Ko o čemu, baba o uštipcima! Eto, i za ovaj “uštipak” uzrok su neki komentari koji su me naterali da se ponovo dobro zamislim. Šta ako grešim? Možda nisam u pravu, sve se menja, a priroda je čudo! Stoga sam ponovo, i ponovo, studiozno proguglao netom, ali uzalud – fizika je neumoljiva, jer je fizika primenjena matematika, a matematika nije metafizika pa da 2 plus 2 može biti 5, ili više. No, pre fizike evo malo geografije.

Apsolutno je svejedno da li je severoistočna Rusija ili jugozapadna Španija, da li je napolju minus 30 ili “samo” plus 2 stepena Celzijusa - svuda se voda ledi tek na nula stepeni. Znači da je i na Ebru i na Volgi hladna voda od +1 pa do plus 4 stepena (kada je najgušća), ili 5-6 stepeni. Stoga se i sve ribe jednako ponašaju - ne znaju one da li su u Volgi ili Ebru. Pa tako i som jedino oseća koliko je hladno ili toplo – pojma nema ni gde je ni koji je datum. Jedino što će u Španiji krenuti ranije jer je južnije toplije, ali da li već u martu ili tek aprilu (zavisi kada se sneg s Pirineja otopi i prođe ledeni vodeni talas) ne zavisi od geografije nego fizike. U Rusiji će led da se (o)topi kasnije, a u Španiji ga možda i ne bude, ali voda je hladna sve dok je ‘ladna. Ko što će led biti deblji i duže će potrajati u Sibiru nego u Vojvodini, Slavoniji… Sloveniji. Ali voda ne može biti hladnija od 0 stepeni ma gde da je, i ma koliko da je napolju studeno – tako tvrdi fizika.

Voda hladna, riba gladna - ali trpi. Ne jede, ne pliva, ne troši energiju i dragocene kalorije – zavuče se u mulj i čeka da otopli. Valjda ste nekad spremali kedere za proleće, pa znate. Ja sam u pecaroškoj mladosti preko zime “lagerovao” kedere u kadi. Ubacim s jeseni babuškice u hladnu vodu, ugasim svetlo i odem. One se sve sakupe u jato, zbiju se, stisnu jedna uz drugu ko da se jadne greju, i sklone u ugao kade. Ne mrdaju! Kada povremeno dođem da im promenim vodu, upalim svetlo i pokupim sa površine uginule. I opet odem, ne uznemiravam ih, ne diram. I prežive tako bez mrvice hrane mnoge sve do proleća, ali moje trokrake nažalost ne!

Somovi su naše najzimogrožljivije ribe, prvi se ukrtože a poslednje iz zimske hibernacije probude. Pa valjda znate da je lovostaj za soma tek od 15. maja. I ciprinidne vrste zaležu u zimovnike, samo kasnije od soma, a pre njega se s proleća bude i otplivaju – pobegnu na vreme. Stoga je lovostaj na šarana, recimo, ranije nego za soma, šaran se pre mresti – som poslednji.

Opet, zimi manić radi! Kažu da je to najbolji mamac za soma, ali nikad ga som ne napadne zimi. Uostalom probajte, upecajte manića pa ga okačite na udicu i čekajte soma do sudnjega dana. Uzalud! Možete ga čekati sve dok se ne smrznete! Niste se smrzli dok ste (u)pecali manića, ali jeste čekajući “zimskog godoa”. Neki “metafizičari” manića zovu “zimski som”?! Oni čak i ne znaju da je on iz porodice bakalara, da blage veze nema sa somom, čak naprotiv – som voli tople vode, manić hladne. Som zimu prespava u skloništu, manić leto sklonjen u utočištu.

Zbog toga neki ribolovci praktikuju mnogo efikasniju zimsku metodu za “pecanje” soma – mnogo efikasniju i aktivniju, da se zagreju. Što je som pasivniji somaroš je aktivniji, zar ne, hehehe.

Pomenih Slavoniju, pomenuh Sloveniju, ne pomenuh Srbiju, Bosnu… isto je to. Samo nije ista Slovenija! Tamo, recimo, na Savi som zimi ne radi. Ali samo par desetina kilometara nizvodno, na istoj toj Savi ali u Hrvatskoj, som I te kako radi?! Pa kako to?

Tako lepo: u Sloveniji somovi zimi ne rade jer rade ribočuvari!

No, ukoliko je filozofija tema ovog teksta, onda evo: metafizika je filozofska disciplina koja raspravlja o onome što je iza i iznad svake realnosti i iskustva, ona proučava pojave i procese izvan sveta realnog opažanja. Ukoliko ste, dakle, metafizičar tada je moguće da som radi zimi. Uostalom, bolje je sebe smatrati filozofom nego lopovom.

I na kraju, da se razumemo, ja lično odlično poznajem nekolicinu vrsnih “zimskih somolovaca”, mojih starih drugara, preko leta fantastičnih ribolovaca i fanatičnih varaličara. Ali oni nusu licemeri, nikad sebe nisu smatrali metafizičarima-čistuncima, nego čistim racionalnim matematičarima – tačno su znali koliko košta kila mesa!

Verujte, od svega su najgori licemeri – izgrabuljaju, uslikaju se, pa na Fejsu kažu kako su ribu vratili, jer su, kao, Catch and Release sportski ribolovci. A u stvari zanimaju ih jedino novci. Ili oni koji lajkuju metafizičara u jednoj opanjkavaju ga u drugoj grupi, a većina ćuti, prave se glupi.

No, ko sme da tvrdi da se u ledenoj vodi ipak ne može som upecati udicom za usta! Jer i na LOTO-u kad-tad neki srećnik ubode “trinaesticu”, iako matematika kaže da je verovatnoća mizerno mala. Pa ko uporno zabacuje, možda nekog i zakači baš za usta! Naravno, ribolovac metafizičar smatra da je tog jednog soma “upecao” jer je “radio”, a desetine ostalih ne računa koje je “slučajno” potkačio. Samo mi nije jasno zašto se takav srećković smrzava umesto da uplati listić. Jer ukoliko je mladica riba hiljadu zabačaja, onda je zimski som riba od milion hitaca – ali za Sizifa ni milijarda pokušaja nije ništa..      

Sizif

 P.S. Još malo filozofije: Sizif nema nade, ali ono što ga održava u životu i što mu daje snagu jeste svest o sebi, o svojoj sudbini i o nepravdi, revolt protiv bogova, revolt protiv vlastite sudbine, revolt protiv besmisla i potreba da se prkosi svemu.