Dugo sam mislio da smo mi ribolovci (ili pecaroši) nekako, bar malkice, bolji deo populacije. Da smo ne samo ekolozi nego i rodoljubi. Da volimo prirodu, da je čuvamo, da smo svesniji i razumniji. Dobro de, i jesmo – eto sad se borimo protiv malih elektrana a velikog zla, ali smo nekako postali pomodari, sve manje volimo svoje, sve više se kitimo tuđim. Recimo:
Ima li još negde pecaroške radnje ili ribolovačke prodavnice? Jer svuda neki šopovi ili „store-i“. Kamo nestadoše lepi nazivi „Šaran“, „Plovak“, „Trofej“... A i pecanje i ribolov su postali... fišing?! Šaran je carp, a varaličarenje spining. Male zanatske radnje proizvode lures a ne varalice. Pogledajte imena ono malo izlagača na LORIST-u, sve neki fishing i lures shopići tri sa dva?! Pa zar se u Srbiji riba naziva fish?!
Reprezentativci Srbije nose dresove na kojima piše „Carp Team Serbia“, „Bass Team Serbia“, „Feeder Team Serbia“... Zamislite naše košarkaše da im piše „Basketball Team Serbia“?! Pa ljudi moji, zar nije dovoljno samo Srbija, pa makar i latinicom. Zna se valjda da su na prvenstvu u košarci košarkaši, da je to košarkaška reprezentacija Srbije! Da na Svetskom prvenstvu u pecanju šarana pecaju šarandžije a ne karperi. Pa zar u Srbiji nema ni jednog jedinog bas kupa nego je uvek to neki bass cup?! Da li ste ikad čuli za Football Cup Serbia ili je oduvek jasno šta je ako je Fudbalski kup Srbije. Zašto smo bre, baš mi ribolovci, postali toliki pomodari, da baš ne kažem pokondirene tikve. Istina, Fema Sterijina je divanila po francuski a ne „amerikanski“ ko naši pecaroši. Na kraju krajeva, da li ste ikada u razgovoru čuli da Pera zove Miku na fišing. Niste? I nećete. Bar se nadam...
Zamislite da se Stakine „Ribolovačke novine“ zovu „Fishing papers“! Ili ovaj portal „Trophy“ a ne Trofej. Ja razumem značaj marketinga, reklama je danas neophodna i proizvođaču varalica čija je proizvodnja jedna dnevno, ali teško da će se probiti na svetsko tržište pored Kineza sve dok ne proizvode više i jeftinije od njih, ma kako ih nazvali! Stoga drugari, ako vam je cilj srpsko (ili ex-YU) tržište ne trsite se engeskim nazivima. Jer je vaš potencijalni kupac Radoje iz Leskovac, Mujo iz Zen'ce ili Trajče vo Štip, a njima nije engleski maternji, kao ni vama.
Naravno, ja razumem zašto su Stakićeve Novine na latinici – iz istog razloga što i ovaj sajt – brojni kupci iz exYU republika ne razumeju ćirilicu i onda pravimo truli kompromis. Ali da je svuda u Srbiji zaista obavezna ćirilica baš bih voleo da vidim kako bi se fishing shop-ovi zvali.
Zatrpani smo engleskim izrazima! I na televiziji i u stvarnosti – pogledajte nazive prodavnica i kafana po Beogradu. Ali zar baš mi ribolovci moramo da prednjačimo u toj malograđanštini. Uostalom, ako je ribolov – fishing, hajde da se vratimo na lepši naziv – pecanje! Tu nema prevoda na engleski. Kao što nema na nemački „oprem dobro“!
Na „moderno“ se uvek prvi upecaju malograđani i skorojevići, a njih je sve više iako se na prvi pogled toliko ne vide... sve dok ne progovore. Kao onomad na moru kad je neka naša Milojka iz Beč povikala na svoju decu: „Žaklina, Džon – izilazi iz ladnu vodu“!
No, šta drugo očekivati od države koja je republika a himna, zastava i grb pokradeni od monarhije! Od države u kojoj je, izgleda, sramota poštovati tradiciju i biti svoj na svome. Ja sam proputovao Evropom (ne Europom!) i plaćao evrima (ne eUrima!) od Rumunije do Španije. I primetio sam da što je zemlja siromašnija tim je više stranih naziva kojom se „boranija“ diči. Dok recimo, u Italiji ili Španiji, a posebno u Francuskoj, nećete (skoro) nigde videti engleske nazive. U Francuskoj se i govori i piše na francuskom! U Barseloni konobar razume ali neće da govori engleski. A jelovnik je na španskom – jedino na španskom (iako tamo govore katalonski!). U Mekinenzi na Ebru kamp, hotel i restoran drži Nemac. Jelovnik je na nemačkom i španskom, pa ja jadan svaki put naručujem „viner šnicl“ jer sam jedino ukapirao da je to bečka šnicla na nemačkom: „Dragan, viner šnicl?“ redovno me pita konobarica a ja potvrdno klimnem glavom.
Ali nije jedino „amerikanski“ jezik u trendu. Evo recimo smrtovnice jednog vrhunskog ribolovca, koji je nažalost preminuo – neka mu je laka zemlja. Koliko (ga) znam, bio je Jugosloven (i verovatno komunista), ali nisam znao da se u njegovoj kući govorilo turski, ili arapski?! Izvinjavam se, ali zaista ne znam koliko je kojih jezika ovde korišteno.
Eto, neki ribolovci govore engleski, drugi turski (arapski), Fema francuski, Srbi srpski (sada mnogi i srBski), Hrvati hrvatski (ili hrvacki), Bošnjaci bošnjački, Crnogorski srpski, Montenegrini crnogorski... a svi se vrlo dobro razumemo?! Kako to, kad niko ne govori jugoslovenski – jezik koji nikad nigde nije postojao, iako država jeste?
Stoga: OPREM DOBRO, BRE pa (čik!) prevedite na vaš maternji, ili bilo koji drugi jezik!
Dragan Jovanov Glod
