(Napisano u agoniji pred izbore 40. februara godine gospodnje 2014.)
E ne mogu više! Gledam kampanju pa se krstim – a ateista sam; gledam slike ribolovaca sa smuđevima u lovostaju pa se krstim – a ateista sam. Sad, političare znam – njihova promocija i nije meni namenjena nego glasačima, ali kome su namenjene slike smuđeva upecanih u lovostaju i još javno objavljenih?! Istina vraćenih, ili „vraćenih“...
To je, bre, neka zdravo teška bolest, patološka, jedino frojdovski objašnjiva: kompleks male kite! Jer koji andrak je potrebno hvaliti se „puštanjem“ kad ga ne treba uopšte pecati. Brateee, NIJE to „uhvati i pusti“, to je: „vidi narode kaki sam majstor, upacao sam Smuđa ali sam ga vratiJo, jer nisam na njega išao, nego sam pribor luftiro“. A pri tome još uvek ne razlikuje akciju ribolovačkog štapa od težine bacanja?!
Na stranu elementarna nepismenost (niži razredi osnovne škole: smuđ se piše malim slovom, ko i som, štuka, magarac, ovca, medved, majmun... svaka vrsta ribe i ribe životinje piše se malim slovom!), ali tužno je videti ekstremnu želju za eksponiranjem a pri tome se ničega ne stideti. Ni ulova u lovostaju, ni nepismenosti, ni nekulture, pa čak ni ribolovačkog neznanja – akcija, odnosno težina bacanja. „Kad odrastem biću Kengur“! Andraka! Neće takav biti Kengur, ostaće kengur. Kengur ume da brani, a kengur jedino da loče mlako pivo, skrajnut negde u zabiti solitera.
Ponekad pomislim da nije Fejsa da bi bilo dvostruko manje ribolovaca! Kao da mnogi pecaju da bi se hvalili. Ja razumem kada neko upeca eeeej trofej(!) što se pohvali, ali tužno je kad upeca em malog, em u lovostaju, em loše uslikanog, em nepismeno napisano - pa se hvali?! Hvali, jer mu daska Hfali, umesto da (bar dok je lovostaj) nešto i povali!
A posle se čudimo gledaocima „Farme“. Samo tamo se protagonisti javno brukaju za veliku lovu, a ovi anonimusa za džabe. Ko političari i ovakvi „ribolovci“. Prvi i te kako dobro znaju zbog čega rade to što rade, a ovi drugi misle da su neko, misle da su nešto, misle da su neki a ne shvataj da su nikakvi, ukoliko su upecali. Ajde?! Ma ne, ne ni kad su upecali, sada se hvale i čak i kada su uopšte pecali?! Pa nas redovno izvešavaju: „biJo sam ali nije radiJo Som“.
U teško bolesnom svetu, zdravo mlogo je obolelo i naše društvo. A kad je (skoro) čitavo društvo bolesno ni (svi) ribolovci nisu zdravi. Jer, da su im pravi pecali bi neke druge ribe. Bar ponekad, bar poneku, ako već ne redovno – iako su mladi.
Uf, zdravo sam besan, tačnije: zabrinut. Čitave (Tri fiksa) generacije se neće razmnožiti, samo će se političari umnožiti. Pa zar nas svakodnevno jedan preko „televizora“ ne obaveštava kada mu se rodilo prvo dete, kada drugo, kada treće, četvrto... Upravo radi na petom... a kupije drugu fabriku! Kad sve to stiže, svaka mu čast, svaka mu dala...
No, možda upravo zbog takvih, mladih a potentno sposobnih, ubogi momci i „luftiraju pribor“. Jer tako izluftiraju i glavu. Ne peca prosečan „srBski kengur“ što ne biH voleo da se oženi i ima decu, nego što ništa nema – osim vremena. I štapa „akcije 30-60 grama“.
Ako se pitate zbog čega sam ondak i ja na Fejsu, koji andrak tu gubim vreme, odgovoriću vam lalinski kratko: zbog prijatelja. Zbog svega nekoliko stvarnih prijatelja, što stvarnih što virtualnih (pravilno je i virtuelnih). I zbog nekih vesti, linkova... A to što preovladavaju glupi komentari, glupavi autori i analfabetski znakovi - lajkovi – marim baš...
Moja sujeta je zadovoljena već samim tim što sam uopšte i napisao - a hrabro potpisao (se). Svakako, i posebno što se čita! Što čitaju skoro svi, pa i „kenguri“. Jer tako, hteli ne hteli, poneki će ipak naučiti šta se piše malim a šta velikim slovom, šta je akcija a šta težina bacanja, pa čak i da Catch and Release ribolov ne podrazumeva pecanje i puštanje u lovostaju! Osim, naravno, ukoliko nije 40. februar 2014, ko danas, pa smuđ još uvek nije u lovostaju. A kad jednom dođe mart – „idite na Soma“ i „pecajte SA Šekspirom“ - kad ga već niste čitali barem se družite sa njim. Ko Palma sas Betoven.
Dragan Jovanov Glod
P.S. Fotografija nemačkog zandera blage veze nema s tekstom, grose smuđ služi jedino kao mamac – da bih neke navukao da (pro)čitaju! Hehehe, čim ste pročitali (čim ste dovde stilgi) znači da ste se upecali! Nadam se i ponešto shvatili, naučili...
