I eto tako, posle dve godine pauze ponovo sam kročio u pravu Evropu, i to bez viza. Ali treba mnogo deviza - sve je poskupelo: od drumarine i piva do benzina (zakuvaju s Libijom, pa je dizel u Italiji i Francuskoj 1,57 evra!). A demokratski deru putnike koji se autoputevima voze, gorivo je na pumpama pored autoputa 20 centi skuplje nego u “unutrašnjosti”. Pa zar im nije dosta drumarine, već deru i na gorivu da uši otpadaju!

Istina, putevi su im prva liga - od Hrvatske do Španije. Nigde “udarnih” rupa i “talasa”, prosto te mami da onih bednih 130 km na sat ignorišeš, ali su kazne visoke a još viša potrošnja euro dizela. Naravno, saobraćajne policije nigde, ne kontroliše te niko, čak ni na carini. Osećaš se slobodno, sve dok ne zapališ - za pušenje odmah streljaju!

A meni je to dovoljno, više volem Mrkine puteve, jer se uz kaficu može zapaliti. Plus je kod nas paklica mojih cigareta 100 dinara, u EU nema ispod 4 evra ni Morave bez filtera. Valjda je zato kod nas pikavaca na sve strane, a tamo nigde. Ni pikavca, a kamoli kesa i flaša! Nema tamo nigde “tužne Morave” ili “okićene” Drine, a postoje dve velike hidroelektrane na Ebru, ali ništa slično našim akumulacijama Perućac i Zvorničko. Pa gde ti ljudi, bre, bacaju kese i flaše, ako ne u Segro i Ebro?

Ceo uvodnik može pročitati ako skinete Trofej broj 12, i saznati kako sam se proveo na putu sa Oliverom Dragojevićem. Na slici nije Oliver nego Olivier Portrat - na putu s Oliverom, na pecanju sa Olivierom.

D. Jovanov Glod