Gledah pre neki dan na televiziji pecaroša kako peca - čeka i gleda u vrhove dubinki, a kad mu riba zapecala dograbio Germinu za sam kraj rukohvata a levicom poče da mota, mota... I smota ribicu od 300 grama pa buć u čuvarku. Na tri štapa peca, sva tri različita, a na njima tri različite mašinice. Ne zna se da li su stariji štapovi ili role, iako on nije toliko star, ali shvatih da često peca, godinama... I da ništa ne menja – ni pribor, ni pristup pecanju, ni vodu na kojoj peca.

Takvih je mnogo, koji uopšte ništa ne (na)uče jer ne čitaju – svejedno da li su pecaroši ili ribolovci jer razlika postoji. Uzalud brojni mediji, uzalud sve – navike se ne menjaju. Vreme ne utiče na takve. A ja, posle napisanih na hiljade tekstova i dalje se zanosim mišlju da nije uzalud. I nije! Ima mlađih koji čitaju, iako često smetnem uma da su uzđikale čitave generacije novih ljibitelja pecanja koji tek počinju, jer mi mejlovima i Fejsbuk-porukama upućuju elementarna pitanja o pecanju. Stoga evo, iako je neverovatno da ni ovo neki ne znaju. Pa čak i matori iskusni ribolovci a ne mladi pecaroši početnici.

Svaka stacionarna mašinica za pecanje drži se ovako: dva prsta iznad vrata stope, dva ispod nje. Kada kažipst nije oko stope, hvat je i dalje čvrst. Nije, naravno, takvo držanje obavezno, ali jeste pravilno. Jer da nije, da se štap može držati za kraj rukohvata ili iznad role (ko mučičari) a ne oko vrata i stope, zašto bi se Shimano trudio da napravi tzv. „bio(loški) grip“, praktično ortopedski udoban prelaz sa vrata na stopu mašinice. Da ne žulji prste, bre!

Mnogi, naprotiv, drže ovako! Ne kažem, može se i tako – da bi bilo lako. Kada je pribor težak, ili nebalansiran, takvim hvatovima nekad je zgodnije, praktičnije pa i lakše – pomera se težište. Ajde de, to još i može da prođe, ali nikako kada sva četiri prsta budu iznad ili ispod mašinice, a ne oko nje!

Desna šaka se nikad ne skida sa štapa! Prsti uvek moraju biti na stopi mašinice! Čak i ukoliko zamarate sominu. Nemojte hvatati gore, iznad role za štap desnicom, nego levicom. Pustite ručku mašinicu (nepovratna kočnica obavezno uključena!), levicom prihvatite štap iznad mašinice pa pumpajte – odižite – soma. Potom, u gornjem položaju štapa, levicom ponovo za ručicu mašinice pa počnite opet da motate dok štap spuštate. Kada ga spustite, opet levicom za štap iznad role i odizanje soma štapom... Pa zar je tehniku zamaranja toliko teško savladati?

Jeste! Stoga što su mnogi „eminentni ribolovci“, ne tako davno, pisali kako se som ili mladica najbolje zamaraju kurblanjem napred-nazad?! Kunem vam se, tvrdili su da dril treba kombinirkama stegnuti do daske da nipošto ne prokliza, zatim isključiti nepovratnu kočnicu, i da se riba zamara motanjem ručice unapred, a kad počne jako da vuče, da ne bi pukao „najlon“ („silk“) tada se ručicom popušta, mota... unazad?! Ajde?!

Zamaranje bez drila dugo je kod nas bilo odomaćeno, široko prihvaćeno, jer „kvik je to, bre“. Srećom, postepeno su i „majstori udice“ saznali čemu zapravo služi frikciona kočnica, pa su počeli da driluju. Ili su to Shimano i Daiwa čuli za njihov „stil“ pa na neke modele za teži ribolov uopšte ne ugrađuju polugu za uključivanje-isključivanje nepovratne kočnice! Te mašinice se ne mogu kurblati, ne mogu se uopšte ručice vrteti unazad! Ali neki još uvek motaju dok tajmena pecaju?!

Gledah nekoliko puta „mongolce“ sa skupocenim priborom kako ne znaju da drže ni štap ni mašinicu, a kad im tajmen udari započne suludo i panično motanje. Jeste da im je dril uključen i da bar ne kurblaju napred-nazad ručicom (ko nekad njihovi idoli), ali bože sačuvaj da i za tren puste ručicu mašinice i levicom pridže štap. Jok bre, samo motaju, motaju... rolom zamaraju.

No, oni imaju – može im se. Mogu ribu da zamore i tako, jer baš ih zabole koliko će im mašinica trajati, tj. koliko će zupčanici potrajati. A brzo će dotrajati – čak i na Stelli. Ali mnogi od vas nemaju za takve mašinice, stoga čuvajte svoje ma koje da su fele – zamarajte štapom. Štap je konstruisan da se savija, amortizuje i umara – štap je elastičan, a ne mašinica. Mašinica je prvenstveno namenjena da sakuplja višak monofila, ili pletenice. A dril je „sigurnosni ventil“ koji služi da prokliza kada zatreba, da ne pukne ni štap, ni zupčanik, ni struna.

Eventualno, kada pecate sitnež, možete verglati ručicom i izvlačiti ribicu bez pardona, ali i tada mašinicu držite pravilno – prste oko vrata i stope. Jer se može dogoditi da rolenhalter popusti. Štap se savija, nekad čak i rukohvat.

Eto, znam da ste znali. Ali nisu svi, jer čitaju i mladi. Nove generacije koje ne koriste kompjuter jedino za igranje, nego čitaju o priboru za pecanje. Prvo pročitaju pre nego što počnu da pecaju. Ili bar pre nego što krenu u kupovinu, jer se u današnji pribor za pecanje  čak i ja sve manje razumem. Dobro de, znam šta je to iznad, ali nemojte to da kupite. Jeste da ribolovac mora da tako drži mašinicu da bi kažipstom „motao“, ali koji andrak ikome treba mašinica sa... akumulatorom?!

Napomena: ovo se odnosilo za desnoruke pecaroše, levoruki treba da čine isto – samo suprotnom rukom. A „levaci“ mogu kako hoće, oni i onako ništa ne čitaju. Oni imaju, pa mogu i da ne znaju. Stoga im preporučujem da kupe ovu električnu i da „pecaju sa Šekspirom“ (ako ga nisu čitali bar sa njim pecaju, hehehe) - da se ne umaraju dok tajmena zamaraju.

Dragan Jovanov Glod