Ima jedno selo gde ne da se rode ne vraćaju nego i ne odlaze - uvek su tu! Tu sam prvi put udicu zabacio, prvu ribu upecao... I zarekao se: kada budem za penziju selim se u Kovilj!
Istina, za penziju još nisam, ali bih se u Kovilj preselio. Iako me vuče i - Beograd?! Imam tamo puno prijatelja, a dve reke su dve reke. Naročito sada, kada će biti izgrađeno kol’ko sutra (ili malo sutra) 12 mostova! Pa metro. Idi begaj, biće BG ko Amsterdam. Za sad jedina sličnost je u “kokain, heroin”. Kažem slično a ne isto, jer Amsterdam Beogradu po tome još uvek “bega”...
Opet, Kovilj je pored samog auto-puta, blizu “Amsterdama” (ali dovoljno daleko!); blizu NS (taman dovoljno daleko); ali blizu Arkanja, Tikvare, Šlajza (taman dovoljno blizu). Istina i u Kovilju ima narkomana ali na lečenju u manastiru. Urbana Srbija ih stvara, ruralna rastvara, dušu im otvara i tako spasava!
Jedina “falinka” mu je što je u Bačkoj, a ja sam Lala. Opet, da se u moju “Barandu” vrnem i bih i ne bih - nema gde da se peca. A kanal je (za moje godine biciklom) daleko... Opet, da se u Vlajkovac preselim preselo bi mi od mojih Izbištana ( www.izbiste.com ) bio bih za “izdajnika” momentalno proglašen. Stoga se selim tamo gde stanuju rode! I gde su komarci “ko rode”, hehehe.Istina, vuče me i Kovin. Zove me Ivica, kaže: “dođi, imam čamac, tu ti je i Dunav... a u Banatu! Istina, šećera nema iako postoji šećerana, ali ima - ludnica. Tako se kod nas bar zna ko je ko, odvojeni smo, a ne ko u Beogradu ili Novom Sadu gde ste svi izmešani.”
Isti je slučaj i sa Vršcom, ali nema reke - repliciram mu ja - stoga se ipak selim tamo gde seljaci komarce ubijaju sekirama. U Nacionalni park se selim, jer u Kovilju nema krivolova - to je tu legalno zanimanje, a ne krivično delo. Stoga će se u Kovilju pre istrebiti komarci nego krivolovci. A rode su stalno prisutne, tako i novih naraštaja “košaraša” ne nedostaje - počinje se, ko što red i nalaže, od malih nogu...
A ako ste pomislili da neću izbore da pomenem... ajde?! Izbori su prošli ko i sve u Srbiji: polak/polak. Jedni su za drugi protiv. Uostalom, ovaj narod je uvek raspolućen: Zvezda ili Partizan; Exzit ili Guča, Canon ili Nikon… Daiwa ili Shimano, Amerika ili Azija - a mi u Jevropi?! Neki bi čak u Nato, drugi vuku u VU, iako nema ni SSSR ni Varšavskog pakta. Istina, pomak ko da se pravi, jer jednu stranku sad svi vole, svi je fale, i moguće je da vremenom svi postanemo isti: monarhisti, komunisti, anarhisti, separatisti, kapitalisti, nacionalisti, fundamentalisti, globalisti, mondijalisti... svi socijalisti. Ajde?!
Naravno, ja ću opet biti protiv, jer cenim stručnost a ne pripadnost! Što stalno menjamo, zašto ne pustimo one koji znaju, i hoće, da rade?! Siniša ili Aleksandar, ili Siniša i Aleksandar? Ja sam za “i”! Za Ivicu! I za Slobu!
I za vladu koja će 4 godine raditi! Akcenat je na 4 a ne na “raditi” nego - uraditi!!! Nadam se da ćemo (takvu!) vladu dočekati pre nego Godoa, vladu koja će nam omogućiti da (za)radimo, da Silver Lake izgradimo, ribu izvadimo pa vratimo... Od Slobe zavisi!
Ima u ovoj zemlji i onih kojima je profesija - opsesija! Tako kaže jedan moj prijatelj koji šije bolje pantalone, prsluke, jakne... nego inostrane firme, koji trenutno ne stiže da napravi toliko koliko se traži - sve izveze (a kada bude i za nas, javiću vam)!
Dozvolite mi stoga da budem optimista iako još ne znam koju će nam to vladu sastaviti “polak” Srbije, neću da budem pesimista koji vidi polupraznu a ne polupunu čašu; dozvolite mi da se bar nadam da će vladu činiti LJudi kojima vlast nije ni profesija ni opsesija, nego sredstvo da ujedine obe Srbije...
A ako ne može, marim baš - selim se tamo gde su svi isti, tj. traktoristi!
Pošteno na vodi!
Dragan Jovanov (“Trofej” broj 98)
