– Hoće li neko, nekada, stati na put alasima i privrednom ribolovu?
– Hoće li im neko, nekada, reći šta smeju, u koje vreme i do kojih granica – a šta ne? I čvrsto stajati iza toga!
– Hoće li država (ma šta to u našem slučaju značilo) uspeti da konačno skroji zakon kojim će šačicu ljudi usmeriti, kao što to čini sa armijom rekreativaca i sportskih ribolovaca, nedvosmisleno i bez u(s)tezanja?
– Hoće li krenuti da sprovodi zakone koje donese?
– Hoće li država (opet, ma šta to u našem slučaju značilo) konačno početi da kažnjava sve one koji nelegalno prodaju ribu, ili ribu izlovljenu na nedozvoljen način u nedozvoljeno vreme (punu ikre) i u nedozvoljenim količinama i merama, ALI I ONE, KOJI TU RIBU KUPUJU I DISTRIBUIRAJU?
– Hoće li ikada (država?) i njeni korisnici krenuti da rešavaju probleme krivolova koji s’godinama sve više uzima maha bez ikakvog obzira po riblji fond (po ugledu na privredni ribolov), ALI ZAISTA I SUŠTINSKI KRENUTI, a ne selektivno i u razmerama “zamazivanja očiju” u periodu prodaje dozvola, i/ili u periodu koji prethodi dugogodišnjoj (partiskoj i kumovskoj) (pre)raspodeli voda, gde mnogi traže svoje mesto pod suncem?
– Hoće li i kada (država?) prestati da da vrši “silovanje” par desetina hiljada istinskih rekreativnih i sportskih ribolovaca u Srbiji i prekinuti povlačenje pred par stotina alasa koji (uz dopuštenje države) svojim “radom” ponižavaju kako kolege rekreativce (za koje zakon važi kao Sveto pismo), tako i naše vode, riblji fond i prirodne resurse (ali i sve zakonske akte koji te resurse štite), te pred kriminalnim grupama, firmama i pojedincima koje “hrane”, “neguju” i finansiraju krivolov svake druge vrste?
– Kada će privredni ribolov (i) kod nas postati privredna grana, uređena kao i svaki drugi deo privrede, a ne legalizovani krivolov kakav je sada, bez (gotovo) ikakvih restrikcija?
– Hoće li i kod nas, kao u svakoj “normalnoj” zemlji (dokazani) zagađivači konačno početi da snose posledice za ono što ostavljaju za sobom, a koje se mere razmerama ekološke katastrofe?
– Hoće li konačno Zakon o ribarstvu, ili Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda kako se on kod nas zove, sa svim svojim podzakonskim aktima, konačno, zaista i suštinski (a ne samo formalno i deklarativno) biti zakon koji će za cilj imati planiranje, efikasno upravljanje i unapređenje ribljeg fonda kao i očuvanje biodiverziteta u ribolovnim vodama uz, ZAISTA, održivo korišćenje ribljeg fonda i poštovanje etike ribolova?
– Hoće li ovo, KONAČNO, postati skupštinska tema, ali ne tako da se potvrdi sve dosadašnje – već da se menja ono što je loše i štetno (a to je gotovo sve), bez naknadnog vraćanja na staro, pod pritiskom i na zahtev lobi grupa, uz prećutno aminovanje onih koji u svemu tome nalaze i svoj interes?
Rečna riba ispod mere – redovna “gozba” u skoro svim restoranima, posebno onim blizu velikih reka, gde najčešće dospeva direktno iz alaskih mreža
-----------------------------------------------------------------------------
Ovaj izvod kojeg sam naslovio kao "Vapaj ribolovca" preneo sam vam sa Fejsbuka – ceo tekst Nikole Jovanovića, glavnog urednika „Ribolova – ribolovačkog portala Srbije“, pod naslovom Prodavanje magle rekreativcima pred sve jasnijim ustupcima alasima pročitajte klikom na dati link.
D.J.
