Kako danas odabrati i kupiti solidan štap za pecanje kada je ponuda enormna a cena mizerna? Jer nikada nije bilo više štapova, niti toliko jeftinih. Naravno, prvenstven reper je dubina džepa – a oni su (nam) sve plići. Stoga treba dobro razmisliti, proveriti, zagledati, pročitati… i ne verovati nikome. Ne treba verovati prodavcima, ali ni kolegama ribolovcima, jer mnogi od njih rade kao maskirani reklamni agenti. Ne treba verovati nikome, pa ni meni (jer otkad sam se uhvatio u laži ne verujem ni sebi) - osim suvo(parn)oj nauci!

Stoga prvo malo fizike koje nikad nije na odmet (od viška ne boli glava, pa ni od “viška” znanja), jer se neretko na internetu mogu pročitati razne nebuloze. Jedna od mnogih zabluda je i da “štap treba da ima što manje karika”. Ajde! Kao, “dalje se baca”. Iako ja ne poznajem nikoga da baca štapove, hehehe. Dobro de, možda i lansira (malo) dalje, ali se sigurno savija (mnogo!) više. Pogledajte crtež!

Kada je na blanku manje karika svaka od njih je više opterećena, jer je ugao između prstena i strune oštriji! To znači da je površina naleganja (a time i trenja) između karike i strune veća, a veća površina trenja za posledicu daje višu temperaturu. Staga treba znati da karika ima više zadataka: da što pravilnije savija štap, da omogući što duži hitac… ali i da što brže (u drilu) sa sebe odvodi temperaturu! Tu su Fuji SiC karike bez premca, je su tvrde, lake, a brzo se hlade - dobro odvode temperaturu. To neki ne znaju, pa misle laički: što manje (karika) tim bolje. E, nije nego.

Fuji “New Concept Guide” koji, recimo, sada koriste mnogi za svoje štapove omogućava da se mamac daleko, ali i precizno, lansira uprkos brojnim karikama. To sam više puta objašnjavao ali je očigledno da je još ponavljača-osnovaca. Pa ‘ajmo još jednom o fizici...

Sve do mesta gde se seku osa blanka i osa konusa (koju stvaraju “kovrdže” strune koja sleće sa špulne), Fuji postavlja različite karike i po prečniku prstena i po visini vrata! E, tu kovrdže (teorijski) više ne postoje - odatle struna miruje, tj. leti pravo, ko kroz cev puške. Pitanje za forumske “davitelje”: da li je preciznije oružje sa dužom ili kraćom cevi - da li je preciznija puška ili pištolj? Ovaj dole Shimano Antares je - puška! Lansira lako i daleko, a precizno, jer struna proleće kroz ostalih (4+1) pet karika kao kroz cev, a bez otpora jer NEMA kovrdža, pa tako ne većeg trenja strune o karike! Logično je da su tih pet karika male i lake, ne remete balans i težinu štapa.

Zabacili smo, upecali... sada dril da vidimo. Štap se pravilnije savija jer se naprezanja sa više mesta (više karika) prenose na blank! Ali, istovremeno, je trenje na svakoj od njih (pojedinačno) manje (zbog površine dodira, odnosno trenja, tj. ugla). Ukupno trenje je tako raspoređeno na više karika, a svaka je manje vruća - pa tako i struna. Eto...

Jedna krajnost je premalo karika, a druga previše, ko kod štapa sa karikama unutar blanka. Ti štapovi imaju više nedostataka (teško šniranje strune, otežano brisanje i čišćenje nagomilane nečistoće, nemoguća sanacija oštećenih mesta, kraći izbačaj…) ali su odlični u drilu kada se zamara velika riba, ko som recimo. Za težak dubinski ribolov su u tom slučaju odlični, naročito kod pumpanja (na slici ispod vidite kako se lepo štap savija). Za “pumpanje” su najbolji kraći štapovi sa što više karika! Stoga su ovakvi “In line” štapovi dobri za teže terete i dubinke, kada se ne mora često zabacivati, a ni daleko... pa ko voli nek izvoli, tj. neka razvlači. Jer bez čamca malo je udarca.

Fuji New Concept Guide je nešto između In Line štapova (unutrašnje karike, struna ide kroz blank) i klasike – kao recimo moj voljeni stari Sportex Kev DL. On ima (2,7 m dužine) “samo” 7 karika, a Antares iste dužine (2,7) svih 10 karika (deseta se ne vidi  - na donjem je delu štapa). Ali za “smora s jednog foruma”, koji je delimično i povod za ovaj tekst, je čak i taj i Sportex loš štap koji ima “previše” karika?! E to je već za “s one strane razuma”, jer on preporučuje za lov smuđa štapove dužine 3,3-3,6 metara sa 6-7 karika!!! Za varaličarenje! Ajde?!

Da li sve ovo važi samo za “spin” štapove? Jok more - sve to isto važi i za šarandžijske dubinke, jer šta je to iznad varaličarskog Antaresa ako nije šarandžijski štap? I to Hutchinson, bre!

Najbolje je da (obavezno!) pročitate još i ovaj tekst sa datog linka, tj. savet za kupovinu štapa za ribolov, jer ne može da škodi, ali može da koristi. A nije zgoreg kliknuti pa saznati zašto, gde, kada i zbog čega puca štap za pecanje. No, možda ovaj crtež još ponajbolje govori…

Kada dižete, recimo “pumpate” soma (a ako ne “liftujete” nikad ga nećete podići sa dna!), naročito je za štap kritično “vreme” od 2 do 4 “sata”, naponi su na samom korenu blanka; od 12 do 2 sata naponi su na vršnom delu; od 6 do 4 nema opasnosti za štap, ali ima za strunu ako dril mašinice nije podešen - nema amortizera, tj. uticaja štapa.

Eto. Ko što vidite, nije za štap najvažnije samo da daleko baca! To je tek jedna od bitnijih performansi. Dobar štap mora i precizno da lansira, ali najvažnije je da se optimalno savija i efikasno ribu zamara. Jer, vidite na crtežu iznad razne faze u kojima je opterećenje različito, pa tako i pritisak na pojedine segmente ribolovačkog pribora.

Stoga bih ja uvek pre više platio za vrhunski štap nego pecarošku mašinicu. Iako štap ima mnogo manje delova, to naizgled jednostavno pomagalo je čista primenjina fizika i ugrađena savremena tehnologija. Konstrukcija blanka je prava nauka, a karike sastavni deo štapa koji i te kako utiču na njegovu upotrebnu vrednost. Nažalost, danas se mnogi ribolovci pecaju prvenstveno na izgled štapa – dizajneri su postali važniji nego inženjeri, a najvažniji su marketing menadžeri.

Možda je, kolege i drugari pecaroši, ovaj moj tekst upravo ona “karika koja nedostaje” u vašoj odluci šta da kupite. Ukoliko sam vam pomogao da kupite dobar štap za ribolov – drago mi je. A vi mi se u znak zahvalnosti jednim lajkom odužite…

Dragan Jovanov Glod