Posle dugog nagađanja kakva će biti sudbina korišćenja olova u pecaroške svrhe, konačno je i iz sedišta Evropske unije stigla vest da pomenuti metal nije toliko opasan za čovekovu okolinu koliko se to do juče na sva zvona udaralo. Ova vest je svakako veoma obradovala mnoge proizvođače, pa i one domaće, jer preorijentacija na proizvodnju otežanja od druge vrste materijala predstavlja investicija u koju se mnogi od njih ne bi mogli upustiti.
Priča o poštedi pecaroškog olova udarna je tema majskog broja časopisa Tackle Trade World. Iz članka na tu temu, između ostalog, saznajemo da su istraživanja pokazala da je samo gvožđe materijal koji je bezopasniji od olova (kad se koristi za potrebe pecaroša), mada se, u početku, smatralo da je spisak alternativnih rešenja duži.
Abolirajući olovo, kompetentni u odgovarajućim telima EU imali su na umu još jednu veoma važnu činjenicu a to je: kakve bi posledice po biznis imala zabrana korišćenja olova u pecaroške svrhe? Insistiranje na preorijentaciji na čelik i gvožđe podrazumeva, nedvosmisleno govore iskustva Velike Britanije i Danske, istiskivanje malih proizvođača sa tržišta, svih onih za koje je promena tehnologije i proizvodnog procesa prevelika investicija. Iako su takvi proizvođači odahnuli čuvši najnovije vesti iz Brisela, EFTTA i dalje daje podršku svima koji su razvijali alternativne programe.
Naravno, skidanje s dnevnog reda razmatranja zabrane upotrebe olova u ribolovu važi samo za zemlje EU, a kako će biti izvan nje još se ne zna. U svakom slučaju, proizvođači koji su se tokom perioda očekivanja presude olovu pripremali za njegovu zamenu, ne treba da žale, jer ekološka “olova” su uvek dobrodošla i bez obzira na njihovu cenu sve će više biti ribolovaca koji će, vlastite savesti radi, koristiti upravo njih. A tu su i vlasnici komercijalnih pecaroških ribnjaka! Evo šta o tom aspektu kaže Simon Pomeroy, ispred britanskog Palletraxa, koji proizvodi “pecaroško kamenje” tj. Stonze otežanja izrađena od oblutaka:“Zamislite da ribolovci na jednoj vodi godišnje pokidaju olova težine od oko 250 kg. Tako nešto nije uopšte neobično za mnoga jezera odnosno ribnjake koji su “napadnuti” od ribolovaca. To znači da će se tokom 10 sezona u vodi naći oko 2500 kilograma toksičnog materijala na relativno malom prostoru. Da li bih bio srećan da se tako nešto dešava na mojoj vodi? Svakako ne. I tako ponovo dolazimo na pitanje zaštite voda.”
Na pitanje koje, dodajemo, još kako aktuelizuje neophodnost korišćenja ekološkog “olova”, bez obzira na odluku kompetentnog tela EU. Vlasnici komercijalnih voda svakako će voditi računa o njihovoj zaštiti i propisivati uslove za pecanje u skladu sa time.
“Koliko sam shvatio, nastavlja Simon, studija EU ostavlja prostor članicama da se same odrede prema tom pitanju, ali treba voditi računa da se stavljanjem glave u pesak ne postiže ništa.” (Vidi tekst: ”Reka sa olovnim dnom” – op. webmaster.)
Problem zaštite voda je i dalje ektuelan i samo je pitanje vremena kada će se ponovo pokrenuti inicijativa za zabranu korišćenja olova u sportskom ribolovu.
Slična situacija je i u Sjedinjenim Američkim Državama. I tamo je propao prvi pokušaj da se ograniči korišćenje olova, ali pitanje je kada će kanuti kap koja će preliti čašu.
Do daljeg, Danska ostaje kao jedina evropska zemlja u kojoj je zabranjeno korišćenje olova za izradu otežanja koja se koriste u ribolovu.
Znatno su blaži zakonodavci i borci za očuvanje čovekove okoline u Velikoj Britaniji, tamo je zabranjeno korišćenje olovnih sačmica težih od 0,06g, odnosno bacačkih olova težih od 28,35g. To važi za slatku vodu.
U Švedskoj je odluka o zabrani olova prepuštena slobodnom izboru onih koji o vodama vode računa na lokalnom nivou. A kod nas?
Kod nas već postoji proizvođač (i distributer!) – i Srbija ima kamenje za pecanje!
Trofej
