Najstarija mašinica sa bejtraner sistemom (slobodno obrtanje špulne kada je preklopnik zatvoren a dril uključen) proizvodi se još i danas! A to znači samo jedno: dobro se i dalje prodaje, traži se. Zovemo ga često i USA Baitrunner, i već tri decenije on je sinonim snage i izdržljivosti za stacionarne mašinice. Samo što je u USA namenjen ribolovcima na grabljivice ali su bejtranere, kasnije, prisvojile šarandžije tako da je oznaka BR ili BTR na rolama postala njihov zaštitni znak.

Meni se, eto, sticajem ikolnosti ukazala izuzetna prilika da baš svojski istestiram Šimanov bejtraner u svom izvornom obliku - u lovu grabljivica, i to kakvih! Pa evo jednog kraćeg teksta, svojevrsnog testa, i mojih impresija.

Od početka, ako se dobro sećam još od 1992. godine, proizvodi se u tri veličine: 3500, 4500 i 6500, težine 557, 629, 867g; kapaciteta 150, 210, 300m monofila debljine 0,35mm; prenosni odnos 4,7:1, 4,8:1, 4,2:1; sa po “samo” tri kuglična ležaja. Ta prva serija je bila tzv. “A” iako bez slovne oznake, jer je novija verzija nazvana “B”. Tako je, eto, ipak malo i USA bejtraner osavremenjen: dobili su jednosmerni valjkasti ležaj, tzv. super-stoper i balansiran rotor, a i vođica strune je promenjena - narasla je i postala Power Roller, koji manje usuče strunu.

No, ponekad se čuju komentari da je stari (A) bejtraner bolji nego novi (B) upravo zbog jednosmernog valjkastog ležaja, tj. superstopera – kažu da je stari sistem sa nazubljenom pločnicom koja blokira obrtanje rotora unazad (na slici ispod) bolji (jači) sklop, da je to rešenje znatno sigurnije i pouzdanije za težak, odnosno supertežak ribolov. No, i B je, verujte mi, sasvim dobar za šarane, jer ja sam njime pecao - somove!

Eto to su praktično jedine modifikacije tokom 20 godina! Sve ostalo je ostalo isto: jaka metalna ručica koja se uvrće u pogonski zupčanik, čvrst i robustan korpus od XT-7 kompozita (ne obazirite se na reklamni napis na telu “Graphite-Titanium”), rezani jaki zupčanici i pinion, itd. Da, umalo ne zaboravih - i rukohvat je kod serije B izmenjen. Uostalom na ovim slikama vidite razlike između starog i novog bejtranera (stari je s belom pletenicom a novi sa žutom).

Mi smo koristili dva stara bejtranera 6500 i četiri nova 6500B. Treba da znate da veličina 6500B ima rotor od metala, a manji modeli ko i svi stari bejtraneri i rotor i telo od grafita, tj. kompozita XT7. Iskreno, ja nisam primetio nikakve značajnije razlike za 17 dana pecanja, oba modela funkcionisala su bez greške. Jer…

Šta je najvažnije kod mašinica za težak ribolov? Naravno dril. A dril, tačnije velika frikciona kočnica, je napred u špulni, i vodonepropusna je! Koči kao što i mora ovakva moćna rola, bez bilo kakvog zastajkivanja, “nećkanja” i preskakanja. Kad proklizava - kliza ravnomerno, tečno, a kad koči – koči trenutno, brutalna snaga je potrebna da prokliza. Još nešto je neobično važno za takvo pecanje: slaganje!

Priznajem da me je to najviše brinulo jer ovi USA bejtraneri nemaju beskrajni vijak (worm shaft) nego jedan pridodat zupčasti par koji pomera bradavicu klizača i tako podiži i spušta špulnu (fotografija iznad). On nema tzv. Aero Wrap slaganje (unakrsno), a još manje dvobrzinsko, pa sam se plašio da će prejako zategnuta pletenica (i to još pljosnata, a ne okruglog profila) kojom teglimo olovo od čak pola kile težine da se, garant, useče, tj. da će namotaju da se zaglave jedan u drugi. Međutim, to se nije desilo ni jedan jedini put! Takođe, kada smo razvlačili pletenice, nisam je odmotavao sa uključenim bejtranerom, jer ne volim da ga bez potrebe njakam, već sam otvarao preklopnik pa kroz prste ravnomerno p(r)opuštao strunu sa špulne - da se usekla i zakočila garant bih “u kontri” oborio kolegu u čamcu koji je držao kraj strune s mamcem. I tako mi je bio pao kamen sa srca, problema što nema worm shaft nije bilo. Danas i dalje, kad se setim paklenih drilova, ne shvatam kako je slagao bez greške!

Pecali smo na relativno mirnoj tekućoj vodi (Segro i Ebro u Španiji), ali kada prorade turbine hidrocentrale na samo par kilometra dalje, voda još ubrza i počne da nosi travu I valja granje. A debela pletenica je ko mreža za travu. Gomila trave povećava otpor sve više zatežući pletenicu, ali zaista vrhunski bejtraner ne proklizava! To je, pored robustnosti, još jedna prednost ove mašinice: savršeno fino je moguće regulisati dril bejtraner sklopke (dugmetom skroz dole na telu), možete podesiti da prokliza kad muva sleti na strunu, ili ga možete dotegnuti toliko da mu tekuća voda, trava... ne smetaju - proklizaće samo kad treba, kad dođe onaj zbog koga smo i poneli ove super-role na super-pecanje!

A kada som udari, tada ili vratite polugu sklopke i isključite bejtraner, ili samo okrenete ručicu – bejtraner samo škljjocne i automatski se isključi, a frikciona kočnica uključi… Međutim, bilo je i par dana kada voda nosi toliko mnogo trave da čak i takvi bejtraneri postaju nemoćni – kolikogod da ih dotegnete trava izvlači strunu pa ih nismo ni uključivali, nego dežurali pored štapova - tada smo frikcionu kočnicu optimalno dotezali i čekali…

Negde 2013. godine, ako ne grešim, pojavili su se i Shimano USA Baitrunneri sa žutom (“zlatnom”) špulnom, valjda neka jubilarna ili limitirana serija povodom dvadesetogodišnjice. Ne znam koliko koštaju ni da li su bolji. Uostalom mene su stari “spori” 6500 modeli oduševili, i više nego zadovoljili.

Klasični USA bejtraneri su idealni za težak (dubinski na soma) i srednje težak ribolov (za šarandžije koji razvlače - eto na slici vidite verziju B kako slaže monofil). Bolje i jače mašinice, a za samo 120-130 eura, skoro da ne postoje! Zato sam ih s punim pravom uvrstio u 10 legendarnih mašinica svih vremena.

U dva navrata njima sam pecao somove (dolazili su i brojni šarani), jednom “samo” 7 a drugi put svih 10 dana i baš ni jedan jedini put, ni jedan jedini Shimano Baitrunner 6500 nije otkazao, bilo da je bio A bilo B verzije. No, sledećih par puta nam zinulo … alavo, iznajmili smo još jače role – postali smo megalomani.

Dragan Jovanov Glod