Nisam pristalica multiplikatora zbog toga što se montiraju na štap od gore i nalaze u labilnoj ravnoteži, pa sve vreme teže da se vrate u stabilnu - da se obrnu ispod štapa. Problem nastaje kada se borite sa sominom, a Tekota plus teži da se obrne, pa se i s njenom težinom rvate i borite sa sominom. Međutim, adrenalin je proprcionalan veličini soma pa i ne primetite koliko se naprežete.

To što je ručica “kontra” uopšte ne smeta! Meni smetaju mali multiplikatori kada varaličarski štap držim u levoj ruci, ali velika i teška Shimano Tekota ne stvara problem u teškom ribolovu, jer soma i klasičnom rolom zamaram tako što štap držim levom rukom, iznad rukohvata, a desnom šakom oko stope role, samo što tada puštam levu ruku i motam (ili pridžavam špulnu - kočim!) levom, a sada ne puštam levu nego desnu ruku, i motam njome, dok palcem kočim.

Za težak ribolov multiplikator je zakon, i za dubinski i za troling, jer se ne zabacuje. Idealno bi bilo imati oko struka pojas sa ležištem za kraj štapa, tako biste uštedeli modrice na stomaku. Ja imam debeo “tapacirung”, ali je kaiš sa ležištem sledeća stvar koju kupujem (ako nađem toliki obim kaiša, hehe). Tada će biti pesma zamarati, jer štap neće toliko težiti da se zarotira usled težine multiplikatora.

Shimanove Tekote su teške 815 i 845 grama, modeli 700 i 800. Koristili smo oba. Prenos im je 4,2:1 i imaju po 3+1 ležaja (3 A-RB kuglična i 1 valjkasti). Više i ne treba. Naravno, podrazumeva se Worm Shaft, jer da nema beskrajnog vijka pecanje pletenicama ne bi bilo moguće, struna bi se usecala u namotaje usled sile kojom vučemo i mi i ribetina - ovako su namotaji unakrsni i ne usecaju se, a pletenica je vrlo solidno složena.

Pecanje je više nego jednostavno, jer se poluga (vidite je gore, sa desne strane) nepovratne kočnice isključi i špulna se vrti bez otpora, dok razvlačite (kao šarandžije bejtranerom). Kada razvučete strunu na spot i spustite mamac samo se poluga vrati u radni položaj da koči. Tada uključite “krčalicu” (njeno dugme se nalazi sa druge strane tela Tekote, na levoj strani, suprotno od ručice), a potom podesite dril, tj. silu kočenja, okretanjem zvezdaste pločice koja je smeštena na zgodno mesto - na glavnom vratilu ručice.

Uvek se dril namesti da lakše proklizava, ako ne želite da vam som slomi štap, ili ga izvali iz držača! Posle, kada kontrirate, i dok ga zamarate, palcem se pripomaže kočnici - dižete štap levicom, tj. privlačite soma, palac desnice je na struni; som jako vuče - popustite pritisak palcem; spuštate štap ka vodi, a desna šaka nije na štapu nego namotava strunu dok levom rukom držite štapinu. I tako stalno, diži-spuštaj, to jest palcem koči, odnosno desnom šakom motaj! A sve vreme levicom čvrsto držite štap! I lakše je tako, leva je visoko na štapu i skraćuje se krak poluge, a kraj štapa je oslonjen na trbuh ribolovca-somolovca.

Krčalicu obavezno uključite, da se čuje na 100 metara, jer ako niste blizu štapa kada som povuče, ako ne čujete da krči, ode mast u propast - za tren će izvući svu strunu sa špulne, osim ako nemate monstruoznu Tiagru sa enormnim kapacitetom. Tekote primaju 410 metara 30 lb strune, tj. pletenice. Mi smo koristili... ko zna kolike? Bila je neka bela debela pletenica prečnika bar 0,60mm, ako ne i deblja! Predvez je bio milimetar debeo! Tekote se ušrafe na moćne štapove, tj. u rolenhaltere, pa se još dodatno (za svaki slučaj!) osiguruju prstenom i zavrtnjima oko blanka, tako da nema bojazni.

Međutim, kome je ovakvo komplikovano neka peca “klasično”, štap u junačku desnicu, a mota levom rukom ručicu multi-role, koja je ispod štapa - samo neka mota u suprotnom smeru! Drugar Mario iz Rume je tako veoma uspešno lovio iako nije mogao da koči palcem, pa je često regulisao dril obrtanjem “zvezde”, dok je Boban iz Sremske Mitrovice zamario klasično. Ali o samom lovu najbolje da kliknete na ovaj kratak video klip pa pogledate i čujete – biće vam sve mnogo jasnije. Video sam ja snimio, a primetićete na snimku i mog prijatelja Oliviera Portrata kako fotografiše – pecaju Sremci, fotografišu Nemci, navijaju Španci….

Tekote nisu (pre)skupe, a monstruozno su jake! Aluminijumsko telo, rezani pogonski zupčanik i ručica od čelika... Prava je milina slušati pesmu drila dok som izvlači 50-60... 100-120 metara! A kada ga (ako ga!) zaustavite, Tekota vuče kao traktor. Istina, toliko je i teška,  ali mi nismo peckali već pecali. Bio je to stvarno test za nesvest. Jer, videli ste na snimku – som okreće pa vuče uzvodno veliki čamac, sa dva ribolovca u njemu!

Pecao sam somove više puta Tekotama u Španiji na Ebru (slika iznad) i Segru (ispod), sedeći i čekajući, pa sam uveren da bi se i kod nas moglo tako – dubinkama, multiplikatorima i peletama, ili živim mamcima. Samo gde kod nas ima toliko somova… leti? Ovde se somovi pecaju uglavnom zimi, kad su “aktivni” i na gomili. Ko je lud da se smrzava, da sedi i čeka kad su po ciči zimi neuporedivo efikasnije – varalice!

Eto, već je uveliko mart, proleće tek što nije, pa som postepeno prestaje da radi. Uostalom, pogledajte ulove kolega po grupama sa Fejsbuka – sve je manje somova, a zimus u januaru i februaru malo-malo pa neki ulov grdosije (naravno, uvek “vraćene”) sa Save, Bosne, Morave… Italije. Razbiše ga varalice ko Panta pitu.

U Španiji je drugačije jer je toplije. Tamo se peca tek od proleća do jeseni. Pecaju sve više i naši, uglavnom staconarnim čekrcima. Može i ovakvim velikim mašinicama, ne marim – lakše se varaličari. Jer nisam bez argumenata multi-role posprdno nazvao “multi(kom)plikator”. I dalje tako mislim: za varaličarenje stacionarni čekrk, ali za “big gejm fišing” obavezno multiplikator. Jeste da su somine slatkovodne ribetine, ali ovakvo pecanje je sve pre nego peckanje.

Dragan Jovanov Glod