Izabrati najbolji model ribolovačke mašinice iz najpopularnije serije na svetu, Shimano Twin Power, veoma je nezahvalan zadatak. Bar za većinu. Međutim, za mene je to „mačiji kašalj“. Naime, najbolji Twin Power koga je Shimano ikada napravio, bio je ovaj malecki MgS iz, sada već daleke, 2000. godine.
A kupio sam – dva! I to vrlo povoljno. U jednoj novosadskoj prodavnici ribolovačke opreme, između ostalog pribora za pecanje, mesecima su na polici stajala i dva modela Shimano Twin Power MgS – veličine 2500 i 3000. Gledao ih nije niko – bile su „premale“ za novosadske ribolovce, iako nisu koštali velike novce. Naime, trgovac nije voleo da mu dugo stoje zarobljena novčana sredstva, pa im je snizio cenu skoro na nabavnu. E, to nisam smeo da propustim – kupio sam obe, za tada pristojnih 480 maraka, (danas smešnih 120 evra po mašinici)!
Trgovac mi je toliko „popustio“ pod uslovom da kupim obe, jer se plašio da ako kupim samo „veliku“ 3000, „malu“ 2500 neće nikome moći da proda. Hehehe, a one su bile iste, samo su kapaciteti špulne bili različiti!
Kako su razlike bile jedino u kapacitetima (uz mašinicu su se dobijalo dve jednake špulne!), a tela su bila istih gabarita, napravio sam dve kombinacije: obe mašinice su imale po dve različite špulne – 2500 i 3000. Jedna mašinica je bila za mog prijatelja, a drugu sam ostavio sebi. Napunim pletenicom Fireline špulnu 3000, pa pecam, pecam, pecam... a kada iskidam izvesnu „metražu“, prebacim pletenicu na pliću špulnu – tada bi mi 2500 bila puna, a na njoj „nov“ Fireline, tj. od gore je onaj deo strune koji pre ležao na dnu špulne 3000, pa nije korišćen. Potom sam opet pecao, pecao... i napecao se.
No, nisam ga zbog cene uvrstio u Twin Power broj 1 svih vremena, nego zbog kvaliteta! To je bio „otrovni Twin“ – rasna zverka u malom pakovanju! To je, do sada (a verijem i od sada...) jedini Twin Poewer koji je imao i metalno telo, i metalni poklopac kućišta – i metalni rotor! Praktično, mala jeftina Stella – a sa dve špulne.
MgS je oznaka za magnezijum. A na njemu je magnezijumski bio samo rotor, dok je kućište bilo od aluminijuma. Lagan čvrst rotor bio je po gabaritima mali, jer su „viljuške“ bile tako konstruisane da se preklopnik nalazio sa njihove spoljne strane.
I još, povrh svega, laka špulna od aluminuma i grafita!
A tu je penta: metalni rotor trpi naprezanja – a ne špulna! Rotor rotira (valjda što se zove rotor, hehehe), a špulna fiksira. Vrti se jedino u drilu, ali perfektno tečno, jer su veliki frikcioni diskovi u špulni bili od materijala kao na Shimano multiplikatorima tipa Tiagra!
Danas se špulne većinom prave od metala, pa glancaju, farbaju i poliraju, da dizajnom dominiraju. A stari dobri Quck je imao sve metalno sem špulne – od bakelita beše. I legendarni Mitchell 300 je imao sve metalno - sem grafitne špilne! Govori li vam to ponešto?
Upravo zbog takvog rotora i velikih frikcioninih diskova u špulni je i bilo moguće ostvariti nezvanični svetski rekord Twin Powerom MgS – naravno, i zbog vrhunskih materijala i preciznog sklopa pogonsko-prenosnog sistema. A ni štap nije bio „mačiji kašalj“. Ali to je već druga tema... Tema za novi vremeplov i omaž Sportexu Kev.
Uglavnom, koga zanimaju svi tehnički podaci i ostali parametri, šeme i fotografije unutrašnjih sklopova i spoljnih delova te male zveri, neka pogleda super-test Twin Powera MgS – ovo što pišem je omaž a ne test, ovo je vremeplov. Jer takve mašinice više nema!
A nemam ni ja – odslužila je svoje posle silnog ribolova, postala „čujna“, pa sam je posle skoro 8 godina fest maltretiranja poklonio svom drugaru Paku, a on je pecao, pecao, džigovao i silovao (ko poznaje Paka, instruktora i varaličarskog vodiča na rumunskom jezeru Sarulešti, i njegov stil džigovanja i drilovanja, zna o čemu govorim) još skoro dve godine, dok nije - na jedvite jade – uspeo da joj načisto dušu uzvadi. Iskreno, jedva smo joj doakali Pako i ja zajedničkim snagama – ali tek posle deset godina.
Bila je, istina, nekoliko puta podmazivana, ali nikad generalno čišćena ili remontovana, jer se veoma lako otvarala. A ne ko današnji modeli, gde ti trebaju inbusi i specijalni šrafcigeri da bi prvo skinuli rotor, pa sve ostalo, da bi joj „utrobu“ videli.
Proizvodila se i prodavala kratko, svega dve godine, a u Evropi je bila praktično nepoznata, skoro zapostavljena od ribolovaca. Njen naslednik je bio Twin Power MG iz 2003. ali (po mnogima) nije ni izbliza bio dostojan prvom malenom Twinu. Jer svi kasniji Twin Poweri su imali metalne špulne - ali nemetalne rotore.
Tako je Twin Power MgS iz 2000. godine ostao jedini model sa metalnim rotorom, praktično mala Stella po izuzetno prihvatljivoj ceni. I još sa dve špulne!
Nije ni potrebno napominjati da je bio Made in Japan.
Mislim da se Shimano tu opekao, pa je brže bolje tog Twina povukao, ali ipak kasno – ja sam ga već nabavio!
Dragan Jovanov Glod
P.S. Po našim forumima u „kupujem-prodajem“ teško ćete pronaći Twin Power MgS iz te serije, a i na nemačkom e-bayu se retko nalazi. Ali i da ga je bilo u dobrom stanju ja ga ne bih kupio. Naime, ne volim „vožene“ mašinice, ali volim „razgažene“ štapove – jer dobar štap praktično nema rok trajanja, dok svaka mašinica, pa čak i ovaj Twin, imaju.
Naravno, danas se prave i štapovi koji kraće traju, jer je cilj da mu ribolovci što pre doakaju – pa kupe nov! A o novim, prelepim mašinicama, ne vredi ni trošiti reči. Ali da su lepe – lepe su! Mnogo lepše nego moj mali Twin Power MgS sa početka milenijuma.
