Možda će neko reći da u ovoj opštoj bedi i nemaštini nije prikladno spominjati i hvaliti skup(lji) pribor za pecanje i ekskluzivnu ribolovačku opremu, ali...
Iz ličnog iskustva, skoro da bih mogao da tvrdim da je skup ribolovački pribor, zapravo - jeftin(iji)! Za poslednjih trideset (i nešto više) godina kroz moje ruke je prošlo mnogo štapova, dok mašinica nešto manje. Evo nekih mojih iskustava:
Jedna od stvari koju ne možemo da vidimo kod jeftinog štapa je materijal od kojeg je napravljen, a to je suštinski i najbitnije. Ipak, zdrava logika nameće pitanje: kakav je štap koji košta 10-20 i nešto više evra? Čak i da je radna snaga besplatna (a nije!), i da su serije ogromne, na tržištu se znaju cene karbona, plute ili karika na tržištu. Logično se nameću pitanja: kakav je kvalitet upotrebljenih materijala, koliko pažnje je poklonjeno izradi takvog štapa i kakva je kontrola kvaliteta?
Takva, da sam imao lično prilike da se uverim testirajući dva štapa iste serije, da oba "rade" drugačije, tj. imaju drugačiju akciju?! Gledao sam svojim očima iste fider štapove, kod kojih su vrhovi drugačiji nego vrhovi na drugom "istom" takvom štapu, viđao sam štapove kod kojih sprovodnici čak nisu vezani na istom rastojanju, ali, ono što mi je posebno upalo u oči je to da neobično veliki broj jeftinijih (pa čak i nekih srednje cene) štapova - "radi" na spoju! Mnogi ribolovci kod kupovine ne obrate pažnju na taj detalj, tj. sklope štap, zamahnu njime nekoliko puta, provere akciju i ima li nekih oštećenja (neki ni to ne urade) i kupe. E sad, zamislite dva kvalitetna, proverena štapa od kojih je svaki drugačiji!?! Teško, tj. nikako! Jer brend nije samo "ime", već i kvalitet koji sa sobom nosi ime! Brend se dugo stvara, pa čak i danas, možemo biti prilično sigurni da će kvalitetan (proveren) proizvođač biti u stanju da napravi i nešto jeftiniji štap, ali sasvim prihvatljivog kvaliteta.
Ja obavezno kod kupovine štapa uradim sledeću stvar: sklopim štap, a onda sam spoj obuhvatim i stegnem šakom. Tako stegnut štap na spoju, istom tom rukom klatim gore-dole i levo-desno. Jako je bitno da se tom prilikom ne oseti nikakvo "lupkanje" unutra na spoju, tj. moramo imati osećaj da su delovi lepo nalegli. Lupkanje i kuckanje unutar spoja je gotovo siguran znak da tu ima "lufta", a takav štap je neuporedivo skloniji pucanju, čak i da je napravljen od kvalitetnog materijala. Takođe, dešavalo mi se isprobam čak nekoliko istih štapova dok ne pronađem jedan koji dihtuje savršeno.
Iskren da budem, do sada ni jednom nisam video luft na spoju kod dobrog štapa! Mogu Kinezi I te kako da naprave dobar, pa i vrhunski štap (i još mnogo toga, pa uskoro će u svemir!), tu sumnje nema, a po meni je jedino bitno upotrebiti kvalitetne materijale uz rigiroznu kontrolu kvaliteta i celog proizvodnog procesa.
I da se razumemo, ovo nije nikakav poziv da se kupuju samo skupi štapovi i mašinice, već samo savet kako biti maksimalno zadovoljan kupljenim priborom. I u jeftinijim serijama se može pronaći prihvatljiv štap, samo treba imati strpljenja i vremena dok se nađe takav.
U ovo naše vreme potrošačkog društva, potez nekih "proizvođača" da nude uglavnom pribor skromnijeg kvaliteta, može donekle biti opravdan, jer se jeftiniji štapovi uvek bolje prodaju od skupih. Takvi proizvođači će se uvek iz petnih žila truditi na nas uvere kako je kupovina skupljeg pribora čisto bacanje para, dok istovremeno i sami znaju pravu istinu.
Definitivan odgovor "skupo ili jeftino" ne postoji, jer svako ima svoj stav. Možda bi se moglo reći da se Puntom sasvim fino i komotno vozi i putuje, pa ipak ljudi često požele više.
Baš zbog toga što nam je svima teško da odvajamo novac za ribolovački pribor, tim više treba biti uporan da za naš novac dobijemo ono što želimo, a dobri i pouzdani trgovci će nam uvek rado izaći u susret, čak i kada "zakeramo". Na sreću, takvih je sve više, što nama ribolovcima olakšava celu stvar.
Vladimir Jovicki Jovis
Nije problem toliko u Kinezima, koliko u nama Evropljanima i Amerima, jer mi od njih zahtevamo što jeftinije, pa je “kinesko” postalo sinonim za jeftino. Ne treba onda zahtevati i kvalitetno. Ni u Kini ne može “i jare I pare”!
Recimo, jednom sam pričao s nekim Kinezom, trgovcem, koji prodaje perjane jakne. Ja počeo da, što lepo reče Jovis, zakeram zbog kvaliteta, a Kinez mi reče: “Imamo mi bolje, ali ti nemaš – pare”!
I u pravu je bio čovek, jer već i Kinezi znaju šta sirotoj raji da prodaju. Drugim rečima mi je praktično rekao: plati brate ako želiš kvalitet – možemo mi to napraviti - samo ti ne možeš to da platiš!
D.J. Glod
