Ribolovci se, bar većina nas, svakodnevno suočavaju sa sličnim problemima, nije Pera jedini – iako je najbolji među nama. Najbolji i čovek i ribolovac, iako ribu nije puštao nego je čak i prodavao – da bi preživeo! Čuo je za „Uhvati – fotografiši - pusti“, ali nikako nije razumeo – pecao je da bi jeo. A sa ribom se slikao samo jednom (skupo bilo, digitalno nije postojalo), sa šaranom kapitalcem kojeg je upecao na Srebrnom jezeru pre mnogo godina. Evo ukratko priče o tragičnoj sudbini najboljeg ribolovca kojeg sam poznavao.

Petar Petrović ima 50 godina, 40 godina pecaroškog i 30 godina radnog staža – a sada više ne radi, dobio je otkaz. Ali i dalje peca. Po zanimanju je vkv zavarivač, odličan i vredan radnik, pune tri decenije radio je u istom preduzeću. I sasvim pristojno zarađivao. Ima svoju kućicu, ženu domaćicu, i dvoje dece – nazaposlenog sina u zaposlenu ćerku. Naravno, ima i psa - vernog Žućka.

Među nama, pecarošima, poznat je po nadimku Pera “Kormoran”, jer je vrhunski ribolovac, ali nijednu ribu ne pusti - sve kući nosi. A kada upeca mnogo, ribu prodaje.

Petar je redovno odlazio na sve izbore i glasao. Prvo za SKJ – kao i većina Jugoslovena u SFRJ, pa za Slobu i SPS – ko i većina Srba, potom za DOS – ko i većina u Srbiji. Nikada nije bio član nijedne partije ili stranke. Glasao je redovno, u strahu da ga ne privatizuju, da ga zajedno s fabrikom ne (pre)prodaju. Stoga je 2008. glasao za evropski put - nadao se da će njegova porodica dobiti 4.000 evra (po 1.000 evra od akcija svaki član porodice).

Evre nije dobio, ali je dobio – otkaz!

Naime, kupilo njegovo preduzeće. Kupilo, mašine prodalo, radnike otpustilo. Pa preprodalo plac – izgrađen je veliki tržni centar na mestu njegove fabrike. E tu se sreća Petru napokon osmehnula – zaposlilo mu ćerku u tržnom centru. Radi u tri smene, radi i vikendom, ali svakog meseca ćera, ljubi je tata, donese 20.000 dinara u kuću. Od toga, i uz crkavicu koju donese sin, ljubi ga majka, preprodajom pecaroškog pribora na buvljaku, njih četvoro žive. Ali i to sve teže – na buvljacima je više prodavaca nego kupaca. Eto, na jedvite jade je sin, onomad, ispod "Pančevca", uspeo da nekom fanatiku „uvali“ ćaletov Sportex i Twin Power, kojima se Petar toliko ponosio, i na pecanju dičio. I to jedva, budzašto. Sada su im ostale samo dedine Germine i stari Kvikovi.

No, peca Petar Germinama sve u 16. Peca svaki dan. Peca na plovak, na dubinku, a u poslednje vreme sve uspešnije na fider (jer, kod komšuje, na kompjuteru čita povremeno www.trofej.info) ali više ne varaličari - nema čime. Prodao je i štap i mašinicu i varalice, čak i stare Abu Kilere i Big S-ove, koje je od svoga oca nasledio. A prodao je i čamac i staru „pentu“. Peca Pera, ribom porodicu hrani! Peca danju, peca noću. Peca leti, peca zimi...

Dozvolu mu ćera, ljubi je tata, kupila na rate. Na rate, pa polako otplaćuje od plate.

Dođe tako 2012. godina. Pozvalo Petra i porodicu mu na izbore...

Noćima Petar nije trenuo, kalkulisao za koga da glasa? Pre je bilo lako: svi za SPS, pa svi za DOS... ali sada? I prelomi Petar: cela familija glasaće za SP(a)S. Jer su oni obećali da će pohapsiti lopove, ispitati sporne privatizacije, vratiti fabrike radnicima... Istina, sada sve partije govore da je privatizacija bila „banditska“, ali Petar najviše veruje otresitom ministru policije. A i zovu se Socijalistička Partija Srbije, kažu da će se žestoko boriti za obespravljene radnike.

Jedino ga brinulo da li će mu i porodica tako glasati. Jer sin sluša Beogradski sindikat i možda zaokruži Dveri, a supruzi se najviše dopada Tadić. Sreća što se Čeda u međuvremenu oženio, pa mu ćera više ne nosi bedž „Čedo – oženi me“.

Glasalo! Kad...

SPS će, izgleda, u koaliciju sa…?! Sada ispada da je Petar glasao za one koji su ga otpustili! Jer je u velikoj koaliciji i onaj koji je po 1000 evra obećavao?!

Eh, da su stvarno dobili njih četvoro po hiljadu evra, pa da je još ’iljadarku negde uzajmio, mogao je podmititi komisiju i sada bi bio u penziji, pa natenane pecao. Kažu da 5000 evra košta penzija u Srbiji, tako se priča. Tačnije, toliko je koštala. Sada, posle izbora, ko zna – možda i pojeftini.

Jer u Srbiji pojeftinjuju mito i korupcija – nema se para. To je jedino što je pojeftinilo. Ali ni to više ne pomaže, kasno je - ni 2000 evra da je mito nema se više odakle. Jer je ćera, u međuvremenu, podigla kredit. Dinar pada, plata ista – a rata ko vrata.

Ma nek' je velika rata, samo da ne bude rata - teši ćeru tata!

-------------------------------------------------------------------------

Kad, opet stigao poziv, zovu ga da izađe na drugi krug izbora. Razmišlja Petar da proba za Tomu. Jer, sve je isprobao, za sve je glasao – ali nikad nije talasao. Uvek gde većina, tu i on. Ali za Tomu nije glasao ni kad je bio većina...

--------------------------------------------------------------------------------

Umro naš drugar Petar. Drugi krug nije dočekao. Nije bio najzdraviji ni kad ga otpustilo, ali ga dotuklo smrzavanje tog ledenog februara (zimi je odmenjivao sina ispod pančevačkog mosta, a tamo baš vuče promaja), prostata skroz popustila od danonoćnog pecanja (nije imao za kvalitetnu obuću, vuklo s nogu pa navuklo), a i jetra otišla od silnog alkohola. Eto, a pušio je dve pakle dnevno, no to ga nije dotuklo - nego pecanje.

Neka mu je laka zemlja!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Ova priča je izvučena iz Banatske trilogije – kliknite na zaplavljeni link pa vidite šta je dalje bilo i šta nas čeka, jer se opet spremaju izbori, ponovo vanredni... Stoga, pamet u glavu! Srećom, sada su cigarete toliko skupe da niko ne puši dve pakle, a pisac ovih redova će živeti ko Pantelija Topalović jer švercovan duvan uvija i popuši jedva deset cigara na dan. Hvala vladi na akcizama i što brine za moje zdravlje! Zabrani li pušenje i u kafanama eto lepote – prestaću i da pijem!

P.P.S. Ne znam tačno, ali nekako mi se čini da ova tragična sudbina pecaroša nije tipična samo za Srbiju, nego je slično i u okruženju. 

P.P.P.S. Naravno, u ovoj priči sve je izmišljeno – ali je istinito - osim slike nepoznatog ribolovca sa šaranom kojeg sam skinuo s interneta.