Večita dilema “šta je bolje” nije nikada razrešena jer je onomad Ajnštajn rekao da je sve relativno. Potvrdu njegove “Teorije relativiteta” dao je ne toliko davno jedan naš “ekspert” tvrdnjom kako u Srbiji prosečna plata od 350 evra vredi ko 1100 evra u EU. Auuu, nisam znao koliko smo bogati! Stoga se setih još jednom Alberta, kad  je rekao da su samo dve stvari na svetu beskrajne: svemir i ljudska glupost. Mada, dodao je, za svemir nije toliko siguran.

I eto, tako je razrešeno bar to, te sada znamo šta je beskrajno, ali da li se zna da li je bolji duži ili kraći štap? Iako, možda, izgleda da je odgovor lak nije  sve tako jednostavno, već relativno. Stoga, krenimo u razrešenje najveće pecaroške dileme i najkomplikovanije teme - dužine.

Kod šarandžija nema dilema - što duži tim bolje. Naravno, ne treba baš preterati. Oni pecaju s obale, zabacuju daleko - bolji je stoga duži štap. Kada im udari šaran dužim bolje zamaraju, dužim ga bolje vode iznad prepreka i tako dalje. Jedini problem je kada ga privuku, ali i na to moderni imaju odgovor - veliki merodov sa dugačkom drškom, za velike šarane. Plus, retko ko od njih peca sam, uvek je tu kolega da zagazi u vodu i podmetne meredov. 3,6 do 3,9 m za njih je standard. Šarandžijama nije presudno ni da li je štap balansiran, pa čak ni koliko je težak, jer im stoji na rod podu. Kad  im udari kapitalac uzimaju ga u ruke - ali tada je adrenalin toliki da ne osećaju ni težinu štapa ni debalans - samo osećaju težinu ribe.

Štapovi za pecanje plovkom skroz su druga priča. Ova tema i nije, stoga, toliko za njih, jer se zna: štekovi, meč i bolonjezi imaju striktne dužine, zna se tačno kad koji - i koliki. Uslovljeno je sve striktnim zahtevima.

Varaličarenje. Uh, tu nastaju muke Tantalove, jer je sve baš relativno. Na primer, da li se peca sa obale ili iz čamca; da li je džigovanje ili džerkovanje, da li je... Pitanja mnogo pa krećemo redom,  prvo s obale, pa dokle dobacimo...

Štap od 3,3m je bolji nego 3,0m jer se može dalje zabaciti i više izdizati džig, da i ne pominjemo kratke od 2,7m. Znači, bolje je duži štap.

E pa nije! U stvari, jeste. To jest nije... Što duži to teži, skuplji i lošiji balans. Da i ne pominjem granje na obali, jer kako zabacivati i džigovati ispod krošnji ili iz žbunja. Aktivna dušina štapa od 3,3 nije 60cm veća od štapa 2,7m nego manje - duži štap ima i rukohvat veće dužine zbog balansa. Zato je 3m neka univerzalna mera. Međutim...

Pecate voblerima, kašikama... tj. izvodite besne gliste varalicama. Tada je bolji kraći štap, jer niko ne diriguje motkom. Naročito ako džerkate...

Ali ko još džerka s obale? Idemo zato na vodu, u čamac. Da li su za lov iz čamca bolji duži ili kraći? Obično odgovor glasi: kraći. I ja bih se složio, ali... O “ali” i alama kasnije, da prvo vidimo prednost kraćih.

Jeftiniji, lakši, praktičniji za “dirigovanje” - posebno džerkovima! Plus neuporedivo balansiraniji, pravi štapić za fon Karajana. Lakše se prihvata riba rukom ili gripom, da ne pominjem meredov. Kada se “pumpa” zgodnije je kraćim, zbog manjeg kraka poluge. Kod dugačkog se, obično, skraćuje krak hvatanjem pod prvu kariku, kad se zamara ala. Ali...

Kraći štap ima manje karika! One služe da pravilnije rasterećuju blank - što ih je više tim bolje, jer karike na sebe primaju temperaturu usled trenja. Više karika = manja površina dodira = manje trenje = niža temperatura = brže odvođenje toplote = bolje hlađenje i karike i strune!

Ali više karika jednako skuplji i teži štap!

E, baš ga tupim! Sad ispada da je i za čamac bolji duži. Nije, ali.. i jeste.

Zavisi šta pecate! Za smuđa jeste bolji (najbolji!) neki štapić od 2,4 ili 2,7 m, ali ne i za štuku, a posebno ne za soma. Istina, ako pecate štuketine velikim džerkovima najbolji je kraći, a i nije, jer šta kad vam zbriše pod čamac, kako zaobići pramac - a to svaka velika uradi? Da i ne pominjem kad veliki som uradi isto. A uradi redovno! Tada je praktičniji duži - možete štapom da “obiđete” pramac ili krmu čamca. Kratkim to ne može.

Ali ako pecate kederima ili peletama tada možete i sedeći. Za to se ipak koriste monstruozno jaki štapovi pa se može i sedeći, ali je sigurnije odići iz vode propeler. Takvi štapovi su skoro uvek jednodelni, kratki, teški, specijalno za ale napravljeni. Karike su im jake, često umesto prstena valjci - kao za morski ribolov, plus multiplikatori.

U lovu na ale, kolega je potrebniji od svakog sonara, štapa, mašinice, jer je bez njega prihvatanje nemoguće - šta vam vredi što ga upecate ako nema ko da ubaci u čamac. Kolega vam treba i za fotografisanje. I za proslavu - nećete valjda sami piti pivo? Stoga  ja ne bih varalicom na soma nekim kratežom, ali bih itekako s obale - jer šta će mi trometraši ako razvlačim, a i pušla dubinki je lakša za poneti..

Znači, sve je relativno! Univerzalnog štapa nema, niti će ga ikad biti, pa je moja preporuka da uzmete vaš lični dohodak od 350 evra i date “ekspertu” da vam kupi 3 štapa po 300 evra svaki - kusur od 200 neka zadrži ko bakšiš. Za stotinjak evra može se danas kupiti solidan štap; kupite jedan od 2,7m, drugi od 3m, a treći od 330cm pa pecajte. A još bolje: još tri za druge ribe! Jer ni tri nisu dosta. Samo kako da izvojite još jednu platu.

Izgleda ko šala, ali nije. Štapovi za smuđa moraju biti skroz drugačiji od štapova za štuku, ali ni štukare nisu za somove. E ako ste još i mladičar...

Možda je izgledalo na početku da šarandžije imaju veće troškove, ali ne - ko varaličari s obale i iz čamca, plus peca sve moguće grabljivice i dubinkama i plovkom i varalicom, taj ga je na...

Nagrabusio! Srećom, imamo lični dohodak (i to prosečan!) od 1100 evra pa nam se može. Sve dok se Srbi ne slože... pa “experte” ekspeduju nogom u… svemir!

Dotle, snalazite se kako znate - za varaličare štap je presudan faktor, ali je svaki stil pecanja i svaka vrsta ribe zasebna tema. Jer za džerk vam treba nešto od 240cm najviše, još bolje 210, pa i kraće. A s obale što duže, ako niste ispod drveta. Možda bi se i moglo reći da je tri metra neka univerzalna  dužina, ali za mene je to 270 cm. Nije aktivna dužina od najviše dvadesetak centimetara toliko presudna. Ako lovite smuđa džigovanjem s obale tek se sa 330cm nešto dobija. A još više sa 3,6. Samo, kako to držati u ruci? Kako uopšte dirigovati tolikom “palicom”?

Vidite da vam trebaju jaki štapovi za džerk - a kratki! Pa za smuđa neki od 40 grama i kratki i dugači. Potom za štuku (leptirima i kašikama) i duži i kraći, zavisno odakle pecate. Somovi opet ištu kratke za kedere a duže za čamac varalicom, da li 3 metra ili nešto kraće ne znam ni sam. A pojma nemam kakvi trebaju mladičarima...

Ko voli da peca bucove pilkerima i mušicama koristi duži i jači kojim se može što dalje lansirati, za klena na potocima treba kraći, manje snage...

Dužine štapova su priča bez kraja. Ali opet kaže se da dužina nije bitna ni za...

No, bolje da pitamo ribe da li je bolji duži ili kraći? Ako kažu “kraći” - podrazumeva se da je “tehnićar”. Ali na “tehniku” se vade svi sa kratkim. Opet, po Frojdu duži štap je satisfakcija, psihološka kompezacija za nešto drugo kraće. Ko će više ga znati?! Eto, čak ni Ajnaštajn ni Frojd ne mogu razrešiti tu pecarošku enigmu. A kad ne mogu oni, sigurno ne mogu ni ja.

Dragan Jovanov Glod