Mujo pita Hasu: “Jes’ ćuo, bolan, da su Japanci napravili kanister od 20 litara?” “Ih, pa šta je tu ćudno, ja imam naš toliki” - na to će mu Haso. “Jes, ali japanski je ovolišni”- odgovori mu Mujo i pokaza mu prstom na čašu od dva deci...
Eh, da smo mi imali “japanske” sve bi bilo lakše. Ovako je trebalo... Računajte sami koliko treba “naših” kanistera od 20 litara za lađu u koju staje skoro 800! I koliko puta je trebalo ulaziti i izlaziti sa plave lađe da bi napunili našu belu. Jer, ne mere se, bolan, napravit’ pumpa za brodove pored vode, pa duže crevo... i gotovo! Ne mere, jer “ekologija” brani?! Kažu: “da se ne zagađuje voda”! Sad nešto kontam: kakva je to “logika” i “ekologija”, neka čudna “egologika”, jer smo mi svaki put, dok kanister nismo uboli, prosuli po deci-dva goriva! Da je bilo crevo, ne bi prosuli ni kap, a nasuli bi dok si reko “britva”. Ovako, em smo se naradili, em zagadili, em prosipali...
Em, jedva, s Dunava, otkrili gde se može pristati (Golubac), a da je benzinska pumpa u (razumnoj) blizini. Ovako nam je “logično” rezonovanje pokvarilo prelepo krstarenje Dunavom. Da pristaneš ne možeš (skoro nigde), pa odustaneš...
A zamislite koliko bi para ostavila gladna i žedna posada jednog ovakvog skipera, ako bi na Dunavu mogla da se uparkira pored nekog lepog restorana na vodi!
Ekologija ima za cilj da se postigne što manje zagađenje čovekove okoline, a ne da se ono poveća!
Na stranu to što ćete teško privući strance, ako moraju da “preskaču” prepreke od pumpe do svog broda, tegleći “naše” kanistere. Izuzev, ako im ne nabavimo - “japanske!” Marina “Silver Lake Resort” je mesto gde će (nadamo se) biti dozvoljeno da se instalira pumpa s crevom...
“Glod - ekolog, ali i logičar”
