Pucaju li plovkaroški štekovi – pucaju i te kako, lome li se varaličarci – lome, još kako. Pucaju li šaranski parabolici – lome se, a pucaju čak i somovski štapovi za morski ribolov. Pucaju li skupi štapovi? Lome se i najskuplji. Nema tog štapa koji ne može da pukne, ko što nema ribolovca koji ne može da slomije svaki štap za pecanje. Uostalom, nema automobila koji ne može da se slupa, ma koliko bio kvalitetan i skup. Problem je samo u tome što kad pukne skup brendirani štap boli mnogo više nego kad se slomi jeftin no name „kinez“.

I pre su pucali pecaroški štapovi, ali znatno ređe – a bili su jeftini(ji). Da, teže su pucali jeftiniji „plastikaneri“ (ili „fiberaši“) kako smo posprdno (ili pogrešno) nazivali štapove za ribolov čiji su blankovi bili od stakoplastike, tj. fiberglasa (staklenih vlakana), nego današnji karbonski, tj. grafitni štapovi. Ništa tu nije čudno, jer su stari bili savitljiviji (ne i elastičniji). Stari su bili švićkavi ko vrbova grana, a ona se teško (s)lomi – ali je teže pecanje, hehehe. Obična trska, opet, lakše puca ali se lakše peca. Stoga su bili toliko popularni bambusi, prilično kruti i žilavi, ne previše savitljivi ali ipak dovoljno elastični, trajni a vrlo jeftini. Nažalost, i teški – čak i kad su kratki. Ne, nisu se od bambusa nikad pravili takmičarski štekovi od 12 metara, ali vrhinski mušičarci jesu, a prave se danas, samo što su skuplji od karbonskih.

Karbonska vlakna su omogućila duže, brže i pre svega lakše štapove – ne obavezno i jače! Jer da bi bili jači blankovi moraju biti deblji, štapovi time i teži – a skuplji. Najbolji štapovi jesu relativno laki i dovoljno jaki, ali čak i oni mogu da puknu. A tada boli više nego slomljena ruka – jer su (pre)skupi.

Štap za pecanje je, posebno danas, postao obična potrošna roba pa i kada je „markirana“, tako treba posmatrati svaki ribolovački štap. Odaberi prema svojoj kupovnoj (ne)moći i pecaj brale sve dok traje. Pa kad pukne kupi novi. Ili kupi skuplji, pecaćeš duže i bolje – ali platićeš više. I sa skupim kolima vozićeš se lepše i udobnije, sigurnije i brže – ali platićeš više. Ponekad neuporedivo više a stići ćeš tek neznatno pre nego neko sa 3-4 puta jeftinijim. Ali kad stignete, na vas niko neće obratiti pažnju ko na nekog dasu kada izađe iz svojih liksuznih kola. Uvek se najviše plaćao prestiž, pa tako i u ribolovu.

Kada, kako, zašto i gde puca ribolovački štap već sam opisao – klikni na boldiran link pa vidi, tako da ovde neću pisati o tome. Ovde želim da pojasnim značaj kompozitnih vlakana i da vas usmerim da odaberete optimalan štap, kako bi vas manje bolela ruka - dok pecate, i novčanik - dok plaćate. Naravno, postoji i mogućnost popravke, ali se ona ne isplati za jeftinije štapove. Po meni, opet, ne isplati se ni lepljenje skupljih slomljenih blankova, ali ko voli nek izvoli – ja kad znam da je štap krpljen imam neki nelagodan osećaj dok pecam. U servisu se mogu zameniti istrošene karike ili staviti nova pluta, ponovo prelakirati blank... ali zakrpiti blank? Iskreno, i to može ali se ne može samo mesto loma zalepiti negu u blank „zakrpa“ umetnuti. Tako se promeni akcija a to ne volim. Najbolje je pogledati da li u servisu ima recimo čitav deo sa nečijeg štapa slomljenog na drugom mestu, pa ga zameniti – ne lome se svi štapovi na istom mestu. Nekom pukne sam vrh, nekom gornji deo, nekom na spoju, a nekome blank u rolenhalteru. Bolje je, recimo ubaciti ispravan gornji deo nekog drugog štapa na donji deo vašeg, ukoliko pasuje. Akcija se razlikuje, ali bar znate da nije lomljen.

U principu, kada štap „eksplodira“, ako blank odjednom pukne na više mesta, to obično znači da nije fabrička greška nego je ribolovac prefosirao. Ali ukoliko pukne na jednom mestu može biti da je fabrička greška u materijalu, da je tu bio udaren, ukoliko pukne na spoju da nije bio dobro uštekan ili da se raštekao usled brojnih i silnih zamaha. To važi za sve, a posebno za varaličare i šarandžije koji zaista žestoko forsiraju svoje parabolike.

Ali kada ovako pukne istovremeno i štap i mašinica (oba poznatih brendova), i blank i rolenhalter i stopa čekrka, tu nisu baš čista posla. Šalim se – to znači samo jedno: da je došlo do ekstremnog preopterećenja, jer je lansirani teret bio prevelik ili je zamah bio prejak – ili oboje zajedno, trećeg nema.

Na slikama vidite da je pukao i varaličarski Sportex Made in Germany i šaranski Century Made in England. Koliko to boli znaju jedino njihovi vlasnici, ali ja im želim sve najbolje – nek su živi i zdravi, a štapovi ko štapovi, ima ih i biće. Znate kako se kod nas kaže: „nije on kupio mene, nego ja njega“. Bože moj, ne služi ribolovac štapu nego štap ribolovcu. Ko što kola služe za prevoz a ne za paradiranje. Jer zamislite koliko tek boli kad se slupa Lamborhgini.

Eto, videli ste da se stakloplastika teže lomi, iako se tako zove, a da karbonci pucaju ko staklo, iako su od grafita i bog te pita kojih sve kompozita. Ko ima Garant složiće se garant. Uostalom, „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“ – tvrdi moj prijatel Nikola Biga, dipl. ing. tehnologije.

Ja sam koristio brojne štapove raznih brendova, a slomio sam svega jedan DAM, i to vrhunski X-Kev blank, jer sam pokušao da ga pred ribolovcima odignem od zemlje, dižući ga samo za vršnu kariku. Naravno, pametniji je popustio – pukao je (Hardy Favourite nije, ni iz više pokušaja ranije). Kao što vidite, ni kevlar nije dovoljno otporan na budal(aštin)e.  

Dragan Jovanov Glod