Ovogodišnja “Zlatna bućka Đerdapa“, sem kao jubilarna, ostaće upamćena i po izuzetno malom broju takmičara, njihovom štrajku opomene zbog nerazumnog nameta od 10.000 dinara po čamcu, ali i po učešću Margaret Tot (52) iz Budimpešte, nekadašnje mađarske reprezentativke u rukometu, a sada nezvanične svetske prvakinje u lovu soma bućkom. Njoj je ovo treće nadmetanje u Srbiji, a svoje bućkaroško umeće prethodno je demonstrirala na “Apatinskim večerima“, a potom i na “Somovijadi“ u Malom Zvorniku. Svoju dosadašnju ribolovačku karijeru obeležila je impozantnim ulovima somova težih i od 80 kg. One do 50 kila, kako kaže, odavno je prestala da broji.
- Ribolovom sam počela da se bavim pre više od 30 godina i mahom lovim grabljivice, mada volim i da pecam na plovak. Sa bućkom sam se upoznala sasvim slučajno i pre mnogo godina. U međuvremenu, ovaj način ribolova toliko me je okupirao da sada redovno lovim somove i van Mađarske. Najviše somova teških između 60 i 80 kilograma ulovila sam na reci Po u Italiji. Tamo sam boravila više puta, a jednom prilikom sam u danu ulovila više od tonu somova - ispričala je Margaret Tot (na slici sa Somovijade), vlasnica privatne firme i majka dvojice odraslih sinova.
Ona kaže da je impresionirana prirodnim lepotama Srbije, pogotovu Drinom, Zvorničkim jezerom i Đerdapskom klisurom, ali ističe da je posebno oduševljena Tekijom i najavljuje ponovni dolazak na “Zlatnu bućku Đerdapa“.
Mada su se Tekijanci i ove godine svojski upirali da što bolje organizuju tradicionalnu “Bućku“, njihov trud, ali i samu manifestaciju, ozbiljno je uzdrmala jedna neočekivana odluka Nacionalnog parka Đerdap.
Naime, po prvi put u istoriji “Zlatne bućke Đerdapa“, rukovodstvo Nacionalnog parka uvelo je obavezu plaćanja sedmodnevne dozvole za privredni ribolov bućkom, uprkos činjenici da je ovo sportsko-turistička manifestacija i da takmičenje traje samo dva dana. Čuvši da se, pored kotizacije od 4.000 dinara, plaća i dodatni namet od 5.000 dinara, mnogi učesnici su odustali nadmetanja, pa se na startu jubilarne, 25. “Zlatne bućke“ pojavilo svega 28 čamaca, što je za 40 manje nego prošle godine. Ono malo učesnika svoje ogorčenje iskazalo je bojkotom starta, odnosno polusatnim štrajkom upozorenja.
- Bućka, kao manifestacija, ozbiljno je uzdrmana. Tekijanci su 25 godina mukotrpno radili da od “Zlatne bućke Đerdapa“ naprave jedan od 10 najjačih turističkih događaja u Srbiji. Neko je godinama hranio kravu, a sada bi drugi da je muze. Kada su videli da ova manifestacije raste iz godine u godinu, smislili su da kroz naplatu dozvole za privredni ribolov na brzinu napune džepove. Pa svud u svetu, sem u Srbiji, bućka se tretira isključivo kao rekvizit za sportski ribolov. Pozivaju se na Zakon o ribarstvu, ali jedino kada ide njima u prilog. Nijedan korisnik voda u Srbiji se ne pridržava tog zakona. Mada u Zakonu jasno stoji da je korisnik voda obavezan da zadržava broj vrsta i gustinu ribljeg nasada u skladu s biološkim kapacitetom te vode, što znači da u vodi treba da bude onoliko ribe koliko ta vode može da podnese, to niko ne poštuje. Poribljavanja su stihijska, mahom “alibijska” (izgovorna) i falsifikovana - naglasio je Mihajlo Bizaš, član predsedništva Društva za zaštitu i izučavanje riba - novinar više časopisa i kolumnista mađarskog nedeljnika “Čaladi kor”. On kaže da se izlovljena riba ne nadomeštava, odnosno da se reke u Srbiji ne poribljavaju somom, smuđem, štukom, mrenom, ili kečigom, već isključivo ribnjačkim šaranom, često sumnjivog kvaliteta i samo u papirološki iskazanom kvantitetu.
Bora Dodoš
Sve to je tačno, ali ako je “Bućka” sportsko nadmetanje zašto se ne broji samo najveći som, a ne čitave pušle koje vise? Zašto se riba ne vraća posle ulova? Iz civilizovanog sveta je stiglo par kritika na način održavanja ove “sportske” priredbe, naročito zbog stravičnih sliku “visećih somova na veslima”. Stoga nismo ovog puta u “Trofeju” objavili ni fotose ni izveštaj sa “Bućke”, jer je, ruku na srce, način organizacije odavno prevaziđen i totalno neprimeren današnjim modernim shvatanjima ribolova, a još ako se setimo suđenja na prošlim “Bućkama” možda naslov koji sam dao ovom tekstu i nije preoštar..
D. Jovanov
