazire kraj, ali čik nek’ prestanu da išta prave u Japanu! No, nekad je i Japan bio sinonim za bofl – vešte plagijatore. Potom je to postala Koreja. Danas Kina…
Samo što Kinezi znaju za jadac – prave solidne metalne mašinice ali po pristupačnoj ceni. Prodaju svima, pa i Šekspiru i Damu. Pitanje dana je kada će Daivi i Šimanu…
Eto, to je ukratko bila priča o “muzici”. Videli ste kako je hevi metal propao a o(p)stao turbo folk. No, nije to specijalitet jedino Srbije, ceo svet danas manje ulaže u kvalitet nego marketing. Manje ulaže pa više mora da laže. U drugoj deceniji 21. veka marketing menadžer posao je važniji nego diplomirani inženjer.
Dragan Jovanov Glod
