(Zabranjeno za mlađe od 18 godina!)

Ustajem tek oko sedam, pola osam - oni su još od pre pet na vodi...

U osam doručkujem – dolaze i oni. Vidim da su nervozni – smuđ nije radio, a bili su nestrpljivi, iako sam ih upozorio da ne radi. Doručkujemo zajedno, ja polako oni ko da nisu jeli 100 godina. Gutaju, žuri im se.

Uzimam veliku kafu i premeštam se od stola u fotelju na terasi – pijuckam i pušim natenane. Pridružili su mi se i oni, iako nevoljno. Kafu su istresli na eks pa sada nervozno cupkaju nogama. Podjebavam ih da zapale ako su nervozni, jer znam da su nepušači – svi su sledbenici pokreta „u zdravom telu bolestan duh“. Požuruju me, ali ja marim baš, ne popuštam i takvo uživanje ne propuštam – pijuckam i pućkam do devet.

Pecamo do dvanaest, pola jedan, jedan... kako kad. Napecamo se pa na terasu. Pijem natenane viski sa velikom količinom leda - i pušim. Oni pivaju, pivaju...

Ručamo u dva. Ponovo se uvaljujem u fotelju i pušim. Oni pivaju, pivaju...

U dilemi su da li da odmah odu na pecanje ili da odmore, ja odlazim na popodnevnu dremku – oni po vrućini na vodu...

Oko pola pet ustajem, naručujem malu kafum viski s ledom i pušim na terasi. Oni dolaze nervozni – opet smuđ nije radio. Izgoreli, dehidrirali... a nisu upecali. Pivaju dok pušim, pivaju dok pijuckam...

Odlazimo na vodu i pecamo od pet do devet uveče – razbili smo ga!

Večeramo u pola deset. Posle večere zapalim. U fotelji, naravno. Oni pivaju, pivaju...

Ujutru su ponovo poranili, iako mamurni....

Doručkujemo u osam, pijuckam kafu i dimim do devet. Oni se tresu od nervoze, ali i od mamurluka, nespavanja, a najviše što ne puše a opet su popušili, smuđ ponovo nije radio. Brzaju me, mole, kume da krenemo što pre.

Kuš bre, kud žuriš! Kud si, bre, navro!

Uživaj u životu, jer tvoju ribu još niko nije upecao. A Bog je svakome odredio koliko mu riba sleduje u životu – kud žure da ispucaju kvotu pre vremena?!

Bog je odredio i koliko kome pripada dana, stoga svaki živim kao da mi je poslednji.

Oni žure, a nikud ne stižu. I nigde. Nervoza je opasnija od nikotina – nervoza ubija a nikotin smiruje.

I pecanje smiruje, tako kažu. Ili bi bar trebalo. Ali na njima se to ne primeti - ni u čemu ne umeju da uživaju, pa ni u ribolovu. A takve alave ni riba (ih) neće. Jer sve rade agresivno, prebrzo – sve hoće odmah. A ribe vole vole polagano, natenane...

Vraćamo se, jure kolima. Molim ih da uspore – jok. Kumim ih da stanemo da popijemo kafu – jok. Letimo kroz Đerdap – okruženi su lepotom, a ne vide je. Nismo stali ni da se zajednički fotografišemo u Kazanu...

Dragan Jovanov Glod

P.S. Ovaj tekst je namenjen samo starijim od 18 godina! I meraklijama.

P.P.S. Ljudi nazivaju porocima zadovoljstva koja su im izmakla, a vrlinama slobosti koje su im preostale.