(Besomučno uživanje)

Ako je tačno da je vreme novac, onda je Srbija najbogatija zemlja na svetu, većina su milioneri. Imaju toliko “novca” da ne znaju šta će s njim. Stoga pecaju. Pecaju leti, pecaju zimi… pecaju i po ciči zimi. Ma, po ciči još ponajviše! Jer je tada riba koncentrisana po zimovnicima. A u normalnim zemljama se zimi, uglavnom, ne peca. Ili bar ne po zimovnicima, tamo gde se riba ukrtožila, grupisala i sklonila da bi prezimila. Da bi uopšte preživela. Jadna glupava riba, ne zna da se mora skloniti od nas, a ne od zime. Jer se kod nas najviše “peca” upravo u zimovnicima! Grabulja se nesportski, ali se i kači sportski – džigom ili plovkom, svejedno. Birajte – ne gladujte! Uživajte.

U normalnim državama na pecanje se ide (ponekim) vikendom – radnim danima se radi. Zato se valjda i zovu radni. U nenormalnim državama peca se radnim danima – a vikendom se radi. Radi se po buvljacima.

U normalnim se radi da bi se pecalo, u nenormalnim peca da bi preživelo – ne živi se za pecanje, nego od pecanja. I od švercovanja.

Radnička klasa se dugo borila za svoja prava: pristojnu platu, osmočasovno radno vreme i petodnevnu radnu nedelju. Borila, i izborila. Tako je i bilo. Onda smo (s)krenuli u tranziciju. Prešli smo (se) u kapitalizam. Jer socijalizam (nam) nije bio dobar, pa je socijalizam tako postao prelazni period iz kapitalizma u kapitalizam. Sada (se) još uvek prelazimo...

No, šta smo tražili to smo i dobili. Ljudska prava su nam neuporedivo veća. Sada, eto, imamo dvodnevnu radnu nedelju, a vikend traje pet dana. Pecajte braćo!

I pecaju svi, i stari i mladi, pecaju leti pecaju i zimi, pecaju danju pecaju noću - a “bela kuga” hara.

Nije fotomontaža, nije takmičenje, nije “ijada” - ovako je svakog bogovetnog radnog dana dana u Srbiji, preko čitave godine!

Istina, više ni na Zapadu nije bajno, i oni su u tranziciji – prelaze iz kapitalizma u kapitalizam, ali iz liberalnog u državni – privatno polako postaje državno. A od državnog do društvenog nije daleko, zar ne? Samo što, recimo, Španci protestuju - ne pecaju jer su nezaposleni, nego demonstriraju što su nezaposleni. No, i u EU je sve više nezaposlenih ribolovaca koji pecaju radnim danima, ali i pecaroša koji ne stižu na pecanje jer rade 12 sati dnevno 7 dana nedeljno. Stoga je u Europi sve više prodavnica s kineskom a sve manje s evropskom robom. Jer kada se sve sabere, oduzmete se: ispada da jedino rade Kinezi?! Valjda što još uvek nisu u tranziciji. Stoga kod njih vlada “žuta kuga”.

Ali ne dao vam Bog da morate da radite kao oni. Stoga je bolje biti nezaposleni Evropljanin ili Europejac (ipak postoje razlike) nego zaposleni Kinez. Jer Kinez živi u socijalizmu, radi ko u kapitalizmu, a zarađuje ko u feudalizmu. Za razliku od nas, koji živimo u kapitalizmu, (ne)radimo ko u socijalizmu, a zarađujemo... od pecanja!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Naslov je možda provokativan, ali to je moj lični stav. Uostalom, on je parafraza onog starog, poznatog, bezobrazno uvedljivog “Što jača zima to manje šupaka na vodi” kojeg je lansirao lukavi trgovac priborom, u nameri da skrati posni zimski period u prodaji. Kao, ja sam, eto, “šupak” što ne pecam zimi. Ajde?! Ja volim pecanje, ali ne i “besomučno uživanje”, koji je mnogo lepši naslov, i tačniji… ali ne i provokativniji. A meni je cilj da vas isprovociram da pročitate pre nego što lajkujete. Jer ovaj satiričan tekst nema za cilj da vas na vodu tera već da vas sa nje otera. I natera u borbu protiv bele kuge!