Kada je Glod javio da je rezervisao jezero Sarulešti za pecanje u jednom od najboljih termina (31.05.-07.06.2014.) opet sam u stomaku imao onaj još nedefinisan osećaj uzbuđenja a sećanja su počela da naviru. Na tom jezeru sam bio samo jednom a od tada je prošlo punih 11 godina. Tada sam bio siguran da ću vrlo brzo opet doći i nekoliko puta sam bio na pragu polaska, što na neka takmičenja, što rekreativno, ali je uvek iskrslo nešto preče. A naročito mi je bila želja da dođem na rekreativno pecanje, bez pritiska koje takmičenja neizostavno nose. Nadam se da će se zvezde napokon „poklopiti“ i da ću tu svoju želju zadovoljiti. Jednostavno, ja u ribolovu nemam baš još mnogo želja, a jedna od prvih mi je upravo bar još jedno pecanje na tom jezeru.

Jezero Sarulešti je nastalo 1983-1987. u vreme dok je Rumunijom vladao komunistički vođa Čaušesku. Sad, da li mu je namera bila da Bukurešt sistemom jezera i kanala dovede do mora ili nešto drugo, tek u to vreme napravljena su mnoga veštačka jezera. Nije se marilo ni za sela ni za ljude koji su živeli na tom putu pa se potapalo sve redom. Tako je ispod voda ovog jezera ostalo celo jedno selo, sa sve grobljem, crkvom, školom...

Kako god, jezero je bilo nebitno sve do kraja devedesetih kada je tu nabasao gospodin Raduta. Krenuo čovek u lov, video lepo i veliko jezero pa rešio da malo zabaci. To pecanje iz zezanja je rezultiralo ulovom prelepog šarana od oko 25 kilograma kojeg je poslao na prepariranje u Nemačku. Oni koji su videli šta je ulovljeno iz šale zainteresovali su se za jezero, zainteresovao se i Raduta i rodila se ideja iz koje je nastalo sve ovo što se danas tamo nalazi i događa. Jezero je privatizovano, napravljen je hotel i počeli su dolaze šarandžije iz celog sveta. Pomenuti preparirani šaran sad ima svoje počasno mesto u hotelu. Kada je Austrijanac Christian Baldermair upecao rekordnog šarana od 37,3 kg za jezero je čuo ceo svet. Pored tog treba izdvojiti i ulove koje su imali Tim Paisley 34,5 kg, u maju 2001. i Erich Unger 34,64 kg 2003. godine a što su u tom trenutku bili svetski rekordi u svojim kategorijama.

Christian Baldermair 37,3 kg

Tim Paisley 34,5 kg

Jezero je postal čuveno i posle velikih takmičenja koje je gospodin Raduta organizovao. Na prvom World Carp Cupu 1999. pobedio je Jirgen Beker. A 2002. godine je organizovan drugi World Carp Cup na kome sam imao zadovoljstvo da učestvujem. To takmičenje je postavilo standarde koji, po meni, nikad i nigde nisu dostignuti. Sponzori takmičenja su bili Mercedes, Hyundai, McDonald´s, Tuborg…a ceremonija zatvaranja je održana u zgradi Parlamenta Rumunije na kojoj je glavnu reč imao tadašnji Premijer Rumunije Nastase. Na takmičenju je učestvovalo preko 100 timova a pecali su skoro sve, u tom trenutku, najpoznatije šarandžije na svetu. Pobedio je Kurt Grabmayer, fantastičan ribolovac i pre svega dobar čovek i prijatelj koga sam imao priliku da upoznam i sretnem u još par prilika. Na žalost, Kurt je pre skoro tačno tri godine preminuo, pa je ovaj tekst posvećen i njemu.

Kurt Grabmayer

Još jedno prijteljstvo sklopljeno tih dana traje do dan danas. Simon Crow, jedan od najpoznatijih šarandžija i dan danas šalje za Trofej svoje slike i tekstove o pecanju šarana.

Do danas, mnogi ribolovci iz regiona su imali mogućnost da pecaju na ovom jezeru. Ogromna većina njih se vraćala zadovoljna i odlazila više puta na ovo, za šarandžije, jezero snova. Mislim da šarandžija koji propusti mogućnost da peca na Saruleštiju propušta mnogo. Zašto? Pokušaću da objasnim...

Dve stvari su mi važne kad krenem na pecanje, a prva je da na jezeru postoji velika populacija šarana a naročito kapitalnih primeraka. Želja da se upeca najveća riba u životu i postavi lični rekord na ovom jezeru je realno i ostvariva. Druga stvar je da iako mogućnost postoji da to ipak bude izazov. Lako je upecati kapitalca u malom jezercetu od nekoliko hektara, gde ih ima u velikom broju. Na Saruleštiju je to moguće ali budite sigurni da neće biti lako i da u slučaju da se sve ne poklopi kako valja i ne date sve od sebe lako možete da ne upecate ama baš ništa bitno pomena. Sedam dana pecanja je sasvim dovoljno vremena da isprobate sve varijante i upotrebite sve što znate. Na raspolaganju su vam sve mogućnosti a između ostalog možete koristiti čamce i sonari. Ribe ima gotovo svuda i sigurno je da se na svakom mestu, uz pravilan pristup može doći do ulova iz snova. Ukoliko želite kapitalce, obavezno pročitajte preporuke o ciljanom pecanju velikih šarana koje je napisao Simon Crow. Takođe, od koristi vam može biti i ovaj tekst (Prvi put na velikom jezeru – 100 dana kasnije) mog imenjaka a svetskog prvaka upecanju šarana Blagoja Nemčeva – Brace.

Znam da je kriza i da uvek nedostaje para, ali pecati na ovakvom jezeru za 20-tak evra dnevno je stvarno smešno. Tačno, postoje još i troškovi puta ali ako se ljudi udruže pa podele troškove sve je to podnošljivo. Što se tiče ostalog, to ne smatram za trošak, jer mamce trošimo svuda (negde manje negde više), jedemo, pušimo i pijemo pivo i kada smo kod kuće. Više detalja o ovoj „ekskurziji“ možete naći ovde kao i na forumu.

Braca Kovačević

PS. Ukoliko neko ima veliki auto a nema društo slobodno neka mi se javi :)