U davna vremena, mnoge pojave tumačene su “flogistonskom teorijom”. Kada je iz nepoznatog razloga došlo do promena na materiji to se pripisivalo duhu Flogistonu. Ukoliko je usled nekog procesa došlo do povećanja mase, to se objašnjavalo ulaskom Flogistona, a smanjenje – izlaskom. Razvoj nauke “upokojio” je Flogistona. Do njegove reinkarnacije došlo je pre tridesetak godina upravo na našim prostorima, na obalama Tise. Istina, tada ga imenovalo drugačije.

“Nećeš verovati! Uginulih riba na tone, na desetine tona!!! Somovi ko klade, štuke... na površini veličine rukometnog terena sve glava do glave... Ljudi zabiju meredov u vodu, i ne mogu da ga podignu, toliko je ribe... I sva umire. U odnosu na ovo, cijanid je bio limunada!” – reči Nikole Bokuna, vlasnika prodavnice ribolovačke opreme iz Bečeja, bujale su iz mobilnog telefona. Između kratkih rečenica poduže pauze, kao da sagovornik nema daha. Ili da traži reči, kako bi opisao neopisivo. I, na žalost, nije preterivao. Bio je očevidac najvećeg pomora ribe koji se ikada dogodio kod nas - najveće ihtiotragedije, koja je pogodila živi svet naših voda. Prema zvaničnim podacima sakupljeno je trideset tona ribe. To je, pretpostavlja se, samo vrh ledenog brega, jer ribu su sakupljali i odnosili razni “trgovački nadareni” elementi. Pored toga, ogromna količina uginule ribe je ostala nasukana na obalu, ili poput tepiha pokriva dno plitkog priobalja.

I smrdi. Isto kao što i oko Tise nešto stravično smrdi! I to odavno...

U praskozorje nove 1987. godine – bio je 3. januar – došlo je do velikog pomora ribe na donjem toku Tise. U nekoj dokumentaciji i danas postoje podaci o tome koliko je ribe stradalo. Sastavljači papirologije konstatovali su da je prikupljena uginula riba samo delić sveukupne štete s obzirom na period godine. Bila je zima, pa je novogodišnji mamurluk tek počinjao da isparava. Svakom je bilo jasno da je neko iskoristio praznično-neradničke dane, da bi se oslobodio nagomilanih otpadnih voda. I nikada nismo saznali ko. Bar zvanično. Ali, na osnovu ispraznog saopštenja u vezi sa katastrofom, izdatog od strane “onih gore”, bilo nam je jasno: vratio se Flogiston!

Prvi u nizu pomora – tada nismo ni sumnjali da će zaređati – ostaje upamćen po tome da je tada uvedena nova kategorija u ihtiologiju, a koja od strane sručnjaka nikada nije prihvaćena. Nije ni čudo, kada znamo da su je sklepali tadašnji ideološki dušebrižnici. Po socijalističko-samoupravljačkoj teoriji do pomora je došlo zbog toga, što je: “Tisa u neuobičajno vreme počela da nadolazi. To je poremetilo zimski san riba, na šta su vrlo osetljive. Toliko su se unervozile, da je to... I eto nama pomora!” – tako nekako. Naravno, zao jezik ideološkoklasnog neprijatelja nije mirovao, nego je pustio svoju priču.

Po njegovoj verziji, u vremenu i prostoru kada se pomor dogodio, broj mogućih krivaca iznosio je jedan! Na onom delu Tise, gde je pomor započeo, svoje otpadne vode ispuštala je jedna jedina fabrika. U blizini, uzvodno (ali ni nizvodno!), nije postojalo drugo industrijsko postrojenje koje je raspolagalo kapacitetima za toliku količinu smrti. Inspekcijama zaduženim za čistoću životnog prostora, i za zdravlje našeg najvećeg blaga (čoveka, naravno), nikada nije pošlo za rukom da “među jedinim sumnjivim” pronađu krivca!

Nakon toga pomori su se javljali manje ili više redovno, ali uvek vikendom, kada inspekcije, naravno, nisu radile. Bilo je tako sve dok “jedinog sumnjivog” nisu preselili u drugi grad, koji se ne nalazi na obali Tise. Nakon toga i Flogiston je promenio svoje mesto boravka. Ali reku nije. Otišao je uzvodno...

I promenio ime!

KISEONIČNI REŽIM I HAZARDNE MATERIJE

Brana kod Novog Bečeja stavljena je u funkciju 1977. godine. Namena joj je da održava dovoljno visok nivo vode da bi se banatski krak kanala DTD u svako doba mogao napajati gravitaciono. Samo toliko, ništa više od toga. U početku, pa ni u vreme “pomora 1”, niko nije sumnjao da će se - uzvodno nje - a u velikoj meri upravo zbog nje, životni uslovi ozbiljno iskomplikovati. Promene su bile spore, i u početku niko nije obraćao pažnju na njih. A i zašto bi, kada je riba ispod brane radila kao luda. Baš kao da je izmišljena zbog ribolovaca. Ali...

Gomilanje riba ispod brane bila je posledica toga što im je Novobečejska taraba preprečila migracione puteve. Nisu mogle uzvodno - kada su htele, i nisu mogle nizvodno - kada je trebalo. Ko posledica promene hidroloških uslova uzvodno brane, menjao se i živi svet. Na obalama se pojavila trska, uz obalu sočivica; u mulju su pronađeni živi organizmi koji su do tada nalaženi isključivo u stajaćicama; mulj je na mnogim mestima prekrio ilovaču dna, mesta gde je do tada živela i rasla larva tiskog cveta, u svetskim razmerama jedinstvenog prirodnog fenomena; u koritu taložilo se svašta...

Kao reka rapsodičnog protoka (u aprilu oko 3000, a u najsuvljen periodu godine, krajem leta, svega stotinjak kubika u sekundi), Tisa je po prirodi izrazito rovit vodotok. Zbog malog pada vodenog ogledala ima izrazito spor tok, i u takvu reku nije preporučljivo izručiti ni limunadu.

Nekoliko narednih pomora pripisano je upravo njenom izvornom karakteru, a sve zbog “lošeg kiseoničnog režima izazvanog dospećem hazardnih materija nepoznatog porekla”.

Nekad Flogiston, sad “loš kiseonični... hazardne mater...” Od nastanka pojave zvane “pomor”, pa sve do dana današnjih, nisu nam definisali tu njihovu “mater...” nepoznatog porekla.

UMETNIČKO IME: “CIKLON B”

Proboj na planu neinformisanosti šire javnosti u vezi sa problemima oko nje nastao je početkom 2000. godine “zaslugom” Rumunskog “Aurul”-a, firme u australijanskom vlasništu. Otpadne vode koje je ta fabrika pustila u pritoku Tise, a koje su dospele i do nas, sadržale su cijanid. Mnogo cijanida! Na bazi tog jedinjenja bio je i proizvod poznatiji kao “Ciklon B”, koga su sledbenici onog malog galamdžije, uskih brkova, tokom Drugog svetskog rata, koristili kao sredstvo masovnog uništenja u konc-lagerima.

Novost, naravno, nije bila upotreba cijanida, već činjenica da smo prilikom, sedmog po redu, pomora, prvi put saznali ko je počinilac! Obelodanjivanje imena krivca nikoga od nas nije iznenadilo. Iz prostog razloga što su vinovnici nedela bili inostrani mangupi, a ne “kerovi iz naše avlije”. Na “akutnu objektivnost” naših dežurnih istinozboraca “rumunski partner” nije imao nikakvog uticaja. Nije mogao da im kaže: KUŠ!

Za razliku od “kerova iz naše avlije”, kojima je redovno uspevalo da u “zvaničnim verzijama” ostaju neimenovani. Jer oni su po ustaljenoj terminologiji bili “industrijska postrojenja od naročitog značaja za privredu regiona”. I pod okriljem “prava na rad” nekoliko stotina radnika, dato im je pravo da potruju na desetine i stotine hiljada ljudi.

Oni koji su zataškavali stvari pre dvadesetak godina mentori su današnjih “eko-brižnika”, kojima i dalje ne uspeva da lokalizuju trovača.

NIZVODNO OD PAKLA

Nešto oko Tise poodavno nije onako kako bi trebalo da bude – pričaju ljudi Potisja. To, prevedeno na bačvansko-lalinski, znači: “Čim smo videli riđanovu kožu na tarabi, znali smo da sa riđanom nešto nije u redu”.

Pre izgradnje novobečejske brane Tisa je odnosila stanovit deo “onoga” što inače nije ni smelo biti pušteno u nju. Nakon izgradnje brane to “nešto” uglavnom je ostajalo u koritu. I gomilalo se. Polako je raslo...

Prvo su se požalili ribolovci, pa ribari. S(l)ojevi ljudi koje ostatak sveta nikako da posluša, uprkos činjenici da su jedino oni načisto, koliko su vode Tise nečiste.

Analiza zoobentosa obavljena od strane ljudi najpozvanijih po tom pitanju nedvosmisleno je ukazala, i egzaktnim naučnim metodama dokazala, da je stanje u koritu reke više nego zabrinjavajuće. Ne samo po živi svet u njemu, nego i po ljude na obalama. Kao najugroženije mesto – pravo predsoblje pakla – označen je deo nizvodno od Sente. Radi se o desetinama kilometara reke i nema prostora ni vremena da se nabraja šta se sve tamo nalazi, i koje bi bile posledice kada bi se sve to otelo kontroli. Kada bi se otelo kontroli ono što je već odavno van ičije kontrole.

NE ZNA, PA PRIZNA

Marfi je poodavno reko: „Ako postoji šansa da se dogodi zlo, zlo će se dogoditi.” Na Tisi se dogodilo veliko zlo! Veće od njega može biti samo ako se ponovi. A veliki su izgledi da do toga dođe. Jer niko nije uhapšen.

Primera i upoređenja radi, vinovnici pomora u Belom Timoka i Toplici brzo su uhapšeni(!), mada je u tim rekama uginulo manje tepsija ribe nego u Tisi - vagona. Ne, ne licitiramo - ali činjenica je! Vest u uginuću ribe u pomenutim rečicama – kao i hapšenje odgovornih – naše vodeće TV-stanice objavile su u udarnim terminima. Iste televizije Tiski pomor nisu pominjale ni slikom, ni rečima. Kao da se nije ni dogodio. Znači, o eventualnim hapšenjima iluzorno je i razmišljati.

Zločinac je i dalje na slobodi. Čak mu se ni ime ne zna. Iako je oko jedne nadasve sumnjive fabrike, u dane uoči pomora, bilo mnogo inspekcijsko-pravničkog krbanja. I, šta mislite, ko je izašao kao (po)bednik?

Prvo je inspekcija (znamo i koja!) zabranila dalju proizvodnju. Nakon toga, neko drugi je (znamo kako se zove!) zabranu privremeno stavio van snage i naložio fabrici da u roku uradi analizu otpadnih voda. Da li je uradio - ne znamo! Ali da ih se oslobodio pustivši ih u Tisu - to znamo! Čuli smo upravo od nadležnih za davanje izjava u fabrici, rekli su (izjavili su!) da su prilikom pranja postrojenja koristili između ostalog i “krečno mleko”. To je tehnički naziv za vodeni rastvor gašenog kreča. Opšte je poznato da se isto sredstvo koristi na ribnjacima – u određenim prilikama – sa ciljem da se izbegne pomor. Znači, nisu krivi oni koji su - krečili.

Jesu! Ribnjaci se periodično isušuju, mulj se provetrava ili uklanja, zato u ribnjacima nema onog čega u koritu reke Tisi ima. Radi se o nagomilanom industrijskom otpadu organskog porekla. A veliki deo toga potiče upravo iz fabrike koja nije “džabe krečila”.

Krečno mleko koje su – priznaju! – koristili ima hemijski naziv kalcijum -hidroksid, i radi se o baznom jedinjenju. Kao produkt delovanja pomenutog jedinjenja na nagomilane količine industrijskog otpada organskog porekla oslobađa se amonijak. A amonijak je izrazito jak otrov. “Oni” priznaju da su u Tisu pustili to što je pokrenulo oslobađanje otrovne materije iz “njihovog” otpada!

U sliku smrti, koju za sobom ostavlja amonijak, savršeno se uklapaju i zapažanja ljudi koji su uklanjali tone uginule ribe. Simptomi viđeni na stvorenjima koja su umirala bili su tipični za taj vid trovanja. U “amonijačni sindrom” uklapa se i “asortiman” uginulih riba.

Smrtonosni otrov nastao je u kontaktu baznog rastvora sa organskim naslagama na dnu. Prvo, i u najvećem broju, stradala je riba koja nastanjuje taj prostor (som, balavac...) i riba koja se nerado pomera (štuka). Riblje vrste, koje izbegavaju zamuljena mesta (šaran, kečiga, smuđ...), stradale su u mnogo manjem broju. Naravno, kada je uginuće ovih razmera izuzetaka nema. Kada uginuće potuče lične, regionalne, državne... rekorde, izuzetaka ne može biti. Jer, smrt ne priznaje tu kategoriju.

Kada su u pitanju pomori, izuzetke priznaje samo naša inspektorsko-pravna praksa. Kad truju Rumuni - znamo ko je krivac. Kada truju naši, onda je – Flogiston. Da li će postiski verzirani “eko-kriminalci” - i po sedmi put - ostati van domašaja ruke pravde?

Odvogor na ovo pitanje ne nalazi se na relaciji lalinsko-bačvanskog defetizma s jedne strane, i moralnog nihilizma multinacionalnih kompanija s druge. Na potezu su oni koji su doveli kerove iz tuđih dvorišta. Ukoliko ih ne privedu pravdi znaćemo da je povodac u rukama – kerova.

Mišika Buzaš

Ovo je jedan od tekstova koje sporadično treba ponavljati kao upozorenje, svaki put kad se Flogiston povampiri. Koliko puta je trovana Tisa i ko je sve truje odavno se zna. Jedino se tačno ne zna koliko je stotina i stotina tona ribe pobijeno. A nekad se za Tisu pričalo da je reka koja ima više ribe nego vode. Ima ribe i danas, i biće je, ali koliko. I dokle? Nadamo se da ovaj tekst više nikada nećemo morati pominjati, da neće biti potrebe, a da je ovo poslednji put – sarkastični naslov kao upozorenje. Nadamo, iako ne verujemo – op. D. J.