Legendarna engleska ikona i kraljevska ribolovačka kuća Hardy (tj. Hardy & Greys, kako se sada zove), postala je deo globalnog američkog giganta Pure Fishing. Hardy se godinama susretao sa problemima i teškoćama: pad prodaje, otpuštanja radnika, ostavke čelnih ljudi... samo su neke od muka sa kojima su se nosili u Hardyju. Posle ove poslovne transakcije, tj. akvizicije, postavljaju se različita pitanja: kakav će uticaj ovo imati na globalno tržište ribolovačkog pribora, ko će izaći kao pobednik, hoće li uopšte biti pobednika i gubitnika, šta će budućnost doneti obema stranama...
CEO Pure Fishing korporacije Džon Doer (John Doerr), je u diplomatskoj izjavi rekao kako obe kompanije dele istu strast ka inovacijama i da se ovim činom otvaraju brojne mogućnosti za sve klijente, kupce i ribolovce sveta. A šta na sve ovo kažu trgovci?
Pol Devlin (Paul Devlin) direktor u Glasgow Angling Centre UK, smatra da će ovaj potez biti koristan i za Pure Fishing i za Hardy & Greys. Ovo će dovesti do finansijske konsolidacije obe firme i proširiti ciljanu grupu kupaca. Pure Fishing, smatra Devlin, ovim potezom popunjava prazninu u svojoj ponudi, jer će sada moći da računa i na kupce najdubljeg džepa, kojima spominjanje imena Hardy znači sinonim za vrhunski kvalitet. Devlin ovde naročito spominje Hardijev "Sintrix" materijal, koji može biti privlačan za buduće kupce.
Slično izjavljuje i Džim Marfi (Jim Murphy), predsednik Hardy North America (Hardijeva američka podružnica, zadužena za tržište SAD). On kaže da je ceo proces akvizicije bio do detalja promišljen i veoma pažljivo izveden. Marfi smatra da će svakako biti još izazova u budućnosti, ali da su mogućnosti napretka daleko veće. Akvizicija Hardy & Greys od strane Pure Fishinga će doneti dosta toga ukupnom tržištu, a svima se daje mogućnost uspeha.
Ovde treba napomenuti jedan detalj, koji nije šire poznat našim ribolovcima. U sklopu Hardija, posluje i sestrinska firma Hardy Advanced Composites, koja pravi cevaste proizvode od ugljenika, fiberglasa i drugih kompozita, koji se upotrebljavaju u različite svrhe. Korisnici ovih proizvoda su vojska (antene, komunikacija), aeroindustrija (delovi za avione, svemirske stanice), sportska industrija (delovi za jahte, kanue, Formulu 1). Akvzicijom je po svemu sudeći obuhvaćena i ova kompanija, čime joj se osigurava budućnost.
Međutim, uveliko se pojavljuju komentari ljudi koji prate ovu problematiku i koji ne pokazuju toliku oduševljenost i optimizam povodom ove vesti. Činjenica je da nekadašnji ribolovački giganti i legendarna imena, kao što su Mitchell, Shakespeare, Penn, Abu i drugi, koji su danas u sastavu Pure Fishing korporacije, više nisu ni blizu onoga što su nekada bili. Od njih su nažalost ostala samo trgovačaka imena, što u praksi znači da se pribor pravi u nekoj od kineskih farika, a onda samo lepe (štampaju) pomenuta imena.
Šta će doneti dalja budućnost koja je, kada je Hardy & Greys u pitanju, već počela, zaista je nezahvalno prognozirati. Činjenica je da je Pure Fishing, do kupovine Hardy & Greys-a, imao samo ograničen uticaj na fly fishing tržište, koje je oduvek imalo ogroman potencijal i gde su se okretale ogromne svote novca. Sigurno je da sada želi da uzme deo kolača za sebe, a ime Hardy, kao i njegov značaj u mušičarskim svetu, ne treba posebno isticati. U Pure Fishing-u su sigurno imali ovo u vidu.
Ipak, treba znati da se najkvalitetniji mušičarski štapovi i čekrci i danas prave u Engleskoj. Kada su štapovi u pitanju, model Artisan se izrađuje od već pomenutog Sintrixa, koji predstavlja kombinaciju ugljeničnih vlakana i specijalnih smola na molekulskom nivou, tzv. "Nano resin technology". Najkvalitetniji materijali i rad engleskog radnika koštaju oko 1000 engleskih funti, ali čak ni tako visoka cena štapa ne predstavlja prepreku za one najzahtevnije, koji žele beskompromisni kvalitet.
Da ne bude zabune, slične tehnologije su koristili ili koriste i G-Loomis u seriji štapova NRX, zatim Orvis, Sage, TFO (Temple Fork Outfitters), itd. U tekstu je tehnologija spomenuta u kontekstu Hardija, koji joj je dao svoj naziv. Svaki od navedenih proizvođača koristi sličnu tehnologiju (Nano Silica Fillers ili Nano Silicate Resins), ali opet dovoljno različitu i pod drugimimenom.
Uz ovakav štap Hardy štap ide i neki od četiri modela mušičarskih čekrka "Made in England", koji koštaju od 370 do čak 1500 funti!
Inače, kompanija je od svog osnivanja 1872. godine bila u rukama porodice Hardy, dok je nije otkupio Harris & Sheldon Group Limited, 1967. godine. Tako su radili sve do 2004. godine, kada su kupili kompaniju Greys i dodali njeno ime svom.
Izazovi budućnosti su svakako ogromni, ne samo za Pure Fishing i Hardy, već i čitavu globalnu ekonomiju i tržišna kretanja, pa je u ova turbulentna vremena teško unapred prognozirati dalju sudbinu ove akvizicije, kupovine ili spajanja, kako god to nazvali. Kao i uvek, vreme će pokazati svoje.
Vladimir Jovicki Jovis
Put u pakao često je popločan najboljim namerama. U ovakvoj trgovini, kao i u mnogim sličnim transakcijama, uvek obe strane izjavljuju da su dobro prošle. Jedna smatra da su jeftino kupili, druga da su (se) skupo prodali. Ali često bude da je profitirala samo jedna strana. U ovom slučaju mislim da je profitirao Pure Fishing. Naravno, ja na to gledam pristrasno kao konzument, emocionalno vezan za Hardy – kraljevski Hardy. Da imam akcije Hardyja možda bih bio srećan, ali ovako…
Ovako je “srećan” Jovis, i mnogi drugi koji imaju stare engleske štapove, čija će vrednost vremenom da raste, jer House of Hardy je bio brend možda najpoznatiji u svetu ribolova, čije proizvode smo kupovali i mi, obični smrtnici, osećajući diskretni šarm buržoazije. Ne što smo bili snobovi nego plebejci koji su pecali priborom za patricije. Sada će, verujem, još šire narodne mase moći da pecaju Hardy opremom jer će biti jeftinija i dostupnija. Pa još jeftinija… sve dok ne ostane samo uspomena.
Jer, ukoliko Enco proda Ferrari Anjeliju sve ostane isto – automobili su i dalje iz Modene, ali i dalje preskupi, jer su italijanski. Ali ukoliko englesku kuću kupe Amerikanci a proizvodi ne stižu iz Alnwicka nego Kine tada je to znak da se na put krenulo. Ne baš u pakao, ali svakako na put bez povrtka – put u zaborav. Putem kojim su već otišle mnoge renomirane ribolovačke kompanije. Gde su sada ti brendovi?
Dragan Jovanov Glod
