Vode su napokon, kako-tako al' ipak nekako, podeljene korisnicima – jednima na 10 meseci (do kraja 2016. godine) a drugima na 10 godina (do 31. decembra 2025.); počela je prodaja jedinstvenih ribolovačkih dozvola; osnovan je URS (Ujedinjeni Ribolovci Srbije); u Novom Sadu je održana manifestacija pod veoma atraktivnim srpskim nazivom: „Fishing Show & Outdoor World“ a u Nišu se sprema 18. Sajam lova i ribolova koji će biti održan u Hali Čair od 13.do 17.aprila 2016.; u Beogradu je od 30. marta do 3. aprila Sajam Nautuke, lova i ribolova; vodostaji su visoki; vanredno stanje je ukinuto jer su redovne poplave (valjda) prošle; lovostaj je za štuku, smuđa, mladicu... Tako bi, ukratko, izgledalo ovo kišovito proleće, tačnije: sumorno, jer...

Neko ko ne poznaje stvarnu situaciju u Srbiji pomislio bi da je ovde ribolovački raj, sve dok ne zvirne u najmasovniji medij današnjice – internet, i za Srbe neizbežni Fejsbuk. A tamo strava i užas, horor kako bi se srpski reklo. Iako je lovostaj, ribe pune ikre ali i nedorasli primerci prodaju se po legalnim pijacama i divljim tezgama. Uzalud ribolovci fotografišu gajbe prepune ribe koja bi trebalo da se mresti, kače na „Fejs“ i pozivaju nadležne da se nešto učine, da se preduzmu konkretni koraci. Trenutno je najnerovnosniji URS, agilni ribolovci jurišaju na vetrenjače sizifovski uporno. Pomaka ima, ponajviše što se preko medija vrši pritisak, ali sve je to premalo, mada nikad nije kasno – ni kad je prekasno.

Eto, kao da su se korisnici malkice trgli, bar oni koji su dobili vode samo do kraja godine – žele da pokažu koliko njihovi čuvari revnosno čuvaju (privremeno) dobijene vode pa zatrpavaju net „dokazima“ - fotografijama kilometara i kilometara povađenih mreža! To je, kao, dokaz, potvrda agilnog rada i revnosnog čuvanja?! Ajde?!

Pa bre, ako je na njihovim vodama toliko mreža... šta su radili do sad, šta su radili cele prošle godine, i one pre nje? Pravi dokaz će biti saopštenje: na našim vodama nema mreža, pa tako ih i ne možemo fotografisati u marketinške svrhe.

Ovi drugi korisnici, srećnici kojima su date, dodeljene, poklonjene (kako hoćete) vode na 10 godina više nemaju brige – ko im šta može! Ali i oni, poneki, tu i tamo, puknu u medijima fotku sa zaplenjenim mrežama. Kao, čuvaju i oni...

Eto, na internetu možete videti zaplenjene mreže i nezakonito uhvaćene ribe u gajbama – ali kada ćemo videti fotografije zaplenjenih gajbi i uhapšenih lopova? Takođe povremeno na Fejsu bljesnu trofejni ulovi kapitalnih riba, matičnih primeraka, ulovljenih (ko zna kako) u lovostaju - i opet nikom ništa! A šta tek reći za ovaj oglas!

Eto, to je prava ribolovačka slika Srbije, a ne ribolovačka manifestacija koja ne ume ni da se preziva ko svet. Jer nastave li se „fishing šou-i“ širom Srbije uskoro neće više biti ribe, bar ne plemenitih grabljivica – a na novosadskom „šou-u“ domaćih proizvođača i prodavaca varalica ko sitnih svetaca. No, oni uglavnom varke delju da bi preživeli, jer je nemilosrdna tranzicija još u punom jeku. (Revolucija je kad se otme bogatima pa podeli siromašnima, a tranzicija kad se otme od naroda i pokloni pojedincima – da budem malo ciničan. Eh, kamo sreće da ne beše ni jedne ni druge.)

Fishing Show & Outdoor World - Fishing in the Air - jasno i glasno, čisto srpski

Razumem ja svrhu ovih sajmova – i trgovci i proizvođači moraju da jedu – ali bre, zar ih nije previše, zar nije svrsishodnije jedan godišnje, veliki, zajednički sajam? Ovako je suludo rascepkano: Novi Sad, Beograd, pa Niš a sve u mesec dana. Uostalom, nije ništa čudno što se prodaje sve manje, ne samo stoga što se nema para nego što nema ribe! Paradoksalno je da što je ribe manje tim je „šou-a“ više. No, možda grešim, moguće da je ribe toliko malo pa je potrebno više "specijalnog" ribolovačkog alata da se i ta preostala uhvati.

Ne prijatelji moji, ne mogu se ribolovci nikako sami izboriti za bolju zaštitu voda, a bez politike! Bez države i njenih sredstava prinude ne može se sprečiti kriminal. Pogledajte medije – toliko se piše, kritikuju (a ponegde i veličaju) kriminalci pa ipak narod to ne može sprečiti. Tako ni ribolovački narod ništa ne može – a bez policije, tj. države i politike. Ali avaj...

Predizborna kampanja traje!

No da završim ovo tmurno pisanije jedinim svetlim primerom i pozitivnim pomakom – Ujedinjenim ribolovcima Srbije (klikni na njihov sajt pa vidi). Njihovi agilni članovi konstantno vrše medijski pritisak, apeluju i opominju kad god im se ukaže prilika, pa čak i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što je za mene ne malo iznenađenje – otkud baš „farmeri“ i „parovi“ da se brinu o ekologiji i moralnoj higijeni. Da nisu to možda Happy i Pink (dve „najsrpskije nezavisne“ televizije, što se vidi po njihovim imenima) dobile mig od gore da malkice zatalasaju ribolovce-glasače pred izbore – ja ne znam. Znaćemo tamo negde u maju, posle izbora. Samo se bojim da ponovo ne prevagne surova realnost i politička pragmatičnost – bolje je pustiti nezaposlene, siromašne i gladne da kradu nego da napadaju vladu. Sećate li se one Mešine: „Pecaj ribu...“ koju citiraju ribolovci, iako mnogi od njih nisu skontali šta je suština te poruke. Stoga: pecaj narode i (pre)hrani se – bolje nego da pred Saveznom skupštinom praviš „rijaliti šou“.

Ahmet Šabo

P.S. Uh, samo da vispreni Mlađo ponovo ne aktivira svoj URS – i pokupi sve ribolovačke glasove!